Пише: Спомена Милачић
Ово није прича о Косову. Ово није ни прича о дипломатама / интелектуалцима које живе тако што убеђују људе да треба да се одрекну својих држава. Ни о сјајно заштићеним елитама које читавим народима оспоравају право да буду народи сопствене државе.
Пише: Ања Филимонова за РЕГНУМ
Предаја Косова од стране председника Србије Александра Вучића заувек ће осрамотити Русију, док ће сам Вучић и његов англосаксонски тим саветника од Русије направити саучесника у државној велеиздаји.
Пише: Небојша Вукановић
Губитак главног ослонца у балканском тријумвирату, пораз ДПС-а и Мила Ђукановића на парламентарним изборима у Црној Гори, жестоко је уздрмао и уплашио његове побратиме и савезнике, Милорада Додика и Александра Вучића. Народ је показао да је јачи од тирјана, да је борба за слободу и правду јача од Мафије, организованог криминала, свих стега, окова, уцјена и притисака, и да је питање дана када ће њих двојица доживјети судбину побратима и учитеља Мила.
Пише: проф др Митар Ковач
Последице Вашингтонског споразума нису се још ни слегле у дискусијама и друштвеној дебати у Србији, о различитим аспектима тог споразума а већ имамо непријатно изненађење и одлуку Владе Србије да се прекине са свим војним вежбама са страним учесницима на 6. месеци.
Драгана Трифковић за VZGLYAD.AZ
Амерички председник Доналд Трамп примио је лидере Србије и Косова у Белој кући. Бела кућа уговор назива историјским догађајем. Да ли је то тако по вашем мишљењу? Какве су резултате две стране постигле на састанку у Вашингтону?
Пре свега, договор Београда и Приштине који је потписан у Вашингтону ни по једној тачки не одговара интересима Републике Србије и њеном међународном положају. Највећи добитник постигнутог договора је Израел, који је по мом мишљену био посредник усаглашавања и постизања договора између две стране и Вашингтона. Председник Србије, Александар Вучић је преко америчко-израелског савета за јавне послове још у марту ове године договорио део обавеза, између осталог и отварање дипломатског и привредног представништва Србије у Јерусалиму, што представља кршење међународног права и Резолуције 478 СБ УН.
Група интелектуалаца међу којима су академик проф др Коста Чавошки, проф др Мило Ломпар, проф др Дејан Мировић, бивши народни посланик са КиМ Марко Јакшић и Драгана Трифковић, поднела је кривичну пријаву против председника Србије Александра Вучића јер је својим исказом да се залаже за разграничење између српске државе и јужне српске покрајине КиМ угрозио уставни поредак и целовитост државе Србије.
Иначе, то кривично дело због којег су споменути интелектуаци поднели кривичну пријаву против Александра Вучића, се некад звало чин издаје и велеиздаје.
Пише: Марко Јакшић
Није никаква новост да се задњих неколико месеци у Србији води политичка кампања усмерена против Руске Федерације. У том послу учествују пре свега медији, али медији који су под директном контролом председника Србије. Поставља се питање: зашто се води оваква кампања против руских пријатеља?
Драган Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, упутила је писмо Међународној федерацији новинара, Удружењу европских новинара, Одбору за заштиту новинара, Савезу новинара Руске Федерације, Репортерима без граница и другим међународним професионалним организацијама о алармантној ситуацији у српским медијима .
Међународна федерација новинара реаговала је веома професионално и брзо одговорила на писмо.
Одговор заменика генералног секретара Међународне федерације новинара, г. Џеремија Дира, преносимо у целости:
Пише: Млађан Ђорђевић
У ауторском тексту, објављеном на сајту руске федералне новинске агенције „Регнум“, Млађан Ђорђевић, српски опозициони активиста, тумачи актуелну кампању у српским медијима, усмерену против Русије, као припрему Александра Вучића за отклон од русофилије ка русофобији, сличан оном који је пре неколико година направио Мило Ђукановић.
Текст преносимо у целости:
Одавно на овом сајту, а још дуже у разговорима с мојим руским пријатељима упозоравам на чињеницу да актуелни председник Србије Александар Вучић спрема оно што сам у тексту објављеном на Дан победе назвао „Ђукановићевски обрт“: отклон од своје лажне русофилије ка отвореној, нескривеној русофобији, попут оног који је начинио председник Црне Горе Мило Ђукановић, окренувши леђа вековном руско-црногорском пријатељству и увевши Црну Гору у НАТО.
Пише: Слободан Самарџић
Поводом текста Душана Теодоровића „Дављење Србије косовским чвором“, Данас, 22. јули 2020; овај одговор објављен је у листу Данас, 23. јула
Још једном из уста академика САНУ долази позив да се Србија ратосиља Косова, додуше са „елементима достојанства“, зато што оно наводно ни de facto ни de iure није наше. То је лајт мотив и написа академика Душана Теодоровића. Одмах ми пада напамет питање, како људи са несумњивим научним каријерама и високим статусом у друштву тако олако употребљавају изразе de facto 和 de iure, који и појединачно и у међувези увек представљају веома сложену стварност. Када је реч о Косову и Метохији, ови квалифакативи су до те мере политички инструментализовани, да без подробног образложења њихове примене човек може само арбитрарно да их користи. То је учинио и Душан Теодоровић у свом тексту.
