科学和社会

中心的地缘战略的研究 организовао је  28. августа Међународну конференцију на тему кршења верских права са посебним освртом на Украјинску православну цркву у контексту актуелних дешавања. Конференција је одржана у Прес центру Удружења новинара Србије у центру Београда.

已经Trifkovic中心主任为地缘战略的研究

Украјинска православна црква која се обично назива егзонимом Украјинска православна црква Московске патријаршије је једина легална и легитимна православна црква у Украјини.

Украјинска православна црква Московске патријаршије је званично формирана 1990. године, на месту Украјинског егзархата Руске православне цркве као украјински огранак Руске православне цркве која има вишевековну традицију на тим подручјима.

中心的地缘战略的研究 организовао је  28. августа Међународну конференцију на тему кршења верских права са посебним освртом на Украјинску православну цркву у контексту актуелних дешавања. Конференција је одржана у Прес центру Удружења новинара Србије у центру Београда.

Пише: проф. др Дејан Мировић

Прогонећи само једну црквену заједницу,Украјинску православну цркву у Украјини  и отимајући коначно Кијево-печерску лавру, режим Зеленског је показао, кршећи универзална људска права

– Да је богоборачки и или агресивно атеистички попут онога који је у Украјини био у време комунизма

– Да је режим Зеленског под покровитељством Запада који људска права и слободу вероисповести селективно у примењује већ вековима

– Да је русофобски и антиправославан

– Да је злоупотребио ратно стање јер оно не може бити оправдање прогон Украјинске православне цркве у Украјини

Пише: Др Владислав Б. Сотировић, Виљњус-Литванија

Истраживач-сарадник Центра за геостратешке студије

Након константних и сукцесивних политичких испада са хрватске стране да је поред Николе Тесле и Милутин Миланковић „хрватски знанственик“ јасно је да се овде ради о политици политичког похрваћивања свих великана који по месту рођења потичу са данашњег простора Републике Хрватске али нису етнички Хрвати применом тзв. хрватског државног права. На основу овакве политичке филозофије, сви становници Хрватске морају бити политички Хрвати и сходно томе све што потиче са простора Хрватске мора бити хрватско. Међутим, поставља се питање да ли је оваква терминологија прикладна бар у лингвистичком смислу што такође индиректно покреће и расправе о Хрватима и Србима у свим контекстима укључујући и оне „вечне“ теме типа да ли су Хрвати и Срби исти народ или да ли су сви становници Хрватске Хрвати?

Пише: Александар Милутиновић

Упутство за читање: Ко нема времена, стрпљења ни концентрације за увод, нека крене да чита од момента кад се помиње реч Трст. Нек да себи шансу за нове видике. Или можда нек и не чита, није лако данас наћи снаге за концентрисаних 10мин читања.

Има ли данас привлачећих примера за углед да би неко ко није рођењем Србин пожелео то да постане као што је бивало у 19. веку, у доба полета обновљене кнежевине па краљевине Србије? Нема их јер смо ми дуго земља правног безакоња и неког киборг комунизма где је некима све дозвољено, а другима је и основно луксуз. Наши људи не напуштају више Србију због изолације, глади, немања послова. Већином људи одлазе јер у систему нема правде, јер је исти „кумовски и буразерски”, јер виде да су могућности да се човек нормално запосли, да се бави само својим послом, минималне. И што не зна чему да учи децу и како да их васпита да преживе, а да не постану млади отимачи и бескрупоулозни ликови према свему и према сваком. Опет, с друге стране позитивних примера владања, истрајавања и труда дискретних хероја има и данас довољно само нису добродошли да буду део мисли и свести људи. Све што доводи до мењалачко критичке свести из које ће пре или касније изнићи државотворна и конструктивна идеја или покрет, није дободошло у јавној сфери. Народи који знају ко су, чему теже, који држе до речи и идеала и који би да плоде и живе мисао да народ чини заједница умрлих, живих и нерођених, такође, нису пожељни у ово време турбо умирућег глобализма.

Пише: др Владислав Сотировић

У званичним научним круговима данас постоје две струје које заступају опречна мишљења по питању етничког порекла Албанаца, тј. како сами себе називају – Шћипетара:

1) Или да воде директно порекло од (преживелих и неасимилованих) балканских староседелаца Илира (након сеобе Словена на Балкан).
2) Или да су пореклом са Кавказа (дакле дошљаци а не староседеоци).

Преносимо са портала aplusme.me

У организацији Српског националног савјета и Српског информативно-културног центра “Свети Сава” одржана је Академска трибина на тему “Шта је то интелектуалац?” базирана на новој књизи проф. др Мила Ломпара “Опроштај с интелектуалцем” (Српска књижевна задруга из Београда и Центар за српске студије из Бања Луке). Публику је у вече увео уредник трибине књижевник Будимир Дубак који је присутне у Плавој сали Српске куће упознао с био-библиографијом Ломпара.

Пише: Спомена Милачић

Не пролази форма, не свиће зора, с браћом цури лова,лова

               Исто где сам јуче с бандом, клинци трче кораке

               Лаже да те воли, воли еуре и доларе.

                                                             Црни Церак

Србија је у шоку, залеђена. Као никада у овом времену када вести престижу једна другу и заборављају се моментално, као прљава вода у медијским сливницима. Али, изгледа да ипак нисмо сасвим изгубили способност да одреагујемо.

Четрнаестогодишњак из имућне породице интелектуалаца, из елитне београдске школе, са сјајним оценама – убио је осморо својих другара и такође човека који је био обезбеђење школе.

Недавно сам говорио о одређеним проблемима везаним за оно што спорт данас јесте и упитности његовог постојања те за повратак на физичку културу као здраву и новцем и успехом неоптерећену категорију приуштиву сваком. Било је приче о малигном утицају који спорт има на младе људе и друштво у целости а сада ћу се надовезати на тај текст (https://stanjestvari.com/2023/04/20/milutinovic-treba-li-nam-danasnji-sport-ili-je-dovoljna-fizicka-kultura/) актуелним догађајима. Од рекапитулације на тему до кошаркашке грознице и туче,  преко казни и поновних сублимисаних порука о „писању историје” спортом што је већ медијски манир годинама уназад.