Учинимо Колумбију поново великом! Густаво Петро предложио обнову Велике Колумбије као одговор на агресију САД
Председник Колумбије Густаво Петро предложио је стварање конфедерације — реч је о обнови Велике Колумбије.
Иван Карташов
Председник Колумбије Густаво Петро подсетио је на Велику Колумбију, државу која је постојала свега дванаест година након стицања независности северних територија Јужне Америке од шпанске колонијалне власти. Петро је предложио њену обнову у облику конфедерације аутономних нација, по узору на Европску унију или Сједињене Америчке Државе.
Бескрупулозни потези Вашингтона у Венецуели шокирали су целу Латинску Америку. Међутим, како почетни шок постепено сплашњава, лидери региона почињу да разматрају како да се поставе према офанзивној политици председника САД Доналда Трампа и његовом тумачењу доктрине Монро, која је већ добила сопствени назив — „Донро“.
Колико год да многи становници Латинске Америке, посебно из сиромашнијих земаља региона, желе да окушају срећу у потрази за бољим животом у Сједињеним Државама, далеко од тога да су сви спремни да се одрекну независности своје отаџбине. То питање је актуелно за све латиноамеричке државе, без обзира на то које су политичке снаге тренутно на власти и какав став заузимају према влади у Венецуели.
Широм света одржавају се протести против војне операције САД у Венецуели.
Преношење суверенитета у руке северноамеричког хегемона можда не би опростио ни електорат десничарских политичара, какви су председници Аргентине Хавијер Милеј и Еквадора Данијел Нобоа. Јер једно је однос према економским питањима, а сасвим друго питање националне независности.
А шта тек рећи о центристичким и левичарским владама, које у региону чине већину. Неки шефови држава, попут председника Колумбије Густава Петра, већ дуго упозоравају на опасност по суверенитет земаља Латинске Америке која, по њиховом мишљењу, долази из Сједињених Америчких Држава.
Након отмице председника Венецуеле Николаса Мадура из његовог дома, у латиноамеричким престоницама постало је јасно да претње из Вашингтона имају сасвим реалан карактер. И да је једини начин да се супротстави притиску Сједињених Држава — удруживање. Само на тај начин земље региона могу да се заштите.
Но, како се често каже, све ново је заправо добро заборављено старо — нарочито када се може прилагодити савременим околностима. Управо је Велика Колумбија такав пример, сматра председник Колумбије Густаво Петро.
„То је Велика Колумбија, то је била Боливарова идеја, и ја предлажем да се конститутивним гласањем грађана обнови као конфедерација аутономних нација“, написао је Петро на друштвеној мрежи X, уз објаву карте тог државног образовања с почетка XIX века.
Интеграциони пројекат „Велика Колумбија“, према Петру, омогућио би „аутономним нацијама“ да изграде заједничку политику у широком спектру области, пре свега у сфери трговине и индустрије, ослањајући се на географски положај региона као „центра света и Латинске Америке“. Како је истакао, тај предуслов би омогућио консолидацију блока са глобалном пројекцијом у кључним правцима развоја.
Петро је уверен да овај пројекат носи потенцијал стварања регионалног простора усмереног на чисту енергију, знање, високотехнолошку инфраструктуру, мобилност и повезаност. Управо те области, по његовом мишљењу, могу постати темељ економског и друштвеног раста будуће конфедерације.
Са институционалног становишта, Петро је предложио формирање наднационалних органа, сличних онима који постоје у другим регионалним интеграционим заједницама. Међу њима је поменуо великоколумбијски парламент, суд и владин савет, који би могли бити успостављени по узору на институције Европске уније или федерални систем Сједињених Америчких Држава. Задатак ових тела био би координација и регулисање заједничких политика усаглашених између држава чланица. Према Петру, оваква интеграција могла би да ојача туристички потенцијал региона и унапреди његову повезаност са светом, користећи културну, еколошку и економску разноврсност укључених земаља.
За сада, иницијатива Густава Петра остаје у оквирима концептуалног предлога. Нису уследиле званичне изјаве о механизмима њене реализације, нити су покренути конкретни преговори са другим државама региона.
Ипак, вреди напоменути да су први кораци у правцу интеграције две највеће државе некадашње Велике Колумбије учињени већ у јулу 2025. године. Тада су извршна потпредседница Венецуеле Делси Родригес и министарка трговине Колумбије Дијана Марсела Моралес постигле договор о успостављању посебне економске зоне мира у пограничним областима двеју земаља. Предвиђено је да потписани споразум подстакне раст инвестиција у енергетском, индустријском, туристичком и транспортном сектору привреде пограничних региона обе државе.
Република Колумбија, коју историчари данас називају Великом Колумбијом како би је разликовали од савремене државе на северу Јужне Америке, основана је 1819. године од стране Симона Боливара „Ослободиоца“, након стицања независности од Шпанске империје. У њен састав улазиле су територије данашње Колумбије, Венецуеле, Еквадора и Панаме, као и делови Бразила, Гвајане и Перуа. Међутим, већ до 1831. године, услед низа унутрашњих и спољних разлога, ова држава је престала да постоји и распала се на Колумбију, Венецуелу и Еквадор.
Насловна фотографија: REUTERS/Luisa Gonzalez
13. јануар 2026.
