На Московском државном универзитету М.В. Ломоносов започета припрема међународног уџбеника о јавној дипломатији и мировном новинарству
На Московском државном универзитету „М.В. Ломоносов“ (МГУ) започета је припрема међународног уџбеника о јавној дипломатији и мировном новинарству.
Дана 16. октобра 2025. године, у оквиру VIII Међународног научног конгреса МГУ „Глобалистика“, одржана је секција под називом „Јавна дипломатија и мировно новинарство у условима формирања мултиполарног света“. Организатори секције били су Руско-афрички клуб МГУ „М.В. Ломоносов“, научно-образовни центар „Глобус – 21. век“ Факултета глобалних процеса, као и Катедра за глобалне друштвене процесе и рад са младима истог факултета.
Главни циљ секције био је формирање ауторског и експертског тима за израду међународног уџбеника „Јавна дипломатија и мировно новинарство“.
У раду секције учествовали су научници, експерти, представници државних институција, политичари, јавни делатници, активисти друштвених организација и новинари из земаља Африке, Блиског Истока и Евроазије – из преко 15 држава. Рад се одвијао на руском, енглеском, француском и арапском језику.
Учесницима се обратио водећи модератор – директор научно-образовног центра „Глобус – 21. век“ и директор програма Руско-афричког клуба МГУ „М.В. Ломоносов“ Иља Леонидович Шершњев. Он је истакао потребу преласка на нови методолошки ниво међународне сарадње. Један од начина такве сарадње јесте колективна израда међународног уџбеника „Јавна дипломатија и мировно новинарство“. На основу новог уџбеника, планирано је покретање образовних програма на универзитетима у матичним земљама, као и обука активиста друштвених организација који ће деловати у условима глобалних трансформација међународних односа. Нови јавни дипломати ће помагати у изградњи безбедног мултиполарног света на хоризонталном нивоу, заснованог на правичности, међусобном поштовању и поверењу.
Са поздравним обраћањем учесницима наступио је заменик Савета за националности при Влади Москве, руководилац међународног друштвеног покрета „Миросозидание“ Игор Ерикович Кругових. Према мишљењу овог стручњака, моралне смернице и стваралачка основа будућности огледају се у очувању и развоју национално-културних вредности народа, њиховом праву на избор сопственог пута развоја, међусобној помоћи и заштити од спољних мешања, као и у очувању културне разноликости. Управо ради промовисања ових идеја основан је међународни покрет „Миросозидание“. Игор Ерикович Кругових је нагласио да је у условима динамичних промена у свету неопходно утврдити место и улогу друштвених организација у овом процесу, узимајући у обзир све ширу примену савремених технологија.
Поздравно слово упутио је и заменик руководиоца Россотрудничества Дмитриј Валеријевич Поликанов, који је истакао актуелност овог догађаја у контексту обележавања 100 година народне дипломатије. Говорник је поздравио тежњу учесника секције да пређу на усвајање практичних решења – кључних инструмената за ширење хуманитарног утицаја Русије широм света. Према речима Д.В. Поликанова, посебно је важна израда примењених пројеката који се реализују на различитим платформама, укључујући представништва Россотрудничества, која су званично отворена у више од 70 земаља света. У још 25 земаља делују партнерске „Руске куће“ – нови облик сарадње, где се интеракција одвија на нивоу руских и страних невладиних организација.
Руководилац филијале Руско-афричког клуба МГУ „М.В. Ломоносов“ у Буркина Фасо и другим земљама Конфедерације Сахела, бивши аташе за културу амбасаде Буркина Фасо у Русији Тимбкјета Данијел Савадого изложио је своје виђење модела, принципа и стратегија изградње мултиполарног света. Према његовом мишљењу, мултиполарност омогућава ширем кругу држава да учествују у креирању правила глобалне игре. Она се заснива на принципима суверене равноправности, диверсификације партнерстава и одбацивању монопола на истину и власт. За Африку је овај помак од посебног значаја. Историјски гледано, континент се често налазио на периферији светске политике, служећи као објекат спољашњих утицаја и борбе интереса великих сила. Мултиполарни свет отвара афричким земљама нове могућности – да не буду арена туђих сукоба, већ активан субјект глобалне изградње.
Руководилац међународног одељења Савеза новинара Русије Тимур Владимирович Шафир истакао је да се савремено новинарство све чешће суочава са изазовима који га чине делом глобалних процеса. Новинарство утиче на перцепцију стварности, односе међу друштвима, државама и народима. Зато је важно говорити о новинарству као инструменту миротворства, облику јавне дипломатије. Основни задатак свих миротворних снага јесте заштита истине и очување хуманистичких вредности које чине темељ међународног разумевања. Шафир Т.В. је посебно нагласио значај иницијативе за израду међународног наставног приручника о јавној дипломатији и мировном новинарству, јер је то веома тражена идеја која ће помоћи у формирању јединственог појмовног и професионалног језика, који обједињује стручњаке из различитих земаља.
Декан Државног универзитета Кадуна (Нигерија), Ајоделе Бабатунде Џозеф представио је презентацију у којој је на сликовит начин анализирао политичку ситуацију у свету, указујући на растућу опасност од избијања ратова и конфликата у различитим регионима током последњих година. Аутор сматра да мировно новинарство може дати значајан допринос у превенцији и решавању конфликата. Као ефикасан инструмент, експерт је навео промоцију интеркултуралних појмова. Као пример, говорник је навео хуманитарну иницијативу „Нелсон Мандела“, која омогућава културну и академску размену међу земљама. Тај инструмент јавне дипломатије, како је нагласио, може се користити као приступ мирном решавању конфликата.
Хола Кесва, новинар, блогер, делегат ПМЕФ-а и представник Руско-афричког клуба у Јужној Африци, говорио је о свом доприносу у промоцији и приказивању филма о Нелсону Мандели на централним телевизијским каналима у Јужној Африци. Спикер је изразио мишљење да је потребно више активности у ширењу хуманитарних пројеката Русије у Африци. Посебно је истакао образовни пројекат „Алабуга“, који су западни медији грубо дискредитовали, представљајући га као трговину људима и поробљавање жена из Јужне Африке, док у стварности тај пројекат пружа могућност бесплатног образовања женама из ЈАР, без обзира на боју коже. Хола Кесва сматра борбу против лажних информација једним од најважнијих задатака. По његовом мишљењу, веома је важно активније упознавати афричко становништво са руским хуманитарним пројектима путем проруско оријентисаних новинара и блогера, друштвених мрежа и медијских платформи.
Професор Багдадског универзитета и кандидат за посланика Парламента Ирака Али ал-Бурхан Аззауи изнео је своје виђење актуелних геополитичких промена у условима новог светског поретка у настајању. Најбољи показатељ мултиполарног света, према његовом мишљењу, јесте растућа улога Русије на глобалној сцени. Спикер сматра да руска економија показује изузетну флексибилност у условима најоштријих западних санкција. По њему, у свету се одвија процес преласка са прекомерне глобализације ка поретку који узима у обзир националне интересе свих народа. Националне економије постају важан инструмент у регулисању међународних процеса.
Координатор Експертског савета покрета „Руска мисао“ Сергеј Дмитријевич Баранов говорио је о савременом разумевању множине цивилизација и њиховој координацији у оквиру заједничке глобалне агенде. Спикер је подржао иницијативу за израду наставног приручника о јавној дипломатији и изразио мишљење да у њега обавезно треба да уђе поглавље о мултицентричној слици света, као и цивилизацијска теорија из перспективе савремености. Треба именовати велике народе који су се формирали у савременој стварности и идентификовати факторе на којима треба да се заснива интеракција раса и цивилизација, стварајући јединствени модел човечанства. Експерт сматра да у уџбенику треба да буде представљено виђење будућег света које постоји код различитих народа, ради формулисања заједничке концепције.
Генерална директорка Центра за геостратешка истраживања из Србије Драгана Трифковић изразила је мишљење да је, како би невладине организације постале истински фактори изградње мира и одрживог развоја, неопходна трансформација њихове улоге и функција у складу са сувереним и мултиполарним моделом демократије, у оквиру којег свака држава и друштво задржавају право на сопствени пут развоја и културно-политички идентитет. Драгана Трифковић сматра да трансформација концепта НВО и друштвених организација подразумева прелазак са модела зависности и идеолошке унификације ка моделу партнерства заснованом на равноправности, суверенитету и међусобном поштовању. Један од основних праваца трансформације јесте подршка НВО у стварању мреже сарадње међу државама са различитим системима, уз очување равнотеже између глобалног и локалног нивоа, што представља кључни услов за одрживи мир и праведан развој.
Међународни новинар и заменик међународног одељења листа „Комсомольская правда“ Едвард Чесноков анализирао је развој јавне дипломатије кроз историју. Подсетио је на инцидент из 1962. године, у јеку Карипске кризе, када су саветник Амбасаде СССР-а Александар Феклисов и амерички међународни новинар Џон Скали, путем преговора, буквално спасили свет од Трећег светског рата и нуклеарне катастрофе. То је један од бројних примера дипломатије другог колосека – јавне дипломатије. Едвард Чесноков је нагласио да курс о јавној дипломатији треба да буде интегрисан у шири програм припреме међународних стручњака – новинара, дипломата, економиста са профилом глобалне економије, политиколога. Новинар је предложио да се у оквиру припреме стручњака тражених профила уведе годишњи наставни курс о јавној дипломатији.
Стручњак из Алжира, професор Мохаммад Курси, новинар и бивши директор листа „Ал-Муџахид“, представио је резултате сопственог истраживања о утицају новинарства на јавно мњење, користећи пример исхода Другог светског рата. Истраживање је показало да је 1945. године више од 60% људи у европским и азијским земљама сматрало да је СССР земља која је дала најважнији допринос победи над фашизмом, док је мање од 30% навело САД; али након десет година ситуација се променила – већина испитаника је САД означила као главног победника над нацизмом. Ови подаци указују на то да је спроведен озбиљан рад на обликовању свести јавности путем различитих инструмената, укључујући и механизме „меке моћи“. То показује како медији формирају јавно мњење.
Још један трагичан пример је начин на који су медији припремали јавно мњење за потребу рата у Ираку, сталним објавама о прекомерном наоружању ирачке војске, укључујући и забрањене врсте оружја. На тај начин медији су постали инструмент војне пропаганде. Стручњак је позвао на прелазак са пропагандних медија ка мировном новинарству – новинарству решења. Излагач је представио табелу у којој је јасно приказана разлика између милитаризованог и мирољубивог новинарства, и позвао на „разоружавање језика медија“.
Професор Курси је предложио да се у будући уџбеник о јавној дипломатији и мировном новинарству унесе речник који би садржао термине усмерене ка изградњи мира, које ће будући стручњаци у овој области примењивати у свом раду. Такође је предложио креирање дигиталне верзије уџбеника, која би се могла допуњавати по потреби.
Директор Института за Евроазију, Гулбаат Викторович Рцхиладзе (Грузија), изнео је предлоге о структури будућег уџбеника. По његовом мишљењу, потребно је уз помоћ политиколога и социолога израдити аналитичку мрежу; тематски оквири треба да укључују одељке о регионалним студијама, као и посебан одељак посвећен искуству међународних новинара у кризним подручјима. Поред тога, потребно је конкретизовати актере јавне дипломатије и дефинисати њихову улогу у интеракцији са званичним структурама.
Политиколошки стручњак из Ирака, доцент Универзитета ал-Нахрејн Сара Шукр Ахмед, представила је рад на тему „Превентивна дипломатија и изградња мира“. Према њеном мишљењу, концепт превентивне дипломатије може играти улогу у односима између две или више страна у конфликту, како би се спречило да потенцијална криза прерасте у оружани сукоб са масовним насиљем, и ублажила три његове последице: масовна убиства, феномен избеглица и ширење оружаног сукоба на друге територије, како унутар зоне конфликта, тако и ван ње. Није довољно само решити конфликт, сматра Сара Шукр – потребно је обезбедити да се он не понови. Овај концепт у суштини подразумева рад на промени конфликтне ситуације и стварању нове, мање склоне сукобима и способније за изградњу и јачање поверења. У тим условима, важно је укључивање друштвених организација и припремљених кадрова из редова грађанског сектора, закључила је Сара Шукр Ахмед.
Председник Координационог савета руководилаца белоруских друштвених удружења руских сународника при Амбасади Русије у Републици Белорусији, Андреј Јевгенијевич Герашченко, говорио је о улози сународника који живе у различитим земљама у међународној јавној дипломатији. Он је изразио уверење да сународници представљају огроман потенцијал који треба искористити као кадровску основу за јавну дипломатију. Пошто Андреј Јевгенијевич Герашченко руководи секцијом за медије у оквиру јавне дипломатије при Светском координационом савету сународника, предложио је организовање серије округлих столова у земљама у којима сународници живе, уз учешће дипломатских мисија, војних и медијских стручњака из тих земаља, ради формулисања препорука за будући уџбеник.
Олга Николајевна Абрамова, медијатор, тренер за преговоре и бивша директорка за људске ресурсе у земљама ЗНД, Европи и Централној Азији у међународним компанијама Syngenta, Toyota и Coca-Cola, сматра да су за савремену јавну дипломатију неопходни сарадници са вештинама професионалних преговарача. Експерткиња је предложила да се у уџбеник укључи одељак о обуци јавних дипломата за преговарачке вештине. Практична примена ових вештина могла би да омогући избегавање локалних конфликата, тражење решења у зонама културних и вредносних разлика, јачање поверења међу учесницима међународних и међу-друштвених пројеката, као и формирање другог нивоа дипломатије тамо где су званичне институције ограничене. Кадрови обучени по овом приручнику постали би професионалци нове генерације – преговарачи који владају структуром аргументације и техникама дијалога. Тај одељак у уџбенику јавне дипломатије могао би да представља корак ка систематској припреми таквих стручњака. „Мир се не одржава на сагласности, већ на способности да се мирно не слажемо – и та вештина се може и мора научити“, закључила је Абрамова.
Председник удружења „Институт војног наслеђа“ из Летоније, Јуријус Тракшелис, изразио је мишљење да у будућем уџбенику обавезно треба да постоји одељак о историји Другог светског рата и о улози СССР-а и совјетске армије у постизању Велике победе над фашизмом. Он је учесницима представио видео о историји формирања антихитлеровске коалиције. У презентацији су наведене речи председника Русије Владимира Путина, изговорене на седници Савета шефова држава чланица ШОС-а 1. септембра 2025. године: „Нацизам и милитаризам су поражени захваљујући уједињењу народа многих земаља света. По завршетку Другог светског рата основана је Организација уједињених нација.“ Јуријус Тракшелис је извршни директор пројекта „Књига сећања Европа“, посвећеног совјетским војницима који су погинули и сахрањени на територији европских држава. Експерт је изразио уверење у неопходност очувања историјске истине и спречавања фалсификовања историје.
Доктор економских наука, професор Ахмад Јусфи, бивши посланик Парламента Сирије, у свом излагању говорио је о конкретним примерима јавне дипломатије у раду научно-образовног центра „Глобус – 21. век“ Факултета глобалних процеса Московског државног универзитета М.В. Ломоносова. Године 2019. центар је организовао хуманитарну експедицију у Сирију ради обнове веза са сиријским универзитетима које су биле прекинуте услед рата. Чланови експедиције посетили су универзитете у Алепу, Дамаску и Хомсу, где су потписани споразуми о наставку сарадње, а Универзитету у Алепу је пружена пријатељска материјална помоћ – донирана је опрема за вебинар студио. Доктор Ахмад Јусфи је у име својих колега захвалио декану Факултета глобалних процеса Иљину Иљи Вјачеславовичу и руководиоцу хуманитарне мисије Шершњову Иљи Леонидовичу на помоћи пруженој у најтежем периоду рата у Сирији. Такође је говорио о потписивању споразума о сарадњи између руског Фонда јавне дипломатије и приватног универзитета „Џадара“ у Јордану.
Манасек Абдулвахаб Хикмат, политиколог и доцент Универзитета Ал-Нахрејн у Багдаду, представила је рад на тему реформе светског поретка и формирања нових концепата сарадње међу државама. Експерткиња је истакла да се нови поредак, заснован на принципима равноправности, формира у веома сложеним условима, у којима елите САД и Европске уније категорички одбијају да себе виде као један од више полова у свету. У том контексту навела је изјаву председника Русије Владимира Путина: „Сједињене Америчке Државе, прогласивши победу у Хладном рату, поставиле су себе као Божје изасланике на Земљи и верују да су њихови интереси свети. Они мисле да је доминација Запада у светској политици и економији неупитна и вечна. Али ништа није вечно.“
Међу кључним принципима изградње мира у мултиполарном свету, ауторка рада наводи:
- модернизацију међународних институција ради укључивања азијских земаља, попут чланства у Савету безбедности УН;
- одбацивање привилегије Запада да буде једини актер у креирању глобалне агенде;
- преиспитивање глобализације и њену трансформацију из пасивне глобализације са вођом и следбеницима у „практичну глобализацију“ међуцивилизацијске размене.
Старији научни сарадник Института за Африку Руске академије наука, Андреј Александрович Токарев, нагласио је да је у данашњем сложеном времену најважнији задатак свих прогресивних снага очување мира. По његовом мишљењу, мировно новинарство може дати значајан допринос овом процесу. Он је изразио понос што иницијативе за мир долазе из Русије и у потпуности подржао израду уџбеника о јавној дипломатији и мировном новинарству, посебно имајући у виду да ће тај уџбеник бити практични курс за припрему будућих професионалаца у овој области.
Академик Петровске академије наука и уметности, Сергеј Николајевич Чесноков, предложио је да се у уџбеник укључи одељак о сарадњи СССР-а и Русије са афричким земљама, и нагласио потребу за подршком партнерским државама у Африци – пре свега земљама Сахела: Нигеру, Буркини Фасо и Малију, као и партнеру Русије у оквиру БРИКС-а – Уганди.
Игор Ерикович Кругових, сумирајући резултате састанка, предложио је да Иља Леонидович Шершњов преузме вођство над радном групом за израду уџбеника. Он се такође обратио учесницима секције са молбом да пошаљу практичне препоруке, које ће бити размотрене и укључене у поглавља будућег међународног образовно-практичног приручника.
Извор: Московски државни универзитет „М.В. Ломоносов“ (МГУ)
22. октобар 2025.
