Tag Archives: Драгана Трифковић

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Украјина која наводно тежи демократији, поново је актуализовала праксу  прогона неистомишљеника и прављења спискова „непријатеља“. Режим Зеленског таргетира и прогони слободномислеће људе, по налогу САД и НАТО. Објективно разматрајући, то није ништа неуобичајно, ако узмемо у обзир чињеницу да је последњих деценија политичка врхушка САД -кроз НАТО - уводила демократију бомбама по многим деловима света. И поред тога, у Америци је много оних који се не слажу са таквом политиком и они су све гласнији.

Дана 14. јула, Украјина је објавила листу политичара, академика, активиста који „промовишу руску пропаганду“ — укључујући неколико истакнутих западних интелектуалаца и политичара. Републикански сенатор Ренд Пол, бивша демократска конгресменка Тулси Габард, војни и геополитички аналитичар Едвард Н. Лутвак, реалистички политиколог Џон Миршајмер и новинар Глен Гринвалд, чувени економиста Џефри Сакс, сви су били на листи.

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Напомена

На позив Комитета за међународну сарадњу Државне думе Руске Федерације, делегација иностраних новинара, представника друштвених организација и дипломатских мисија неколико држава, посетила је 9. августа притвор бр. 120 у месту Јеленовка, недалеко од  Доњецка.    

У саставу делегације били су представници из Сирије, Никарагве,  Италије, Србије, Француске, Северне Кореје, Немачке и других земаља, а међу делегатима била је и Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије.

Текст је објављен у штампаном издању часописа Персона страны

Тензије које су последњих година расле у међународним односима неминовно су водиле ка ескалацији, нарочито због тога што успостављање нормалног дијалога међу великим силама, није било могуће. Корумпираност међународног система условила је формирање паралелних светова који де-факто немају превише додирних тачака. Разлике су постале непомирљиве од питања тумачења међународног права, фалсификовања историје до економско-трговинских односа и схватања безбедности. Специјална операција денацификације и демилитаризације Украјине, коју је Русија започела у фебруару, ове разлике чини још већим. Запад не види опасност у екстремизацији Украјине, глорификацији нацизма и инсталирању америчких ракета на руским границама, већ се боји „руске инвазије“. С друге стране Русија већ годинама упозорава на то да ширење НАТО ка њеним границама, види као угрожавање сопствене националне безбедности. САД и европске земље увеле су Русији безобзирне санкције, истовремено кривећи Владимира Путина због недостатка основних животних намирница и енергената. Руска Федерација увела је нова правила у трговини са европским земљама. Последњих недеља слушамо претеће опомене о могућој употреби нуклеарног наоружања и са једне и са друге стране. Дакле свет се налази на ивици нуклеарног рата.

Интервју Драгане Трифковић објављен на порталу eurasia.expert

Како оцењујете специјалну операцију Русије у Украјини? Зашто је Русија морала да донесе такву одлуку?

Почетак војне операције Русије у Украјини, чији циљ је демилитаризација и денацификација Украјине, уводи нас у нови процес у геополитичким оквирима који ће имати дугорочне последице. Руска Федерација је настојала да добије безбедносне гаранције путем политичког дијалога, али то није било могуће.

Војна операција демилитаризације и денацификације Украјине, тече према плану.

Западни медији који пишу да "није успео Путинов блиц криг" манипулишу јавност. Русија није планирала блиц криг и брзо окончање рата, како би се избегле цивилне жртве.

Наиме уколико би се Русија угледала на Американце, што се никад неће десити, она би војну операцију засновала на жестоком бомбардовању из ваздуха, без обзира на цивилне жртве и наношењу што веће материјалне штете (као у Србији 1999. године, затим у Ираку, Либији, Авганистану..).

У међународном прес центру МИА "Русија Данас" одржана је конференција за новинаре поводом 23. годишњице почетка НАТО агресије на Србију. 

На конференцији су говорили: 

– академик (редовни члан) Српске академије наука и уметности, професор, амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији од 2013. до 2019. године. Славенко ТЕРЗИЋ;
— инострани члан Српске академије наука и уметности, инострани члан Академије наука Републике Српске (Босна и Херцеговина), водећи истраживач Одељења за модерну историју земаља централне и југоисточне Европе Института славистике Руске академије наука Елена ГУСКОВА;
— професор Катедре за упоредне политичке науке МГИМО МИП Русије Елена ПОНОМАРЕВА;
– директор (српског) Центра за геостратешке студије Драгана ТРИФКОВИЋ.

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, указала је на то да је рат у Украјини наставак НАТО агресије која је почела бомбардовањем Србије. 

Она се обратила следећим речима:

" Драго ми је да могу да се обратим руској јавности поводом 23. годишњице почетка бомбардовања Србије. Знам да је ова тематика руској јавности веома добро позната и представљена у правом светлу у смислу јасног навођења узрока и последица бомбардовања Србије 1999. године. У западној јавности НАТО агресија на Србију се у највећој мери и након 23 године, представља на погрешан начин.  То је посебно важно да споменемо због актуелне војне операције коју Руска Федерација спроводи у Украјини. Иако рат у Украјини траје већ осам година од како је организован државни преврат подржан западним силама, западни медији су у протеклих осам година мало писали о овом рату и злочинима који су чињени над руским становништвом. Сада видимо да се ситуација потпуно променила, и да сви западни медији само о томе  пишу, износећи неистине у циљу дезинформисања светске јавности.

Због тога бих желела да укажем на примену доструких стандарда Запада када је у питању руска војна операција демилитаризације и денацификације Украјине.

У Москви је 11. марта  у Међународном мултимедијалном прес центру МИА-а „Русија данас“ одржана конференција за новинаре о оснивању Међународног народног трибунала за Украјину.

Интервју који је Драгана Трифковић дала eurasia.expert

Русија и Србија су договориле изградњу Центра за нуклеарне технологије. Власти Србије и Росатом потписали су документе о оснивању Центра за нуклеарне технологије у Републици Србији, саопштио је кабинет министра за иновације и технолошки развој Ненада Поповића. Какав је интерес српске стране за овај пројекат? А какве користи ће овај пројекат донети Србији?

Пројекат изградње Центра за нуклеарне технологије реализује се на основу међудржавног споразума који је потписан 2019. године за време посете председника Путина Србији. То је један у низу договора између Русије и Србије, који треба да буду реализовани. Њиме је планирана изградња Центра за нуклеарну медицину и објекти за изградњу радио фармацеутских лекова. За Србију је то веома важно јер верујем да ће употреба савремених технологија у медицини и руско искуство у тој области, допринети новом квалитету здравствених услуга. С тим у вези, Србија би могла да постане водећа земља на Балкану са научно-медицинским потенцијалом базираним на нуклеарним технологијама. Надам се да ће то бити само први корак и да ће Србија у будућности проширити ову сарадњу и на друге области као што је енергетика. У Србији је актуелна тема изградња нуклеарне електране, али око тога још нисмо заузели јасне позиције.

Драгана Трифковић за руски ИА РЕГНУМ

Војна операција демилитаризације и денацификације Украјине коју је покренула Руска Федерација са циљем спречавања геноцида над руским становништвом и приморавања на мир украјинског руководства, неопходан је корак ради успостављања мира. Након вишегодишњег инсистирања Русије на томе да се украјинска криза реши дипломатским и политичким путем, постало је очигледно да је то немогућа мисија.  Са руске стране уложено је много напора, али они су остали без резултата. Разлог томе је што Украјина није независна држава, а прекоокеанским супервизорима Украјине мир ни у једној опцији није прихватљиво решење. У америчком дискурсу је утемељена русфобна идеја Збигњева Бжежинског да руска слабост лежи у трајном одвајању Украјине од Русије. Управо с тим циљем је западна пропагандна и NGO машинерија била усмерена на поништавње заједничке прошлости Русије и Украјине и креирање конфликта између ове две државе. Систем корупције којим су поткупљивани чиновници у Украјини омогућио је да таква платформа постане државна политика. Тиме је и по хоризонтали и по вертикали успостављена контрола над државним апаратом Украјине и у великој мери над јавним мњењем.