Tag Archives: Драгана Трифковић
Косовски завет или ништа није завршено, тек почиње
Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
У тами светиња трепери глас који се чује са истока, на самом смо почетку нове историјске епохе, у којој Србија чека правду.
“Не може се волети оно што се не познаје. Било да је реч о човеку
или о народу. Будите сигурни да сви они који свој народ престају
да разумијуи губе везу са њим, одмах и у истој мери губе и веру очева,
постају или атеисти или равнодушни људи.”
Зли дуси, Ф. М. Достојевски
Ко хоће да зна како данас изгледа западна демократија, мора да обиђе Косово и Метохију, да посети Косовску Митровицу, Приштину, Пећ, Призрен, енклаве у којима живе Срби, Грачаницу, Ораховац, Велику Хочу, да види манастире и споменике ограђене бодљикавом жицом, Пећку патријаршију, Високе Дечане, Газиместан.
Kosovo: Between the Present and the Future
Written by Dragana Trifkovic
After decades of imposing democracy on the rest of the world, America has become the most hated nation. However, if someone has not been clear about how freedom looks by America's criteria, they must visit the southern Serbian province of Kosovo and Metohija. Not only are the monuments and the churches fenced off, so are the people. For the Serbs who live in ethnic enclaves in this region, "freedom" is limited to a few kilometers in diameter.
Предлог нове безбедносно-одбрамбене стратегије Србије
Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
Војна неутралност није више у интересу Србије да би анулирала резултате агресије, такозваних реформи и штетних уговора
У Резолуцији о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије, која је усвојена 26. децембра 2007. године у Народној скупштини, дефинисано је начело војне неутралности Србије. У члану 6. ове резолуције стоји: „Због укупне улоге НАТО пакта, од противправног бомбардовања Србије 1999. године без одлуке Савета безбедности до Анекса 11 одбаченог Ахтисаријевог плана, у коме се одређује да је НАТО 'коначан орган' власти у 'независном Косову', Народна скупштина Републике Србије доноси одлуку о проглашавању војне неутралности Републике Србије у односу на постојеће војне савезе до евентуалног расписивања референдума на којем би се донела коначна одлука о том питању“.
The Yugoslav Wars: Story of Serbian Genocide Still Remains Untold
Dragana Trifkovic for Sputnik International
The Russo-Western conflict over Ukraine is a continuation of the geopolitical war against Russia unleashed by the US in Yugoslavia in the 1990s, Dragana Trifkovic told Sputnik, nailing the West for the deliberate demonization of the two nations.
The British-drafted anti-Serbian resolution over the so-called "Srebrenica massacre" discussed in the UN Security Council earlier this month is part of a Western geopolitical game aimed against Serbia and Russia which started with the Yugoslav War of 1991-2001, according to Dragana Trifkovic, an author, expert in geopolitics and the Director General of the Center for Geostrategic Studies, in Belgrade, Serbia.
Добровољци
Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
Не мора премијер да брине ни о плаћеницима, ни о добровољцима, ни о српско-руским везама, све ће доћи на своје место
Већ извесно време се појављују информације о учешћу Срба на страни руског народа у Украјини, али за сада не постоје прецизни подаци о њиховој бројности. Светски медији су пренели вести о успеху српских добровољаца у Украјини. РИА Новости пише да је група Срба која се придружила самоодбрани Доњецка успела да одбије напад кијевске хунте и уништи украјинску артиљерију.
У извештајима се помиње формација под именом „Јован Шевић“, којом командује Братислав Живковић.
Тајни пакт Вучићеве власти са НАТО пактом
Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
НАТО се формално залаже за очување мира и безбедности, а својим деловањем остварује супротне ефекте, видљиве у разореним државама и порасту тероризма. Грађани Србије имају крајње негативан однос према НАТО-у због њеног агресорског деловања и пре свега због нашег искуства из 1995. и 1999. када нас је та организација бомбардовала, кршећи међународно право. Према истраживањима јавног мњења у Србији, 80% грађана Србије се противи било каквој сарадњи са НАТО. Власт у Србији се не обазире на вољу велике већине народа, већ се понаша као да је одговорна НАТО-у, а не држави Србији чије интересе треба да штити.
Сирија, пресек стања
Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
Примирје у Сирији је ступило на снагу 27. фебруара, према договору Руске Федерације и САД након састанка министра спољних послова РФ Сергеја Лаврова и америчког државног секретара Џона Керија. Терористичке групације Ал Нусра (огранак Ал Каиде) и Исламска држава су изузете из договора. На њих се примирје не односи, и борба против ових терористичких структура је настављена. Према проценама, од почетка рата у Сирији (март 2011.) погинуло је преко 270.000 људи. Рушилачке силе у Сирији су успеле да преузму контролу над великим територијама државе, а последња одбрана Сирије држала се на линији Дамаск-Латакија-Алепо. Када су терористи заузели Алепо, убрзо потом је и одбрана Дамаска почела да попушта.
Тестамент Арчибалда Рајса
Пише: Драгана Трифковић
Дана 8. 8. 2011. навршава се 82. година од смрти једног од највећих Срба. Др Арчибалд Рајс није био Србин по рођењу, већ по опредељењу. Већи део живота провео је у Србији, и поред непријатности кроз које је прошао, истрајао је у својој наклоности према Србима. Оставио нам је тестамент „Чујте Срби!“ оригинални назив „Ecoutez, Serbes!“ који је објављен након његове смрти.
Ташмајданско-азербејџански парк
Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
Историјат Ташмајдана
Назив Ташмајдан овај део Београда добио је по турским речима: таш (камен) и мајдан (рудник), пошто се на том месту некада налазио каменолом из кога се вадио камен за изградњу првих београдских кућа и калдрме. Заправо је каменолом експлоатисан од римског доба до средине 19. века.
Ташмајдан је на почетку 19. века имао стратешку позицију. У то доба налазио се на периферији Београда. За време Првог српског устанка ту се налазио Карађорђев штаб са 3000 војника који су спречили излазак турских војника из београдске вароши приликом опсаде Београда 1806. год.
1826. године, по налогу кнеза Милоша Обреновића, старо српско гробље је пресељено са Варош капије на Ташмајдан, тако да се на данашњем простору Ташмајданског парка некада налазило највеће српско гробље.