Наука и друштво

Наука и друштво

Немачки рачун без крчмара

Пише: Милош Здравковић

Зашто је Немачка желела да буде прва велика нација без нуклеарних електрана ? Где су Немци погрешили у рачуници тј. Зашто је Немачки план пропао пре него је и стартовао !?

Рачуница Немачке је једноставна . Ослободити се зависности од руског гаса и нафте и друге учинити зависним од енергије и технологије made in Germany, те тако обезбедити привредни примат у светским размерама.

Наука и друштво

Да ли је потребан термин за именовање геноцида над Србима у НДХ

Пише: Никола Милованчев

 

Последњих дана априла о. г. у јавности се повела полемика око термина Покољ, који је Удружење грађана Јадовно 1941. прошле године предложило као именитељ за злочин геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској. Реаговали су Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Бањалуке, а затим и Катедра за националну савремену историју Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, Катедра за историју Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву и Јавне установе „Спомен подручје Доња Градина“.

Наука и друштво

Assange’s Extradition Will Create Greater Resistance to US, UK

Dragana Trifkovic for SPUTNIK

Julian Assange has been sentenced to 50 weeks in prison for skipping bail in the UK while awaiting extradition to Sweden on sexual assault allegations in 2012. WikiLeaks has described his sentence as ‘vindictive’ and also said it was concerned over the upcoming hearing on his possible extradition to the United States.

In an interview with Sputnik Dragana Trifkovic, a think tank head, shared her thoughts on Assange’s sentencing and his chances of being extradited and tried in the US. 

Наука и друштво

Руско-српски односи су један од приоритета спољне политике Руске Федерације

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије на научној конференцију у Брјанску

 

У Брјанску је од 21-22. марта оджана III Међународна конференција: Добросуседство, партнерство, дијалог култура и цивилизација.

Конференцију су организовали: Департамент за унутрашњу политику Брјанске области и филијала Академије за националну безбедност и државну управу при председнику Руске Федерације.

Пленарно заседање конференције одржано је 21. марта у кристалној сали Владе Брјанске области.

На конференцији су говорили: заменик губернатора Брјанске области Александар Коробко, заменик председника брјанске обласне Думе Анатолиј Бугајев, руководилац одељења за везе са јавношћу Брјанске епархије РПЦ јеромонах Корнилиј. Модератор конференције био је директор Брјанског огранка Академије за националну безбедност и државну управу при председнику РФ Сергеј Шачнев.

Наука и друштво

Како двоструки стандарди украјинског национализма прете Европи, питање аутономије Русина

Пише: Александар Куза

 

«Згинуть наші воріженьки, як роса на сонці. Запануєм і ми, браття, у своїй сторонці» (препев на српски: Изгинуће наши непријатељи, као роса на сунцу. Владаћемо и ми, браћо, у својој домовини.) – то су речи из званичне химне Украјине, одобрене 2003. године. Шта можемо да очекујемо од државе, која у главној песми земље законски одређује агресију, љутњу и раздвајање? Чак и Русија, коју неки окривљују за агресивну политику, није вратила речи химне СССР-а, задржавајући само музику Александрова из совјетске ере.

Наука и друштво

Отворено писмо Његовој Светости Патријарху Иринеју и Епископима Српске Православне Цркве

Ваша Светости,
Ваша Високопреосвештенства,
Ваша Преосвештенства,

Ми доле потписани вам се обраћамо са дубоком забринутошћу за стање у нашој држави, због негативних тенденција у нашем друштву. Већ годинама се наша држава и народ, који живи подељен у више држава, налази у тешкој ситуацији и суочава се са озбиљним изазовима. Пред нама је време које носи нове изазове, а ми као друштво морамо да скупимо снаге и изборимо се за своје место под небом. То не можемо да учинимо ако смо разједињени. Због тога вас молимо као представнике Српске Православне Цркве, која је увек била стуб нашег друштва, да преузмете иницијативу и помогнете да се консолидујемо око најважнијих питања за опстанак наше државе и нашег народа.

Наука и друштво

Да ли су мигранти економска нужност за либералну Европу?

Пише: Милош Здравковић

Постоји више разлога зашто је на простору врло немирне и у 20. веку катастрофално разрушене Европе створена  Европска унија, а један од кључних разлога је био  да се спрече нови сукоби и ратови, створи велико тржиште и на неки начин пандам САД-у.

Ипак, уједињена Европа, као наднационална супер држава никада није заживела. Економски џин никада није постао спољнополитички гигант, а временом је и велико тржиште постало бушно, економија порозна, а демографска слика све гора. У економском моделу који подразумева потрошачко друштво неопходна је нова крвна слика. Неки су видели нову шансу у мигрантима.

Наука и друштво

Саборност руског друштва је залог будућности

У Москви је  1. новембра одржано заседање Сверуског народног сабора под називом  „25 година на путу отвореног дијалога и цивилизацијског развоја Русије“. Сабор је формиран пре 25 година под покровитељством Руске православне цркве и до сада се углавном одржавао у храму, међутим ове године је организован у Кремљовском дворцу.  

Пленарно заседање У Кремљу, отворио је Патријарх московски и све Русије Кирил а потом се скупу обратио председник Руске Федерације Владимир Путин.

Наука и друштво

Одлив мозгова и његов погубан учинак по развој држава

Пише: Милош Здравковић

Поред одлива најсјајнијих умова међу младима који су управо окончали образовање, јако је забрињавајућа и чињеница да млади људи старосне доби од 25-40 година такође одлазе из држава у развоју. У питању су, дакле, формирани, на неки начин едуковани млади људи са изванредним искуством у свом пољу струке ( мајстори, тесари, занатлије, вариоци…), а ми који остајемо читамо о некима од њих као о великим иноваторима са високим дометима у струци, поносни да је „наш човек“ као интелигентан, бистар и успешан направио каријеру тамо далеко.

Одлив мозгова једна је од најважнијих последица проблема незапослености у свету. Последице одлива мозгова широког су размера и имају врло негативан па чак и погубан учинак на друштво у којему је ова појава присутна.

Scroll to Top