Наука и друштво

Светлана Максовић за РЕГНУМ

Протести у Београду трају од 7 јула и кренули су спонтано, само неколико сати пошто је председник Србије најавио пооштравање мера борбе против епидемије вируса корона. Народ је једноставно кренуо да испољи своје незадовољство испред Народне скупштине, обавештавајући једни друге путем друштвених медија. Имам доста пријатеља на Западу, и сви верују да смо кренули да се бунимо против пооштравања мера и нису схватили зашто смо наставили протесте и после укидања тродневног полицијског часа. Ситуација у Србији је много сложенија. Наиме, епидемија, корона и пооштравање мера су само били последња кап у препуној чаши.

Пише: Драгана Трифковић

Поштована госпођо Мијатовић,

Са великом пажњом смо прочитали ваш годишњи извештај за 2019. годину, објављен 21. априла 2020. године, као и извештај о раду за прво тромесечје 2020. године. Овим путем смо желели да вам скренемо пажњу на пропусте које смо уочили и на горуће теме из области људских права, којима није указана пажња.

Пише: Никола Милованчев

Млади историчар Бобан Батричевић објавио је 14. марта 2020. г. на порталу „Антена М“ чланак под насловом „Случај митрополита Јоаникија Липовца“. Оцене изнесене у овом тексту нису историјска новост, јер их титоистичка историографија понавља 75 година, настојећи да митрополита Јоаникија прикаже као сарадника окупатора, посебно позивајући се на његово присуство на Петровданском сабору, 12. јула 1941.

Дорогие юные друзья Крыма! Если вам от 11 до 17 лет (2003-2009 г.г. рождения) и вы являетесь иностранными гражданами, приглашаем вас принять участие в Международном интернет-конкурсе «Молодежь – Друзья Крыма», который пройдет с 1 июня по 15 июля 2020 года.

Историчар Сергеј Галани: Предговор тексту Канона 

Неколицина руских интелектуалаца објавила је на интернет адреси rucanon.ru текст „Руског универзалног канона“ – кратак збир главних постулата руског света, његових основних семантичких и вредносних принципа.

Шта је то руски свет? То је велика људска заједница, обједињена одређеном филозофском перцепцијом бића, сопственим системом погледа на свет.

Пише: Спомена Милачић

Земља са спорном границом и јаким интересним групама унутар саме власти ретко има прилику за релаксираним, опуштеним изборним процесом где се сучељавају аргументи приближно уравнотежено заступљених странака на главним медијима. Знајући све то, нико није ни очекивао, у моменту расписивања избора, да ће ова кампања иоле бити другачија. Очекивали смо и надаље конфузну политику на Косову, очекивали смо нове илегалне мигранте и медије који се држе своје агенде комбинујући догађаје који се у то најбоље уклапају. Нисмо ни очекивали да нам долазећи избори умање праве страхове са којима живимо, а о којима тв канали или не говоре или то говоре на манипулативан начин.

Пише: Душан Нелки

Млеко је бело, оно је бело и по дану и по ноћи. Када угасимо светло, иако га не видимо, млеко боју није променило. Са нашом стварношћу је исто, она је једнозначна и ми то осећамо, али и врло подложна утицају који ми зовемо пропагандом, односно политиком. Пропаганда је политика, то су два различита израза којим се описује исти појам. Пропаганда има за циљ да нас убеди да је један производ бољи од другог и да је то баш оно што нам треба да бисмо били срећни. Исто ради и политика: она на нас врши утицај којим се жели променити наш доживљај реалности, она нас врло често убеђује у нешто за шта смо сигурни да није тако. Како то успева и политичарима и маркетиншким стручњацима?

Пише: Никола Милованчев

Председник Србије г. Александар Вучић је у изјави 2. априла похвалио Аустрију и Словенију због успеха у борби против корона вируса. После тога се и г. Мухарем Баздуљ дотакао теме борбе против пандемије вируса у другим европским земљама, у врло луцидном тексту у „Политици“ („Две кључне недеље“). Покушаћу зато да мало опширније опишем ситуацију у Словенији, коју пажљиво пратим, а за коју је г. Вучић истакао да се „фантастично бори“. Дакле, да видимо шта се може научити од других.  

Пише: Оливера Миливојчевић

Када сам се јутрос упутила ка Народној скупштини сишла сам две станице раније. Спуштајући се Булеваром који носи име убијеног српског краља Александра Обреновћа, а који се раније звао Булевар револуције (чудна коинциденција са садашњим и неким ранијим моментима кроз историју), у мени се наједном родила дилема идем ли ка парламенту као новинар који ће да покуша да договори интервју о актуелним догађајима са Бошком Обрадовићевим, лидером Двери који штрајкује глађу, или тамо идем само као човек који ће људски да пружи руку подршке свом генерацијском другу из чачанске Гимназије.