Александар Азадган: Каква је будућност америчко-кинеског трговинског рата

Пише: Александар Азадган, главни геополитички саветник Центра за геостратешке студије

Будућност америчко-кинеског трговинског рата имаће значајне и далекосежне ефекте, не само на две земље већ и на глобалну економију и геополитику. Као две највеће светске економије, одлуке које донесу САД и Кина у њиховим трговинским односима ће утицати на глобална тржишта, ланце снабдевања, технологију и политичка усклађивања. Испод су неки кључни трендови и њихове потенцијалне глобалне импликације:

1. Глобалне промене у ланцу снабдевања

Америчко-кинески трговински рат је већ довео до поремећаја у глобалним ланцима снабдевања, пошто компаније желе да се диверзификују од Кине како би ублажиле ризике од царина, политичке нестабилности и растућих трошкова. Овај процес, познат као „Кина-плус-један” или „поновно коришћење”, вероватно ће се наставити, посебно пошто предузећа покушавају да избегну да постану превише зависна од Кине или се суочавају са повећаним трошковима производње због царина.

Глобални утицај: Земље у југоисточној Азији (Вијетнам, Индонезија, Индија) и Мексико могу да имају користи јер компаније премештају производњу у политички стабилније регионе или земље са нижим трошковима рада.

Међутим, улога Кине као светског производног центра значи да би сваки поремећај у њеним производним могућностима могао довести до глобалне несташице кључних добара попут електронике, текстила и потрошачких производа.

Раздвајање одређених индустрија (попут технологије) могло би да доведе до фрагментираног глобалног ланца снабдевања, где се различити региони и земље усклађују са САД или Кином у зависности од трговинске политике и технолошких стандарда.

2. Технолошке поделе и глобалне иновације

Централно питање у трговинском рату је технолошка конкуренција, посебно у областима као што су 5G, вештачка интелигенција и полупроводници. И САД и Кина улажу велика средства у ове индустрије како би успоставиле доминацију. Као резултат тога, могли смо да видимо појаву два одвојена технолошка екосистема.

Глобални утицај: „Дигиталне гвоздене завесе“ – САД и Кина могу да формирају конкурентске технолошке сфере, са земљама које се повезују или са кампом предвођеним САД (фокусираним на западне технологије и стандарде) или са кинеским залагањем за аутохтону технологију и инфраструктуру (нпр. Huawei 5G мрежа). Ово би могло да створи два паралелна дигитална света, од којих сваки има своја правила, стандарде и бриге о безбедности података.

Технолошка фрагментација: Како земље бирају стране у технолошком рату, могло би да дође до виших трошкова и мање компатибилности између производа и услуга. На пример, нација која се нагиње кинеској технологији може имати ограничен приступ америчким технологијама, или обрнуто, додатно фрагментирајући глобално тржиште.

Повећан притисак на иновације: И Кина и САД ће вероватно наставити да улажу ресурсе у технолошке иновације. Иако би ово могло да убрза напредак у областима као што су AI и квантно рачунарство, то такође може да резултира трком у наоружању технолошког развоја, при чему би се свака страна трудила да надмаши другу.

3. Геополитичке тензије и савези

Трговински рат није само економско већ и геополитичко питање. САД користе трговинску политику као средство за обуздавање успона Кине као глобалне суперсиле. Ово ривалство је повезано са ширим геополитичким тензијама, посебно у вези са питањима попут Тајвана, Јужног кинеског мора и регионалног утицаја у Азији.

Глобални утицај:

Промена савеза: Земље у Азији, Европи и шире могу да се нађу ухваћене између САД и Кине, што би их условило да се снађу под притиском обе стране да се ускладе са једном или другом. Ово би могло да преобликује глобалне савезе, при чему би неке земље биле усмерене ка САД (на пример, Јапан, Аустралија, Јужна Кореја), а друге према Кини (нпр. Русија, Иран, делови Африке). Нови трговински блокови: Трговински рат би могао довести до формирања нових трговинских блокова и економских партнерстава. САД би могле додатно да ојачају своје односе са земљама попут Индије и европским нацијама, док би Кина могла да изгради јаче везе са земљама у развоју кроз иницијативе попут Појас и пут.

Ризик од ескалације: Ако се геополитичке тензије разбуктају око питања попут Тајвана, Јужног кинеског мора или трговине, могло би да дође до убрзања економске и војне конфронтације, што би имало таласне ефекте на глобалним тржиштима, укључујући санкције, трговинске баријере и глобалну неизвесност.

4. Утицај на глобални економски раст

Продужени трговински рат између САД и Кине могао би да утиче на глобални економски раст. Обе економије су дубоко повезане са остатком света, и свако успоравање раста САД или Кине би имало негативне импликације на глобалну трговину, инвестиције и потрошњу.

Глобални утицај:

Слабија глобална трговина – Смањење трговине између САД и Кине, заједно са померањем ланаца снабдевања, могло би да доведе до смањења обима глобалне трговине. Ово би могло да успори глобални раст, посебно за земље које се у великој мери ослањају на извоз у Кину или САД.

Ризици од рецесије: Продужене трговинске тензије могу довести до споријег привредног раста, виших цена, па чак и до глобалне рецесије. Економије у развоју, посебно, могу да буду најтеже погођене јер зависе од извоза на америчко и кинеско тржиште.

Инфлаторни притисци: Наметање царина и трговинских баријера између САД и Кине могло би да подигне цене робе, што би се прелило на глобалну економију. Већи трошкови за робу широке потрошње, енергију и сировине могли би да допринесу инфлацији, посебно у земљама које се ослањају на увоз.

5. Кинеска економска транзиција

Америчко-кинески трговински рат натерао је Кину да преусмери свој фокус са „светске фабрике“ на економију која је више вођена потрошачима. Иако је трговински рат наштетио извозом вођеном расту Кине, он такође може да убрза настојање нације да иновира и постане самосталнија у кључним индустријама.

Глобални утицај:

Раст потрошачког тржишта у Кини: Ако Кина успешно пређе на економију више оријентисану на потрошаче, то би могло да створи нове могућности за глобална предузећа. Међутим, то би такође могло да промени глобалну економску равнотежу, при чему Кина постаје још доминантнија економска сила.

Кинеско економско успоравање: Ако трговински рат настави да успорава кинески раст, то може да доведе до глобалних ефеката преливања. Спорија кинеска економија могла би да смањи потражњу за сировинама, робом и другим добрима, са негативним утицајем на земље које извозе у Кину, попут Бразила, Аустралије и неких афричких земаља.

6. Еколошке и енергетске импликације

Трговински рат би могао да има нежељене последице по глобалне напоре у борби против климатских промена. На пример, царине и трговинске баријере могу да ограниче проток зелених технологија и решења за обновљиву енергију између САД и Кине.

Глобални утицај: препреке зелене технологије – Трговинска ограничења могу да ометају проток кључних зелених технологија попут соларних панела, ветротурбина и електричних возила између две земље. Ово би успорило глобални прелазак на чисту енергију.

Поремећаји у ланцу снабдевања енергијом: Тарифе на робу која се односи на енергију (као што су соларни панели или ретки земни метали) могу да доведу до већих трошкова за пројекте обновљиве енергије и да утичу на глобалне напоре да се диверсификују извори енергије даље од фосилних горива.

Закључак:
Нова глобална ера конкуренције: америчко-кинески трговински рат се обликује као одлучујући елемент глобалног економског пејзажа 21. века. Ако тензије потрају, свет би могао да види фрагментиранију, мултиполарну глобалну економију, са земљама примораним да бирају између конкурентских технолошких екосистема и економских блокова. Док би неке земље могле да имају користи од престројавања, друге би могле да се суоче са економским притиском или геополитичком неизвесношћу. На крају крајева, будућност трговинског рата и његов утицај на свет зависиће од избора које донесу и суперсиле и њихови глобални савезници у наредним годинама.

ОДРИЦАЊЕ ОД ОДГОВОРНОСТИ: Задржавам право на 1. амандман да могу да изразим своје личне ставове о различитим питањима, посебно контроверзним. Ја не, никада нисам, никада нећу промовисати ничију „пропаганду“. Ја сам критичар једнаких могућности и 100% финансијски и идеолошки независан и патриотски амерички научник чија је основна академска одговорност и морална обавеза да говори истину и подиже свест. Вођен сам мишљу (Јован 8:32) која каже: „Истина ће вас ослободити. Као такав, садржај свих мојих постова на друштвеним мрежама, ТВ интервјуа, предавања, подкаста, вебинара, објављених чланака, итд. (који су све у мом личном својству) представља се ИСКЉУЧИВО као моја лична мишљења. Према томе, моје гледиште не треба погрешно тумачити, погрешно окарактерисати и/или погрешно тумачити као изјаву о промовисању (у име) БИЛО КОЈЕ особе(а), БИЛО КОЈЕ политичке ствари, БИЛО КОЈЕ организације, БИЛО КОЈЕ владе и/или БИЛО КОЈЕ земље. Све супротне тврдње су категорички лажне и лажно представљање чињеница и сматрале би се клеветничким, односно клеветом мог личног карактера и јавне личности. Ја једноставно користим своје право из 1. амандмана као поносни амерички грађанин, а то је слобода говора и слобода мисли.

Извор: Центар за геостратешке студије

18. април 2025.