Услови за окончање сукоба у Украјини: поруке са конференције CeSEM у Риму

Центар за студије Евроазије и Медитерана (CeSEM), Италија

У суботу, 24. јануара, у Риму је у Конгресном центру „Кавур“ одржан јавни скуп у организацији Центра за студије Евроазије и Медитерана, којим је модерирала Силвија Болтук из SpecialEurasia. На скупу су учествовали бројни угледни гости из војних, политичких и дипломатских кругова, као и из истраживачког новинарства, са циљем да се сагледа актуелна ситуација сукоба у Украјини.

По редоследу излагања, учествовали су: генерал Франческо Козимато, генерал Маурицио Бони, посланик Роберто Ваначи, посланица Стефанија Аскари, амбасадорка Елена Базиле, амбасадор Марко Карнелос и др Ђорђо Бјанки.

Излагачи на конференцији

Главне тачке око којих су се готово сви говорници сагласили су следеће:

• Испоруке оружја Украјини морају престати, а европске државе не смеју да наставе да подстичу овај сукоб. Европска економија мора да прекине процес „милитаризације“, у супротном ће се Стари континент претворити у огромну ратну машинерију. Даље снабдевање Кијева оружјем пре или касније довешће до ширења војних дејстава на Европу, док борбе треба што пре обуставити како би се избегла ескалација.

• Не може бити речи о размештању НАТО трупа на територији Украјине. Након рата, Украјина би могла да достигне статус неутралности, што би допринело окончању подела између држава и народа Европе и Русије. Супротно томе, стационирање НАТО снага у Украјини могло би да гурне Запад и Русију у директан војни сукоб, доводећи свет на ивицу Трећег светског рата.

• Санкције и одсуство дипломатије: ове деструктивне мере европских званичника имају дубок утицај на живот обичних људи. Широко је документован пад животног стандарда услед антируских санкција, војних издвајања, одласка европских компанија у Сједињене Државе и подршке украјинској економији. У светлу стварних претњи САД према ЕУ и фактичког плана преузимања Гренланда, неопходна је радикална промена геополитичког и економског курса Европе. Претње америчким санкцијама европским земљама, као и могуће „енергетске претње“ (укључујући нагли прекид испорука гаса и других фосилних извора из САД), захтевају хитан заокрет у континенталној политици. Из разлога енергетске безбедности, неопходно је хитно обновити економске и партнерске односе са Русијом.

• Пут ка конфронтацији између Европе и Русије мора бити заустављен. Европа и Италија морају узети у обзир и безбедносне интересе Москве. Ескалација сукоба представља директну претњу нуклеарним ратом. Западни лидери не смеју да прелазе „црвене линије“ Русије, да је провоцирају и „испитују“ снагу руског народа и његовог председника.

Укратко:

• Без нове евроазијске безбедносне архитектуре, никакав договор између Кијева и Москве неће бити могућ.

• Претње о којима говоре европски лидери — о будућем нападу Русије на земље НАТО — неозбиљне су барем из три разлога: демографског, економског и политичког. Ипак, ако буде притиснута уза зид, Русија би могла да реагује свом војном снагом којом располаже.

• Уколико украјинско питање не буде решено, ускоро би могла да избије нова разорна криза у Молдавији, са домино-ефектом широм Европе.

• Кину треба посматрати као пример: реагујући симетрично на Трампове царине, успела је да избори поштовање.

Извор: https://www.cese-m.eu/cesem/2026/01/le-condizioni-per-risolvere-il-conflitto-in-ucraina/

28. јануар 2026.