Судар „дубоке државе“ и Трампа на Балкану

Средњи коридор, или Транс-каспијски међународни транспортни пут (Trans-Caspian International Transport Route TITR), првобитно је позициониран као део иницијативе Појас и пут (The Belt and Road Initiative BRI or B&R), пружајући алтернативни пут за транспорт робе између Кине и Европе. Међутим, стварни економски значај коридора није био толико у транзиту кинеске робе, колико у извозу централноазијских (ЦА) ресурса у Европску унију. За то је организована Организација турских држава (The Organization of Turkic States OTS). То је у суштини корпорација.

У последњих неколико година, земље Централне Азије – Казахстан, Туркменистан, Узбекистан, Азербејџан – активно су развијале инфраструктуру за снабдевање нафтом, гасом и индустријским ресурсима на западна тржишта. Међутим, чак и под претходном администрацијом, Сједињене Државе су заузеле курс ка строгом ограничавању снабдевања Европе свим енергетским ресурсима и сировинама, осим оних који пролазе кроз канале које контролишу. Сада је ова борба између евроатлантиста и нове Трампове администрације. Конфронтација Мађарске и Словачке (чији су лидери лојални Трампу) и Брисела, који контролишу евроатлантисти, говори управо о томе.

У том контексту, Средњи коридор, посебно његове крајње тачке уласка у Европу, постао је арена геополитичке борбе.

Тачке уласка у Европу: борба за контролу уских грла

1. Румунија Последњих година Румунија је постала кључно средиште европске енергетске безбедности. Отуда политичка криза коју посматрамо од краја 2024. Питање увођења америчких трупа из Немачке у Мађарску уско је повезано са румунским случајем.
2. Украјина (Одеса) Лука Одеса је историјски играла кључну улогу у логистици Црног мора, укључујући и као могућу руту за средњи коридор. Њена инфраструктура се сада систематски уништава, елиминишући Украјину из једначине и остављајући само јужне руте кроз Турску.
3. Грузија Протести у Грузији у вези са изборима 2024. повезани су са истом борбом. Грузија је важна карика у средњем коридору и ту су европске снаге алтернативне Бриселу победиле. Напомињемо да је Орбан стигао у Тбилиси на дан победе владајуће странке.

Зангезурски коридор као нова кључна артерија

У позадини наведених процеса остаје једна(?) могућа рута за бриселске евроатлантисте – коридор Зангезур, који повезује Азербејџан са Турском преко територије Јерменије.

Као што видимо, Азербејџан и Јерменија напредују са потписивањем мировног споразума, јер је стабилност у региону кључна за имплементацију коридора. Без тога, ниједна осигуравајућа компанија неће осигурати терет који пролази кроз њега. Турска добија стратешки подстицај, што објашњава активно посредовање Анкаре у преговорима између Бакуа и Јеревана.

Будући извори дестабилизације

1. Турска

Стабилност Анкаре је од виталног значаја за евроатлантисте, али њене економске потешкоће, активна политика у региону и Ердоганове амбиције чине је рањивом. Дестабилизација Турске је само питање времена, и ту се узајамно приближавају интереси САД Трампа и евроатлантиста.

2. Балкан

Динамика на Балкану је уско повезана са црноморском логистиком. Избијање нестабилности у Србији, Босни и Херцеговини и на Косову постало је инструмент притиска на земље које учествују у прерасподели теретних токова на Средњем коридору.

Закључак

Средњи коридор, првобитно промовисан као део БРИ, у стварности је створен као канал за извоз централноазијских ресурса у Европу. Међутим, њено успешно функционисање под контролом евроатлантиста је у супротности са америчком стратегијом ограничавања токова ресурса ка ЕУ. Као резултат: Трампова Америка реорганизују логистику тако да пролази кроз улазне тачке које контролишу. Управо о томе се воде активни преговори са Москвом.

Извор: Центар за геостратешке студије/https://t.me/trifkovic/2875

1. април 2025.