Павле Јеремић: Власт је демонизовала опозициони активизам
Пише: Павле Јеремић
“Ја сам млад/а, шта ме брига за политику и странке?” је реченица коју млади често изговарају у жељи да се диференцирају од политичког “блата”, и генерално негативних ствари које се везују за политику. Створена је стигма да активно деловање у политичким партијама представља врхунац бешчашћа које један појединац може себи да допусти. Међутим, тај наратив управо је створен да би ишао у корист властима. Добар део оваквог наратива код младих створен је и организованим деловањем репресивних система од Броза, преко Слобе до Вучића у последњих 80 година.
Такав систем онемогућава младе да стекну квалитетно образовање о политичким процесима. Контрола школства, кроз које млади не сазнају практично ништа о политици, али и националних фреквенција које су у служби режима на задатку примитивизације политике усмеравају младе ка томе да не обраћају превише пажње на политику, странке и њихове програме. Међутим, како је политика данас уплетена у апсолутно сваку сферу друштвеног живота, а људи у Србији су се пробудили потребно је разобличити такав мит.
Млади у Србији данас не виде перспективу опстанка, и останка, и осећају се понижено због коруптивног система који им не дозвољава да дођу до изражаја и стекну друштвено-економски положај у складу са степеном образовања који су стекли. Србија је данас међу водећим европским земљама по стопи одлива мозгова. Владајуће структуре креирале су окружење у коме се цени полтронство, неписменост и послушност, док се најбољи и најобразованији слободномислећи млади људи системски приморавају да напусте Србију, јер такви не требају систему који жели апсолутну контролу над грађанством. Како млади могу да се боре против овога на најбољи начин?
Постоје 2 основна правца:
1) Боља информисаност о политичким процесима, актерима и изборном систему
2) Већи степен учешћа у политичким странкама тј. учешће у креирању политика по мери младих
Потпуна контрола режима над националним фреквенцијама, али и појава све већег броја таблоида који служе само за таргетирање опозиције и политички инжењеринг, као и планско урушавање објективног новинарства и гушење слободних медија утицали су на смањење политичке писмености целог друштва, па тако неизоставно и младих. Међутим, велика технолошка писменост младих даје им шансу да, на неки начин заобиђу режимске медије и преко алтернативних медија и друштвених мрежа чују и другу страну приче.
Неопходно је да се кроз образовни систем, и грађанску иницијативу, као и рад политичких партија ради на повећавању информисаности младих о политичком систему.
Због стигме да је бити члан странке и борити се за своје вредности само по себи лоше и поред тога што је то основна цивилизацијска и демократска вредност, млади ће се тешко опредељивати за учлањивање и страначки активизам. Овакав вид ангажовања младих може да буде круцијалан за поправљање тренутне ситуације у држави, али и изградњу боље будућности, јер млади на тај начин постају лично актери на политичкој сцени. Свесни свог поштења, неискварености и добрих намера уносе одличну енергију у политику, и постају темељ друштвених промена.
Опозиционе странке данас све више пружају прилику младим људима, и дају им простора да направе промене у свом окружењу. Велики број младих је годинама у странкама и учествује у борби против режима и због су трпели велике последице.
Без обзира на политичко опредељење јако је важно охрабрити младе људе да приступе политичким партијама и учествују у креирању позитивног амбијента и борби за бољу будућност. Избор је на нама младима, није лако и може се чинити као борба са ветрењачама, међутим учешће младих у политици треба сматрати моралном обавезом и доказати да може другачије у политици!
Извпр: Центар за геостратешке студије
4. октобар 2025.
