Мехди Хонардидех: Ирачки избори, одлучујућа победа фронта отпора
Пише: Мехди Хонардидех
Шести парламентарни избори у Ираку одржани су 11. новембра 2025. године, уз излазност од око 55 процената и учешће више од 12 милиона ирачких грађана од укупно 21,4 милиона регистрованих бирача, што представља импресивно повећање од 12,5 процената у односу на излазност од 42 процента на изборима 2021. године.
Као резултат ових избора, сродне странке и струје отпора изашле су као победници: ал-Е’мар (Мохамед Шија ал-Судани), Држава права (Нури ал-Малики), Бадр (Хади ал-Амири), Садикун (Каис ал-Хазали), Национална мудрост (Амар ал-Хаким), Хукук (повезана са Катаиб Хезболахом) и друге, које заједно држе више од 110 места. Укупна тежина шиита у ирачком парламенту повећала се и достигла 198 од укупно 329 места у Савету представника Ирака, обезбедивши око 60 процената мандата.
Странка Хукук, која је елитистичка и, како сами кажу, „квалитативна“, порасла је са 4 на 7 места, а струја Садикун повећала је број мандата са 18 на 28. Док сунитске странке које зависе од и ослањају се на Сједињене Америчке Државе, Турску и поједине арапске државе Персијског залива — као што су Такадум (Мохамед ал-Халбуси) са 28 места и ал-Сијада (Хамис ал-Кханџар) са 9 места — нису успеле да поправе свој претходни положај у парламенту, струја ал-Азм (Мутана ал-Самараи), блиска Народним мобилизационим снагама (ал-Хашд ал-Шааби), постигла је значајан раст са 15 места.
Значајно је да су по први пут шиитске странке као што су Асаиб (Асаиб Ахл ал-Хак), Бадр и Држава права победиле у сунитским већинским областима као што су Дијала, Тикрит и Мосул; а још важније, све личности и представници октобарског протестног покрета (Тишрин 2021), који су углавном били анти-ирански, елиминисани су. Тако је ирачко јавно мњење поново одбранило дискурс отпора и превазишло анти-Хашд ал-Шааби струју.
Међу шиитским странкама, ал-Е’мар (листа ал-Суданија – актуелног премијера) добила је највећи број гласова и успела да обезбеди прво место у више покрајина, укључујући и Багдад, где су многи медији и аналитичари сматрали да је изборна ситуација била неодређена.
На овим изборима, иако је Муктада ал-Садр (син ајатолаха мученика Сајида Мохамеда ал-Садра, кога је заједно са два сина ликвидирао Баасов режим 1999. године) покретањем кампање бојкота избора изазвао нижу излазност у областима под утицајем садристичке струје, није имао озбиљнији утицај на изборе у целини и, у најмању руку, разјаснио је тежину ове струје за сопствене присталице. Истовремено, мора се признати да садристичка струја ужива значајну друштвену базу у неким претежно сиромашним регионима Ирака, а његови присталице га сматрају браниоцем сиромашних и угрожених, као и борцем против корупције. Међутим, треба нагласити да је, упркос позиву на бојкот избора, поступио одговорно и није улазио у политичке сукобе и конфронтације.
Поред бојкота садристичке струје, улога Наџафске марџа’ије у охрабривању и мотивисању народа да учествује на парламентарним изборима у Ираку била је веома важна и ефикасна, и несумњиво је имала озбиљан утицај на јачање политичке тежине шиитске струје у ирачком парламенту.
У Ирачком Курдистану, Демократска партија Курдистана (KDP) добила је 29 места, а Патриотска унија Курдистана (PUK) обезбедила је 18 места, што је резултирало релативном равнотежом између њих.
Тренутни парламент остаће на функцији до 7. јануара (18 деј), а актуелна ирачка влада до средине марта; и, на основу утврђене праксе и унутрашњих договора, председништво ће припасти Курдима, место председника парламента сунитским Арапима, а највиша извршна функција у земљи, односно премијерска функција припашће шиитима. Ипак, остаје да се види какву ће одлуку донети следећи ирачки парламент, али се са пуном сигурношћу може констатовати да је струја отпора у Ираку изашла као победник, док је анти-отпорничка струја, која је зависила од и ослањала се на Сједињене Америчке Државе, Турску и неке арапске државе региона, у потпуности поражена.
Несумњиво је да су дешавања у Западној Азији, нарочито брутална агресија нелегитимног ционистичког режима против Газе и Либана, као и дванаестодневни рат и славна, поносна победа моћне нације Исламске Републике Иран — утицали на јавно мњење у Ираку (чији одраз се могао видети у овогодишњем историјском Арбаин маршу), а њихов коначан исход је победа укупне ирачке струје отпора, заједно са њеним конституентним странкама, на парламентарним изборима у Ираку у новембру 2025. године.
Извор: Центар за геостратешке студије
23. новембар 2025.
