Марија Захарова: НеоколонИИјализам

Пише: Марија Захарова, званични представник руског Министарства спољних послова

Почетком јула одржан је наизглед обичан догађај на необичну тему — седница Колегијума Министарства спољних послова посвећена информационо-комуникационим технологијама, са нагласком на питања везана за вештачку интелигенцију (ИИ). Иако се у објављеном саопштењу за јавност износе закључци тог састанка, у стварности се ради тек о почетку велике и интензивне активности у овој области. Овај разговор представља покретање темељне унутарминистарске дискусије и процеса прилагођавања институције задацима који стоје на стази развоја ИИ у међународном контексту ове обимне теме.

У делу дискусије доступном широј јавности, вреди се посебно осврнути на политичку позадину дигиталне трансформације и улогу коју у њој треба да одиграју технологије неуронских мрежа. Јасно је да под утицајем ИИ као кључног покретача четврте индустријске револуције пред нашим очима настаје нови економски, социокултурни и друштвени поредак. Промене су нарочито уочљиве у индустријском и финансијско-економском сектору држава, али већ сада експлозиван развој машинског учења добија све израженију политичку димензију. Да би се правилно поставио смислени оквир „позадине“ те дигитализације, потребно је описати систем идеолошких координата који су усвојили неки геополитички актери који промовишу вештачку интелигенцију.

Тај оквир је — неоколонијално размишљање.

У спрези са ИИ, неоколонијализам добија заиста глобалну примењену димензију и технолошку потпуност. Свет ван зоне „златне милијарде“ суочава се са формирањем нових механизама зависности — суптилнијих од „традиционалних“ облика потчињености колонија метрополама, али истовремено свеобухватнијих и дуготрајнијих. Ради се о зависности земаља у развоју не само од испоруке опреме или софтвера, већ и од „подешавања“ алгоритама који управљају кључним процесима — од логистике до образовања, од медицине до управљања јавним мишљењем. То је ресурсна зависност другог нивоа, где главни инструмент „извоза утицаја“ постаје информација, подаци, њихов квалитет, као и сам приступ рачунарским капацитетима.

Управљање се све више врши из условне агломерације водећих држава и корпорација које поседују готово потпуну монополску контролу над напредним технологијама и инфраструктуром њихове примене. Власник таквих ресурса добија могућност да диктира услове, намеће моделе понашања, обликује светоназоре, утиче на свест и, у крајњем случају, на доношење одлука — како на нивоу влада, тако и на нивоу појединачних грађана. И све се то, како је сада уобичајено рећи, дешава „у моменту“, односно у реалном времену.

Технологије ИИ већ данас омогућавају усмеравање и замену стварности у размерама које раније нису биле достижне. Утицај се врши како кроз уобичајене канале дистрибуције информација, тако и кроз дигитално окружење које неприметно продире у свакодневни живот. Манипулације неуронским мрежама излазе ван оквира логике и аргументације засноване на чињеницама, продирући до нивоа аутоматских реакција — у рефлексе, морално-етичке ставове, па чак и у подсвест.

Формира се суштински другачија архитектура контроле, при којој се спољашње управљање може уградити у личну психолошку структуру човека, заобилазећи свестан избор и отпор.

Тако ИИ постаје не само и не толико инструмент напретка, колико полуга притиска, покретач глобалне конкуренције — укључујући борбу за умове и срца, за сам начин живота човека, као и средство за прерасподелу моћи у свету. У потери за тим безусловним лидерством, статусом „господара судбине човечанства“, постоји ризик да се нађемо у сасвим другачијој будућности од оне коју нам представљају заговорници дигиталне транзиције. То је проблем који захтева промишљено разматрање, узимајући у обзир како савремени напредак у области високих технологија, тако и економске реалности, укључујући и њихов еколошки аспект.

Како се наводи у саопштењу оператера највећег енергетског система у САД, PJM Interconnection, објављеном у јулу ове године: „Долази до преоптерећења, пошто центри за обраду података и чет-ботови засновани на вештачкој интелигенцији троше електричну енергију брже него што се граде нове електране.“ Предвиђа се да ће рачуни за струју овог лета порасти за више од 20% у неким деловима територије која обухвата 13 савезних држава — од Илиноиса до Тенесија, од Вирџиније до Њу Џерзија — и која снабдева 67 милиона корисника у региону са највећим бројем дата центара на свету.

Узимајући у обзир вековне колонијалне навике Запада, не треба сумњати да ће главни терет комплексног оптерећења система за експлоатацију природних ресурса, електричне енергије и других добара неопходних за „исхрану“ похлепне ИИ, на овај или онај начин пасти на леђа земаља у развоју — оних које се неодмерено одлуче да прихвате обећања о „помоћи у превазилажењу дигиталне неједнакости“. Британци су имали империју над којом „никада не залази сунце“, коју су одржавале бројне колоније. Французи су градили свет франкофоније, у великој мери на рачун фактички поробљених земаља. Немци су у мрачном периоду своје историје тежили хиљадугодишњем рајху. Нови визионарски пројекат глобалне дубоке државе — то је вештачка интелигенција.

Погледајмо сада пажљивије како се формира глобални центар контроле, уз помоћ конкретних података.

Први елемент тог механизма је сама светска економија, која тренутно пролази кроз контролисан прелазак на „дигиталне шине“ — постепена дигитализација свих сфера економске активности: производње, управљања, логистике, дистрибуције и других. Земље OECD (тзв. развијене државе) створиле су услове у којима је управо дигитални сектор постао најбрже растући у последњих 6–7 година. Данас он чини 3% светског БДП-а — ниједна грана у историји није се развијала тако брзо и у таквом обиму као дигитализација.

Дигитални стандарди постају неопходан услов за инвестирање и сами по себи привлаче до 13% страних инвестиција, а тај удео све брже расте. Данас човечанство генерише огромну количину информација — сваке недеље више него током целог претходног миленијума. Зато је кључни тренд у развоју — обрада „великих података“. Пословни сектор то препознаје: увођење технологија доноси значајан раст продуктивности — најмање 5–6% за компаније.

Други елемент тог механизма је сама вештачка интелигенција и њен све већи утицај на систем глобалне економије. Према проценама Европске комисије, у земљама ЕУ две од пет великих компанија већ су прешле на ИИ-технологије, а од 2023. до 2024. године њихова примена се удвостручила. Аналитичари процењују да ће тржиште ИИ технологија у САД ове године достићи око 75 милијарди долара — што је раст од преко трећине у односу на претходну годину. ИИ је продро у свако домаћинство на планети које користи савремене паметне телефоне. Данас се ИИ интегрише у готово све телефоне са модерним мобилним оперативним системима — практично у сваки уређај који користи мушкарац, жена или дете широм света.

Илустрација пажње која се посвећује ИИ су и цифре буџетских издвајања за његов развој. САД су одједном најавиле инвестицију од 500 милијарди долара у пројекат Stargate. ЕУ, упркос не баш оптимистичним економским прогнозама, издваја 200 милијарди евра за свој InvestAI. Велика Британија — 14 милијарди фунти само за дата центре. Према проценама стручњака, капитални трошкови Кине за ИИ могу порасти за 48% у само једној години (од 2024), достигавши ниво од 84–98 милијарди долара.

Марија Захарова: Нови визионарски пројекат глобалне дубоке државе је вештачка интелигенција. / Прес служба руског Министарства спољних послова

Овакав експоненцијални раст и дигитална трансформација нису могући без директног утицаја на систем снабдевања ресурсима и енергијом потребним за рад тих капацитета.

Кључни ресурс неопходан за наставак раста производње и све интензивније примене ИИ стандарда јесу ретки земни метали — рудни елементи чије су залихе веома ограничене. Управо се око њих данас воде трговински ратови међу водећим добављачима ИИ решења на тржишту. Политичке елите западних земаља, које углавном немају сопствене резерве ових супстанци, настоје да себи обезбеде неограничен приступ налазиштима у државама светске већине, прибегавајући агресивној неоколонијалној политици, која се понекад граничи са пљачком и мародерством.

Према проценама Конференције УН за трговину и развој (UNCTAD) и Института УН за обуку и истраживање (UNITAR), експлоатација минерала за ИИ системе постаје борба за економску прекомпозицију планетарних размера. Производња паметног телефона тежине 100 г захтева око 70 кг сировина, које се углавном добијају у земљама Трећег света. Пошто се паметни телефони производе у милијардама примерака, западне компаније користе природна богатства и радну снагу земаља у развоју. Стручњаци говоре о „минералном колонијализму“.

Очекује се да ће експлоатација минерала потребних за дигиталну транзицију — као што су графит, литијум и кобалт — порасти за 500% до 2050. године, што ће додатно појачати неравномерну расподелу еколошког терета и економске добити. Земље „колективног Запада“ наставиће да исцрпљују ресурсе из земаља у развоју, док ће државе Глобалног Југа и даље осиромашивати због дигиталне неједнакости.

Оно што важи за ресурсе, још је релевантније када је реч о трошковима енергије и воде, која се користи за хлађење рачунарских капацитета. Према UNCTAD-у, потрошња електричне енергије од стране 13 највећих оператера дата центара удвостручила се од 2018. до 2022. године. У 2022. години, дата центри широм света потрошили су исто онолико енергије колико цела Француска — 460 терават-сати — а тај број ће се удвостручити у наредне три године. Само компанија Google је 2022. године потрошила преко 21 милион кубних метара пијаће воде за хлађење својих сервера. Microsoft је за обуку свог генеративног ИИ GPT-3 користио 700 хиљада литара чисте пијаће воде. Подсећамо да УН процењује да две милијарде људи у свету немају стабилан приступ чистој води. По западној логици, вода је потребнија носиоцима вештачке интелигенције него природне.

Још један елемент нове неоколонијалне структуре постала је еколошка идеолошка платформа коју настављају да промовишу неолибералне снаге у земљама „колективног Запада“. За себе су развили универзални систем економске недодирљивости у најгорим традицијама предаторске природе нерегулисаног капитализма. Истовремено, сваки економски развој „неизабраних“ држава, по њиховом мишљењу, мора да се уклопи у „зелене“ стандарде Запада. Након што су сами прошли фазу интензивног развоја, земље OECD сада политичким методама ограничавају раст економија светске већине. Истовремено, не презају од „прљавих пракси“ ако се експлоатација минерала и производња одвијају далеко од градова САД и Европе. Растућа потражња за преносом, обрадом и складиштењем података за нове технологије — као што су блокчејн, ИИ, 5G мреже и „интернет ствари“ — не смањује, већ повећава емисију CO₂. Цео сектор већ емитује преко 3% глобалних стакленичких гасова — до 1,6 гигатона CO₂-еквивалента у 2020. години. Емисије угљен-диоксида расту логаритамски.

Овакво свесно „управљање“:

• дигитализацијом,
• применом ИИ,
• „зеленом агендом“

довело је до тога да ИИ улази у фазу револуционарног развоја — „квантног скока“. Крајем претходне деценије представљена је нова архитектура дубоких неуронских мрежа — трансформери — а почетком ове деценије она је примењена у масовним производима као што је ChatGPT, који се може прилагодити готово свакој области људске делатности. Данас је јасно да ће сви процеси даљег одрживог развоја, дигиталне трансформације, одбрамбене изградње, политичког инжењеринга, масовних комуникација, образовања, здравства, па чак и креативности, бити неизбежно повезани са њиховом свеобухватном применом. Постао је очигледан даљи правац еволуције човечанства. Потврђени су ставови председника Русије Владимира Путина да ће онај ко буде лидер у производњи ове технологије постати господар света и да са њеним увођењем човечанство започиње ново поглавље свог постојања. Ово је већ сада простор геополитичке конкуренције, огромних инвестиција и нових облика технолошке експанзије.

Упознавање са темом ИИ омогућава да се са сигурношћу каже: она је, следећи логику својих заговорника, спонтано издвојена у самосталан кластер међународних односа. Убрзаним темпом питања неуронских мрежа улазе у агенде међународних и регионалних структура.

Тако, међу најзначајнијим токовима, може се издвојити платформа УН, где се воде међувладине консултације о покретању Глобалног дијалога о управљању ИИ и Међународне научне групе за ИИ. Разматра се оснивање специјалног фонда у УН за подршку технолошким програмима у овој области. Од почетка године функционише дигитална канцеларија у оквиру Секретаријата Организације. У УНЕСКО-у се воде интензивне расправе о формирању етичких норми и стандарда применљивих на ИИ, укључујући и Препоруку о етици вештачке интелигенције из 2021. године. Под окриљем UNIDO делује Глобални савез за ИИ у индустрији и производњи. Сваке године се одржава самит ITU „ИИ за добробит“. Чак је и ОЕБС покушао да се позиционира у овој теми. Сви ови динамични процеси на различитим мултилатералним платформама и форумима представљају јасан симптом растуће глобалне трке за лидерство у овој области. И сви они захтевају сталну пажњу и проактиван приступ државе, укључујући и министарство спољних послова. На крају, изградња праведног мултиполарног света директно зависи од наше способности да спречимо покушаје да се у „дигиталном облику“ поново успостави неоколонијално угњетавање и неједнакост.

Извор: https://rg.ru/2025/07/17/neokoloniializm.html

22. август 2025.