Либан трпи израелске хемијске нападе док се припрема за изборе

Пише: Стивен Сахјуни, новинар и политички коментатор

Либанске власти саопштиле су да је 1. фебруара израелска авијација извела хемијски напад на јужни Либан, гађајући шумске и пољопривредне области близу границе. Напад је изазвао еколошке, здравствене и безбедносне последице.

Лабораторијска анализа потврдила је да је Израел користио глифосат. Холандија, Белгија и Француска забраниле су његову употребу у домаћинствима, док Немачка забрањује употребу глифосата на јавним површинама.

Овај развој догађаја уследио је након сличних инцидената у јужној Сирији, посебно у провинцији Кунејтра, где су сиријске власти саопштиле да су израелски авиони три пута прошле недеље распршивали хемијске супстанце.

Jerusalem Post је известио 26. новембра 2025.  да су Катар и Ирска затражили од Организације за забрану хемијског оружја (ОЗХО) да истражи употребу хемијског оружја од стране Израела у Гази.

Глифосат носи ризике као што су иритација коже и очију, мучнина и потенцијални дугорочни здравствени ефекти, укључујући рак и неуротоксичност.

Међународна агенција за истраживање рака (IARC) класификује глифосат као канцероген групе 2A — „вероватно“ канцероген за људе, са повезаношћу са не‑Хочкиновим лимфомом, а студије указују и на могуће везе са болестима бубрега, упалом јетре и развојним/репродуктивним поремећајима.

Реакција либанске владе

Либанско Министарство заштите животне средине потврдило је да је примило извештаје из пограничног града Ајта аш‑Шааб и околних области, који указују да су израелски авиони вршили ваздушно распршивање хемијских супстанци.

Министарка заштите животне средине, др Тамара ел‑Зеин, ступила је у контакт са командантом Либанске војске, генералом Родолфом Хајкалом, и затражила узорке земљишта и вегетације из погођених подручја ради лабораторијске анализе.

Министарка ел‑Зеин навела је да је Израел током последњег рата користио бели фосфор и запаљиве муниције које су спалиле скоро 9.000 хектара либанске земље. Окарактерисала је ове поступке као „еколошко уништавање“ усмерено на подривање отпорности јужних заједница и њихове способности да одрже своје животе и привреду.

UNIFIL подиже узбуну

Привремене снаге УН у Либану (UNIFIL) саопштиле су да их је израелска војска рано у недељу обавестила о планираној ваздушној активности која подразумева испуштање онога што је Израел описао као „нетоксичну хемијску супстанцу“ у близини Плаве линије. UNIFIL‑у је наређено да остане у затвореном простору и да се држи даље од подручја, што је приморало мисију да откаже више од десет теренских операција.

UNIFIL је саопштио да мировњаци нису могли да делују дуж скоро трећине Плаве линије више од девет сати и да су активности настављене тек касније током дана. Мисија је потврдила да је помогла Либанским оружаним снагама у прикупљању узорака за тестирање токсичности.

У оштро формулисаном саопштењу, UNIFIL  је ову активност описао као „неприхватљиву“ и јасно кршење Резолуције 1701 Савета безбедности УН, упозоравајући да је могла угрозити здравље мировњака и цивила. Мисија је такође изразила забринутост због дугорочног утицаја хемијских супстанци на пољопривредно земљиште и повратак расељених цивила.

„Ово није први пут да израелске снаге испуштају хемијске супстанце над либанском територијом“, додао је UNIFIL, поновивши позив Израелу да обустави све такве активности и сарађује у очувању стабилности дуж границе.

Израелске тврдње и медијски извештаји

Израелски канал i24NEWS известио је да Северна команда израелске војске већ неколико недеља користи цивилне авионе за прскање усева како би уклонила вегетацију у близини безбедносне ограде дуж границе са Либаном и Сиријом. Канал се позвао на неименоване цивилне и безбедносне изворе који тврде да су коришћене „нетоксичне хербицидне супстанце“ намењене спречавању инфилтрације.

Израелска војска одбила је да коментарише оптужбе UNIFIL‑а или да пружи детаље о коришћеним супстанцама.

Упозорења стручњака

Аграрни инжењер Хана Михаил, у изјави за Asharq Al-Awsat, упозорио је да прскање представља озбиљан еколошки и пољопривредни ризик.

Михаил је подсетио на ранију употребу белог фосфора од стране Израела. Објаснио је да се бели фосфор може распршивати из ваздуха, да је класификован као међународно забрањена супстанца још од Другог светског рата и да наноси тешку штету људима, земљишту и подземним водама.

Бели фосфор је канцероген групе 1 и нарушава структуру земљишта, контаминира подземне воде и чини пољопривредно земљиште и водне ресурсе неупотребљивим.

Пољопривредне и здравствене мере

Либанско Министарство пољопривреде примило је четири прелиминарна узорка — укључујући земљиште, коров и лишће дрвећа — из прсканих подручја, у сарадњи са Либанском војском и УНИФИЛ‑ом.

У међувремену, власти у сиријској провинцији Кунејтра издале су хитна упозорења саветујући пољопривреднике и сточаре да избегавају прскана подручја и да се уздрже од употребе пољопривредних производа.

Шири контекст и текуће тензије

Напади се дешавају у условима настављених израелских кршења споразума о прекиду ватре из новембра 2024. са Хезболахом, којим је окончана година прекограничних сукоба повезаних са ратом у Гази. Упркос примирју, Израел наставља готово свакодневне ваздушне ударе и задржава контролу над пет либанских узвишења заузетих током конфликта.

Према подацима либанског Министарства здравља, недавни израелски напади дроновима на јужни Либан убили су једног цивила и ранили неколико других, укључујући децу.

Економски и политички развој

Одвојено од тога, Светска банка одобрила је 350 милиона долара новог финансирања за Либан, укључујући 200 милиона за социјалну заштиту и 150 милиона за убрзање дигиталне трансформације јавних услуга, док се земља бори да се опорави од дуготрајног економског колапса.

Политички, председник Џозеф Аун поновио је своју посвећеност одржавању парламентарних избора почев од 3. маја, нагласивши неутралност и напоре да се спречи увлачење Либана у нови рат.

Премијер Наваф Салам подржао је ове ставове, истичући да либанска држава први пут од 1969. има потпуну безбедносну контролу над југом преко војске и да неће дозволити нове војне авантуре.

Закључни контекст

Либан покушава да очува безбедност и јавни ред, док Израел — уз подршку САД — наставља да крши споразум о прекиду ватре који су САД посредовале. Од Хезболаха се очекује да положи оружје, док се фарме, послови и домови њихових присталица прскају хемикалијама које уништавају усеве и потенцијално могу угрозити људске животе.

Либанци са нестрпљењем очекују парламентарне изборе како би се њихов глас чуо изнад зујања израелских дронова и захтева америчких изасланика.

Извор: Центар за геостратешке студије

Насловна фотографија: AP Photo/Mohammad Zaatari

15. фебруар 2026.