Драгана Трифковић: Сагледавање специјалне војне операције у иностранству

Напомена: У Херсонској области Руске Федерације објављен је и презентован други део зборника аналитичких текстова о мисији специјалне војне операције (СВО) под називом „Дијалог о мисији СВО: достојанство, част и јединство“.

Фото: Зборник Дијалог о мисији СВО: достојанство, част и јединство – други део (newskherson.ru)

Аутори публикације су политичари, јавне личности, политиколози и историчари из Херсонске области, Доњецке и Луганске Народне Републике, Крима, Москве, Краснодарског краја, Санкт Петербурга и Србије. Збирку су саставили представници клуба „Елбрус-Новоросија“ уз подршку регионалног одељења за информациону политику. Њен тираж – 500 примерака – биће дистрибуиран образовним и културним институцијама Херсонске области. Електронску верзију зборника можете да преузмете на овом линку: Диалог о миссии СВО. Часть 2

Фото: Презентација зборника Дијалог о мисији СВО: достојанство, част и јединство – други део“ на херсонском Техничком универзитету (newskherson.ru)

Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије из Србије, објавила је текст по називом „Сагледавање специјалне војне операције у иностранству“. Текст преносимо у целини на српском језику:

Сагледавање специјалне војне операције у иностранству

Искуство разумевања светске историје даје основа да се догађаји специјалне војне операције у Украјини тумаче као одређена прекретница – почетак трансформације глобалног светског поретка. Руски председник Владимир Путин је више пута изјавио да рушење хегемоније колективног Запада и успостављање мултиполарног света треба да постану логични излази из геополитичке кризе 21. века.

Генерална скупштина УН је 2023. године усвојила антируску резолуцију (Документ захтева потпуно повлачење руских оружаних снага са територије Украјине, као и прекид непријатељстава), за коју је гласало 141 земља. Само седам земаља јој се отворено супротставило, укључујући Русију, Белорусију, КНДК, Мали, Никарагву, Сирију и Еритреју. Такође, 32 делегације су заузеле неутралан став. Од свих ових држава, само 49 се усудило да уведе санкције против Русије. Међу њима су и земље чланице Г7 (Г7 је неформални међународни клуб који окупља Велику Британију, Немачку, Италију, Канаду, Француску, Јапан и Сједињене Америчке Државе), Европске уније, као и НАТО, осим Турске. На овом фону, списак од 141 државе не изгледа тако застрашујуће. Значајан број азијских земаља изражава подршку Москви или барем заузима неутралан став. На пример, власти Мјанмара не сматрају специјалну операцију Русије у Украјини агресијом. Напротив, према речима званичног представника војних власти Мјанмара, генерала Зав Мин Туна, Москва је с правом изнела захтеве за осигурање сопствене безбедности: приближавање САД руским границама може да се посматра као покушај подривања суверенитета Русије, а Украјина делује искључиво у интересу западног блока.

Упркос чињеници да су се на почетку специјалне војне операције десетине западних земаља ујединиле у борби против Русије, данас је међу лидерима држава ЕУ све више оних који, на овај или онај начин, признају легитимност поступака Русије у одбрани сопствених националних интереса. Један од таквих европских политичара је Виктор Орбан, премијер Мађарске. Посетивши Москву 5. јула 2024. године, он је постао први западни политичар од почетка СВО који је одлучио да почне са „тестирањем терена“ за мировне преговоре. Као што се и очекивало, Орбанова иницијатива је изазвала само негодовање и иритацију код његових европских колега, ипак то је био важан политички потез.

Очигледно је да је наставак сукоба између Русије и Украјине користан за главног корисника — Европску унију и представнике америчке „дубоке државе“ („Дубока држава“ је термин који су раније популаризовали теоретичари завере, а који је данас изгубио ту употребу и постао често коришћен. Традиционално, година рођења термина се сматра 2007. Коришћен је у књизи професора Берклија Питера Скота, где се повезује са америчким војно-индустријским комплексом, који је наводно заинтересован за покретање ратова и увлачење Сједињених Држава у војне сукобе). Дестабилизација глобалне светске политике постала је одлично плодно тло за експлозију гасовода Северни ток 1 и 2, и прерасподелу тржишта извоза енергије (иначе, пре свега на штету земаља ЕУ). Сви ови примери се уклапају у јединствену стратегију усмерену на слабљење држава које покушавају да изграде независну политику или да се такмиче са геополитичким интересима западних глобалистичких елита.

Као што видимо, нису сви европски политичари задовољни оваквим стањем ствари. Недавно, 22. децембра 2024. године, словачки премијер Роберт Фицо је боравио у званичној посети Москви, изражавајући незадовољство енергетском политиком Украјине и покушавајући да успостави испоруке гаса из Русије. Упркос чињеници да се Фицо јасно руководио националним интересима сопствене државе, западне земље су одмах осудиле „неопрезан“ чин словачког премијера.

Политика дестабилизације Русије настављена је покушајем одржавања „наранџасте револуције“ у Грузији. Разлог је слом преговора о европским интеграцијама. Наравно, на позадини СВО, протесте који су почели у јесен 2024. године одмах је подржао украјински диктатор Влaдимир Зеленски, који је демонстрантима пожелео „демократски успех“. Лидери земаља ЕУ су уложили све напоре да дестабилизују ситуацију на Кавказу, гурајући Грузију на митинге. Међутим, вратила се мирном животу, а цео ефекат протеста је поништен.

Тако је грузијски народ, у суштини, препознао ЕУ као колонијални инструмент за успостављање монопола европских елита. Сасвим је јасно да земље колективног Запада осуђују не саму специјалну војну операцију (иста Велика Британија је током своје историје акумулирала огроман број таквих „специјалних операција“), већ жељу Русије да води суверену спољну и унутрашњу политику. То је постао „казус бели“ (лат. casus belli је правни термин из времена римског права, који означава формални разлог за почетак рата између држава) за почетак западног посредничког рата против Руске Федерације. Увођење санкција, покушаји одсецања руског народа од остатка света – све је то требало (према логици европских политичара) да уништи суверенитет Русије. Међутим, Запад није успео да постигне своје циљеве. То потврђује и XVI самит БРИКС-а одржан у Казању 2024. године, којем су присуствовали представници 30 држава. Фотографије председника Владимира Путина окруженог десетинама лидера савезничких држава обишле су свет и доказале неуспех колективне политике Запада усмерене на изолацију Русије.

Да ли је Русија заиста „агресор“ који је „извршио инвазију“ на територију Украјине, или брани своје националне интересе? Чини се да би свака друга суверена земља учинила исто.

С друге стране, имамо пример Израела, који је покренуо велику војну кампању на Блиском истоку, али из неког разлога то не изазива забринутост или осуду код западних држава. Па зашто је Русија обавезна да постане глобална „парија“ у ситуацији присилне помиритељске војне операције на територији суседне државе, са којом има хиљадугодишњу историју? У том смислу, неопходно је позиционирати СВО као инструмент за спровођење суверене државне политике Русије. Многи руски партнери у азијским регионима одавно одржавају неутралан став према специјалној војној операцији у Украјини. Управо земље Истока које су подржале руски свет у овој прекретници представљају, квантитативно, половину светске заједнице. Акције Руске Федерације треба посматрати као покушај обнављања геополитичке равнотеже и одбране њене улоге на међународној сцени. Важан аспект ове позиције је подршка коју Русија добија од земаља БРИКС-а и ШОС-а, као и од кључних партнера попут Кине и Индије. Ове земље, заузимајући неутралне или подржавајуће позиције, пружају Руској Федерацији могућност за дипломатско маневрисање и економску сарадњу. Тренутно је жеља Русије и њених савезника да створе мултиполарни свет важан фактор и тачка привлачења за многе државе. Мултиполарност руског света нуди могућност реалнијег и праведнијег приступа решавању сукоба и расподели ресурса, што доприноси јачању глобалне стабилности и сарадње међу људима. Управо нам руски свет данас даје наду у бољу будућност за цело човечанство.

Извор: Центар за геостратешке студије

Насловна фотографија: Драгана Трифковић, Донбас 2022. (лична архива)

7. август 2025.

Упутнице:

Дијалог о мисији СВО: достојанство, част и јединство – Други део.  — URL: https://tass.ru/obschestvo/24681077

О хегемонији колективног Запада и циљевима Руске Федерације. Путин је говорио на конференцији о безбедности // Российская газета. — URL: https://rg.ru/2022/08/16/putin-vystupil-protiv-gegemonii-zapada-na-konferencii-po-bezopasnosti-glavnoe.html

Не седите у туђим санкцијама // Комерсант. — URL: https://www.kommersant.ru/doc/5238039

Зашто је Орбану била потребна изненадна посета Москви // Ведомости — URL: https://www.vedomosti.ru/politics/articles/2024/07/06/1048385-zachem-orbanu-ponadobilsya-vnezapnii-vizit-v-moskvu

Шта се зна о експлозији гасовода Северни ток и Северни ток 2 // ТАСС. — URL: https://tass.ru/info/17258101

Фицо: Резултат посете Москви било је поуздано снабдевање Словачке гасом // Росијскаја газета. – URL: https://rg.ru/2025/01/09/fico-rezultatom-vizita-v-moskvu-stali-nadezhnye-postavki-gaza-v-slovakiiu.html

Покушај „наранџасте револуције“ од стране Запада! Грузија мора да се придружи платформи „3+3“ // Иносми.РУ. — URL: https://inosmi.ru/20241217/gruziya-271188127.html

Зеленски је подржао протесте у Грузији и пожелео им „демократски успех“ // РБЦ. — URL: https://www.rbc.ru/rbcfreenews/6408fe759a79475b9899a994

У Грузији су европски посланици оптужени да позивају на немире у земљи // Лента. — URL: https://lenta.ru/news/2024/11/12/v-gruzii-obvinili-evropeyskih-deputatov-v-prizyvah-k-besporyadkam-v-strane/

Час БРИКС-а је откуцао // Комерсант. — URL: https://www.kommersant.ru/doc/7402498

Пољска је признала да је половина човечанства на страни Русије // РИА Новости. — URL: https://ria.ru/20220918/rossiya-1817651664.html