Драгана Трифковић: Мир у Украјини или ризик ширег европског сукоба?
Пише: Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије
Сједињене Америчке Државе су, као кључни посредник у актуелним мировним преговорима о Украјини, преузеле улогу дипломатског покровитеља процеса који има за циљ смиривање оружаног конфликта. Истовремено, чињеница да су управо САД један од главних политичких и стратешких актера који су својим одлукама и геополитичким приступом довели до ескалације кризе, отвара питање стварних намера Вашингтона у актуелној фази преговора. Иако америчка администрација формално истиче опредељеност за политичко решење и стабилизацију ситуације, остаје нејасно да ли је примарни циљ заиста постизање трајног мира у Украјини или се дипломатски процес користи и као инструмент ширих геополитичких калкулација и стратешког позиционирања.
Женева као корак ка институционализацији дијалога
Наредна рунда разговора најављена је за 17-18 фебруар у Женеви, у формату директних консултација између представника Русије и Украјине, уз посредовање Сједињених Америчких Држава што представља подизање преговора на виши ниво и отварања ширег процеса преговора. Очекује се да ће делегације разговарати о наставку дипломатског процеса усмереног ка деескалацији сукоба, укључујући могуће механизме прекида ватре, хуманитарна питања и оквире будућих политичких преговора. Иако се од овог састанка не очекује непосредно потписивање свеобухватног мировног споразума, његов значај лежи у покушају институционализације дијалога и формулисања минималних принципа који би могли да послуже као основа за даље фазе преговарачког процеса.
Претходна рунда разговора одржана у Уједињеним Арапским Емиратима била је превасходно посвећена војно-техничким питањима и мерама смањења ризика од даље ескалације на терену. Руску делегацију предводио је начелник Главне управе Генералштаба Оружаних снага Игор Костјуков. Том приликом разматрани су механизми заштите критичне инфраструктуре, могућности ограничених примирја у појединим зонама сукоба, као и хуманитарни аспекти, укључујући размену заробљеника и безбедност цивилног становништва. Ови разговори нису имали за циљ постизање политичког споразума, већ стварање практичних предуслова за наставак ширег дипломатског процеса.
Састав делегација открива политичко-безбедносни и економски значај разговора
Састанак у Женеви ће послужити као платформа за прецизирање позиција страна и разматрање могућих компромиса. Русију ће предводити помоћник председника Владимир Медински, а разговори ће се одвијати у тространој формули – Русија, Украјина и Сједињене Америчке Државе. Састав делегација указује да ће разговори у Женеви имати политичко-безбедносни, али и економски карактер. Са америчке стране учествоваће специјални изасланик председника Доналда Трампа Стив Виткоф, као и Џаред Кушнер, што говори о директном укључивању ужег круга људи блиских Белој кући у процес преговора. Руску страну представљаће и специјални представник председника за инвестиционо-економску сарадњу и директор Руског фонда директних инвестиција Кирил Дмитријев, што указује да ће бити отворена тема економских аспеката будућег споразума, укључујући санкције и инвестициону сарадњу. Према америчким званичницима, циљ састанка је да се постигне одређени напредак у преговорима, иако су обе стране већ прилично учврстиле своје позиције. Очекује се разматрање конкретних механизама за будуће политичке договоре, при чему ће Вашингтон јасно ставити до знања Кијеву да гаранције безбедности Украјини неће бити обезбеђене пре закључења мировног споразума са Русијом. Америчка страна настоји да унапред регулише што више питања како би будући споразум био одржив и чврсто интегрисан у даљи процес преговора.
Истовремено, постоје наговештаји да би амерички председник Доналд Трамп у наредним недељама могао делимично да се повуче из процеса преговора због приближавања избора у Конгресу САД. Према писању The Atlantic, Трамп може сматрати да преговори представљају политички губитак и у том случају пребацити кривицу за могући неуспех дипломатског процеса на једну или обе стране. Најближе окружење председника Владимира Зеленског упозорава да, ако до пролећа не буде постигнут споразум о прекиду ватре, Украјину могу чекати године продужених сукоба. У међународним круговима ствара се утисак да време за закључење споразума истиче.
Две кључне препреке политичком решењу: границе и безбедност
У актуелној фази преговора два најспорнија питања остају непромењена: територијално питање и безбедносне гаранције. Украјина формално није спремна на уступке када је реч о територијалном интегритету, али без прихватања реалности губитка контроле над делом територија тешко је замислити трајно политичко решење сукоба. Са друге стране, Москва чврсто заступа став да територије које су, према руском уставу, интегрисане у правни поредак Руске Федерације не могу бити предмет преговора нити део компромисног договора.
Поред територијалног питања, кључни камен спотицања представљају и безбедносне гаранције. За Москву је неприхватљиво распоређивање стране војске на територији Украјине, што би, према руском тумачењу, представљало директну претњу њеној националној безбедности. Тај став уклапа се у шири захтев који подразумева редефинисање европске безбедносне архитектуре, укључујући повлачење НАТО инфраструктуре од руских граница. Управо на пресеку ових позиција одвија се најсложенији део преговарачког процеса.
Европски сигнал за обнову дијалога са Москвом
Настојање европских актера да се поново укључе у дипломатски процес све је видљивије, што потврђује и недавна посета делегације Организација за европску безбедност и сарадњу Москви, предвођене председавајућим ОЕБС-а и министром спољних послова Швајцарске Ињациом Касисом. Такви кораци могу се тумачити као настојање да Европска унија и европске институције поврате дипломатски кредибилитет и политички утицај који су током претходних година ослабили услед ограничене улоге у кључним фазама решавања украјинског конфликта. Посета Москви, у том смислу, представља сигнал да Европа настоји да обнови канале комуникације са Русијом и поново се позиционира као релевантан фактор у будућим мировним преговорима.
Предстојећи разговори у Женеви могли би да представљају преломну тачку у дипломатском процесу, али њихов исход у великој мери зависи од спремности страна да превазиђу суштинске разлике у погледу територијалних питања и безбедносних гаранција. Истовремено, укључивање нових актера и покушај Европе да се поново позиционира у преговарачком процесу показују да се дипломатска динамика убрзано мења и да се формира шири оквир будућег политичког договора. Остаје, међутим, да се види да ли ће нова рунда преговора донети конкретан искорак ка миру или ће само потврдити утисак да су позиције страна и даље дубоко супротстављене, што би могло продужити процес решавања конфликта и повећати ризик да се криза прошири и прерасте у шири сукоб на европском континенту.
Извор: Центар за геостратешке студије
15. фебруар 2026.
