Георгиј Мурадов: Украјина као држава-најамник. Антируски нацизам

Пише: Георгиј Мурадов, Заменик председника Савета министара Републике Крим – Стални представник Републике Крим при Председнику Руске Федерације

Пре свега, желели бисмо да скренемо пажњу на констатацију са форума о формирању једног новог феномена за савремени свет – државног најамништва, када Запад наступа као наручилац рата против Русије, избегавајући директно учешће у њему, док као великодушно плаћени најамник делују Оружане снаге Украјине на челу са својим врховним командантом.

Истичемо да су Оружане снаге Украјине фактички најамничка војска НАТО-а, а напад 6. августа 2024. године на Курску област – необјављени рат.

У овом случају као најамничке снаге делују и војна организација (Оружане снаге Украјине – ВСУ), ангажована преко врховног команданта Украјине В. Зеленског, која се великодушно финансира из буџета НАТО-а, као и читав административни апарат Украјине, који постоји искључиво захваљујући кредитима који стижу из западних земаља. Земље чланице НАТО-а опремају Украјину савременим наоружањем за извођење војних и диверзантских акција, спроводе обуку ВСУ, обезбеђују међународно информативно-пропагандно покриће уз помоћ контролисаних светских медија, као и финансирање политичког и административног „покрића“ ових активности, наступајући у име „администрације државе Украјина“.

У том смислу, сматрамо неопходним да се да политичко-правна оцена:

• чињеници најамништва ВСУ као државе Украјине;
• утврђивању конкретних држава-наручилаца (послодаваца ВСУ у држави Украјина) које врше регрутовање, финансирање, обуку, снабдевање оружјем и њихово коришћење против Русије;
• питању да ли су државе – наручиоци Украјине легитимна војна мета Руске Федерације.

Предлози:

• израда свеобухватне санкционе методологије деловања у односу на државе – наручиоце ратова, усмерене на спречавање настанка сличних злочиначких активности у будућности, и израда, заједно са Министарством спољних послова РФ, нацрта одговарајуће међународне конвенције;
• израда скупа мера међународно-правне одговорности држава-наручилаца за вођење најамничких ратова и уношење појма „државно најамништво“ у међународно кривично право;
• законодавна иницијатива за уношење допуна у главу 34 Кривичног законика РФ „Злочини против мира и безбедности човечанства“, у виду кривичног дела „државно најамништво“;
• припрема Међународног правно релевантног трибунала над наручиоцима и извршиоцима државног најамништва у односу на Руску Федерацију, узимајући у обзир доказну базу прикупљену, између осталог, у оквиру делатности Међународног јавног трибунала за злочине украјинских неонациста при Јавној комори РФ.
• Даље, истичемо висок степен актуелности стратешких питања рада са сународницима који живе на историјским територијама Русије у Балтичким земљама и Казахстану, као и могућих мера за њихову заштиту од репресија, уништавања језика, културе, историјског памћења и њихових организационих структура.
• Упркос бројним међународно-правним документима који се тичу потребе заштите права националних мањина, у њима нису дефинисани начини на које државе или међународне организације треба да обезбеде такву заштиту. У том смислу, заинтересоване земље самостално и произвољно бирају методе реаговања на таква кршења (пример Албанаца на Косову, Руса у Украјини, поступака САД, Израела и других).
• Сматрамо да ће проблем грубих и масовних кршења права руског и рускојезичног становништва и даље представљати претњу међународној безбедности Русије, пре свега на њеним историјским територијама, где су наши сународници аутохтоно становништво, али су се, не својом вољом, нашли одвојени границама од своје Отаџбине.
• Истичемо да је антируска хистерија у западним земљама, а посебно у балтичким државама, одавно прерасла из оквира „дискриминације“ и „кршења права“ у много опаснији облик антирусизма — антируски нацизам, који је, по нашем мишљењу, нови облик расизма.Предлози:
  • израда и подношење Генералној скупштини УН, уз подршку Министарства спољних послова РФ, одговарајуће резолуције „О недопуштању угрожавања основних права руског и рускојезичног становништва на историјским местима њиховог боравка, посебно у Украјини, Летонији и Естонији“;
  • припрема правних препорука о могућностима реаговања на дискриминацију руског и рускојезичног становништва у европским земљама;
  • утврђивање правне одговорности руководилаца држава које подстичу антируски нацизам;
  • израда могућих политичко-правних мера за супротстављање нацизму, репресијама и кршењу права руског, рускојезичног и руско-културног становништва у европским државама.
    Извор: https://interaffairs.ru/jauthor/material/332830. јануар 2026.