Бобан Хрвач: БРИКС брани Мадура

Пише: Бобан Хрвач, експерт Центра за геостратешке студије из Шпаније
Нови-стари председник САД Доналд Трамп, самопроглашени „голуб мира“ недавно је у Анкориџу на Аљасци угостио Владимира Владимировича с надом да ће му наметнути своју визију краја сукоба у Украјини који с мањим или већим интензитетом траје од 2014. Требало је то да буде још једно зрно наде да ће му бити додељена Нобелова награда за мир. Путин се вратио у Русију, а сукоб настављен. У тај сукоб САД су уложиле огроман новац, а сада је губитник као и у многим ратовима које су водили директно, или преко посредника. Да би се то некако прикрило пред домаћом јавношћу веома незадовољном унутрашњом политиком, Трамп се одлучио за то да ратно клатно помери ка Јужној Америци. У центар мете је ставио главу Николаса Мадура Мора, председника Венецуеле и повећао уцену за њу на педесет милиона долара. У правцу те земље послао је три разарача опремљена најмоћнијим оружјем и четири хиљаде војника, а ускоро би требало да крену још три. Тешко је поверовати да ће му се то укњижити као позитиван поен кад се буде одлучивало о награди. Но, све је могуће кад се има у виду авансна додела Обами, који је после примања награде покренуо пет ратова који су разорили државе и однели на хиљаде живота.
Претекст и изговор за овај потез је борба против трговине дрогом, апострофирајући „Картел де лос солес“. Тај картел уопште не постоји, него је пропагандна измишљотина. Постоје други картели у Мексику, Колумбији, Чилеу и још неким земљама Јужне Америке који су добро наоружани и опремљени савременим и моћним транспортним средствима, чак и подморницама, али њихова главна рута за пласман дроге у САД не иде преко Венецуеле. Занимљива је чињеница да се производња кокаина у Колумбији утростручила откад су САД изградиле тамо седам војних база. У Венецуели не постоји производња дроге, што не значи да је нема, пошто се Венецуела граничи са Колумбијом. Недавно су полицијске снаге заплениле велике количине кокаина и марихуане.
Картел де лос солес не постоји, али постоји нафта. Венецуела има најавеће залихе на свету, а оне и јесу прави циљ. Зашто је то тако кад се зна да се САД убрајају међу највеће произвођаче. Нафта која се производи у САД, посебно она која се добија из шкриљаца, је тзв „лака нафта“ и из ње се добијају све врсте бензина. А да би се добили и други продукти, као што су керозин, дизел гориво, мазут, катран и неке врсте пластичних маса нужно је мешати је са тзв.“тешком нафтом“ каква је венецуеланска и неке врсте руске нафте.
Венецуела се годинама већ налази под притиском САД, било санкцијама, отимањем златних резерви итд. Војне интервенције досад није било пошто су приступ нафтним резервама у Венецуели имале неке америчке компаније. Одмах по поновном ступању на дужност председника након избора Мадуро је почео да учвршћује односе са кључним државама БРИКСА, Русијом, Кином и Ираном и да их уводи у послове са нафтом. То му сада дође као важан осигурач, пошто од тих земаља добија недвосмислену подршку и помоћ сваке врсте.
Но, Мадуро, као и раније Хуго Ћавез, се ослања пре свега на свој народ и војску чију пуну подршку ужива. Чим се појавила опасност од могућег сукоба на његов позив у народну милицију се пријавило четири и по милиона људи спремних да бране своју земљу.
Венецуеланска војска има око 3оо хиљада активних војника. Располаже са добро увезаним системима противваздушне одбране, углавном руске производње, С- 3оо, БУК М2, ИГЛА и неколико система кратког домета. Војска располаже и са 172 тенка, пет хиљада разних врста борних кола, 420 самоходних, сто вучних и 36 комбинованих артиљеријских система. Ту су и хеликоптери и 24 авиона Сухои 30 МК 2, који достижу брзину од два маха и могу да носе до осам тона муниције.
Мадуро је на границу са Колумбијом већ послао 15 хиљада војника, а у приобаљу покренуо вежбе морнарице.
Да ли ће упозорења која долазе од земаља БРИКСА уразумити „голуба мира“ и натерати га да се врати у своје гнездо, или ће се разгорети још један ратни пожар, остаје да се види.
Извор: Центар за геостратешке студије
30. август 2025.