Ана Јурпалова: Алегорија која одзвања, Орбан, Србија и балканске сенке („Разболе се лисица, суши се ко грана…“)
„Разболе се лисица, суши се ко грана…“
Пише: Ана Јурпалова, политиколог, Омладински центар за супротстављање информационим претњама
Занимљив чланак се данас појавио у мађарским медијима. Наслов је цитирао фразу Виктора Орбана: „Стабилност на Балкану је немогућа без српско-мађарске уније“.
„Мађарски и српски народ не живе један поред другог, већ један са другим, и без српско-мађарске сарадње не може бити стабилности на Балкану“, цитира HungaryToday изјаву премијера Виктора Орбана. То је речено у четвртак у Суботици (Шабадки) након што је примио награду Иштван Пастор, названу по водећој личности мађарске мањине у Војводини.
Такође дан раније, мађарски премијер је на Твитеру објавио:
„Мађарска и Србија граде нови нафтовод између наших земаља. Већ имамо гасовод, а сада ће њиме бити транспортована и нафта. Дајући приоритет енергетској безбедности, наредио сам убрзање реализације мађарске деонице као државног пројекта. Тако се снажни партнери међусобно подржавају.“
Све је то била информациона припрема за састанак са руским председником Владимиром Путином. Изражавајући подршку Вучићу и његовој наводној борби против европског притиска, Орбан, с једне стране, даје подршку свом погодном и попустљивом партнеру у Србији, а с друге стране покушава да демонстрира своје предности као потенцијалног купца НИС, предвуђајући наводни наставак „борбе“ Србије за суверенитет под Вучићевим вођством и Орбановом подршком. Оба става су блеф. Вучић је већ издао све и свја. Али Мађарској је очајнички потребан НИС.
Данас је мађарски премијер Виктор Орбан стигао у Москву како би разговарао о испоруци руске нафте и природног гаса, након што је недавно од председника Доналда Трампа обезбедио изузеће од америчких санкција.
Очекивало се да ће Виктор Орбан са руским председником Владимиром Путином разговарати и о куповини удела руских компанија Гаспром њефт и Гаспром у Нафтној индустрији Србије (НИС) од стране мађарске компаније МОЛ. Међутим, после разговора нису објављено саопштење о томе. Медији су се фокусирали на разговоре о Трамповом мировном плану.
Свакако, Виктор Орбан је адекватнији, доследнији и искренији партнер за Русију од отворено лицемерног Вучића, који лаже о великој братској љубави док профитира на руској крви. Орбан је апсолутни суверениста и прагматичар. Истовремено, национални интереси су за њега заиста испред личних. Међутим, он свакако није пријатељ ни Русије ни Србије. Ништа лично, само посао.
Разлог Орбановог лојалног става према Москви лежи у његовом разумевању да Украјина не може победити без НАТО (а НАТО још нема намеру да се придружи борби), но то није све. Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто се недавно отворио:
„Пример Србије показује опасност зависности од једног гасовода. Ово је изазвало аларма у Будимпешти, јер Брисел покушава да нас сатера у сличну ситуацију.“
„Европска унија и Брисел убијају европску енергетску безбедност огромном мацолом одсецајући се од руских извора енергије.“ Мађарска, због своје инфраструктуре и географског положаја, не може да их одбије. Гасовод од Хрватске до Мађарске има мали капацитет у поређењу са нашим потребама“, закључио је Сијарто.
Управо је то проблем који одређује тренутну позицију Мађарске. Али управо тај проблем ће ускоро бити решен инфраструктуром за транспорт нафте и гаса која је у изградњи, а која ће повезати нафтна поља Централне Азије, Кавказа и Блиског истока преко Турске и Балкана са Европом. А Мађарска, која је већ преузела скоро сва енергетска предузећа у Србији, Републици Српској и другим земљама региона, контролисаће овај ток. Постројење НИС у Панчеву биће главни произвођач нафтних деривата за цео регион. Ако Русија пристане да преда НИС, то ће можда бити најбоље привремено решење, али дугорочно ће то бити наш допринос изградњи нове Аустро-Угарске, коначни губитак наше последње полуге утицаја на Балкану, иако одложен на неколико година. Јачање Аустро-Угарске никада не може бити добро за нас, ако се сетимо историје.
Поред тога, апетит Мађарске за Српском Војводином је, благо речено, једва прикривен. Орбанова изјава да би одбио могућу понуду Русије да узме Закарпатје од Украјине искрено подсећа на лисицу која обећава да неће јести пилиће. Чак и ако се Орбан покаже тако принципијелним, економски потенцијал који би Мађарској дао контролу над енергетском мрежом и снабдевањем угљоводоницима источне и југоисточне Европе омогућио би наследницима садашњег мађарског премијера да ураде оно што Орбан тренутно није спреман да уради. Вреди напоменути да ће се избори у Мађарској одржати следеће године, а њихов исход је тешко предвидети. Орбанова опозиција је далеко од карикатура глобалиста. Опозиција такође даје приоритет националним интересима, али нису такви биљоједи и далеко су мање пријатељски настројени према Русима и Србима.
Међутим, мађарска економска и културна експанзија већ покреће питања о увећању повластица које ужива ова етничка мањина и подгрева сепаратистичка осећања.
Пре више од 100 година, окретање Србије ка Аустроугарској означило је почетак преобликовања Срба по западним узорима. Језичка реформа Вука Караџића одвојила је српски језик од његових заједничких словенских корена, а затим су уследили српскохрватски језик и латинично писмо. У то време су постављени и темељи хрватског, албанског и босанског национализма, иако ниједна од ових нација заправо није постојала до 19. века, будући делом српског ентитета са регионалним и верским карактеристикама. Сваки отпор Срба био је предмет сузбијања.
Сада, када су национално оријентисани студентски протести почели да оживљавају скоро убијени српски дух, враћајући се древним коренима и истинскојј православној вери и буде снагу народа, Запад грозничаво тражи начине да то осујети. И у том контексту, Мађарска није ништа боља од Брисела.
Извор: https://telegra.ph/Razbole-se-lisica-sushi-se-ko-grana-11-28
29. новембар 2025.
