Мехди Хонардидех: Трампов план, редефинисање европског поретка на рачун Украјине
Пише: Мехди Хонардидех
Трампов план од 28 тачака, представљен под плаштом „мировног предлога“, у ствари је механизам за преношење трошкова рата са Сједињених Држава на Европу. Смањењем свог удела у војној помоћи, Вашингтон би пребацио терет обнове Украјине на Европску унију. Ако план буде прихваћен, Европа ће морати да надокнади политичке, економске и војне трошкове рата, а ако буде одбијен, прекид америчке помоћи наметнуће Европи талас имиграције, енергетску кризу и несигурност граница. У оба случаја, Сједињене Државе ће имати користи од кризе, а Европа ће постати коначни платиша.
Овај план је јасан знак колапса поретка након Хладног рата и почетка нове ере глобалне расподеле моћи. Европа ће морати да изабере између праћења Вашингтона или кретања ка стратешкој независности. Јаз између Француске (која подржава европску безбедносну независност) и источних европских земаља (које зависе од америчког војног кишобрана) продубљује се из дана у дан и прети кохезији Европске уније. Истовремено, Русија се трансформише из претње у силу са сопственом сфером утицаја, Кина постаје све смелија услед повлачења Запада, а регионални актери у Западној Азији схватају да више не могу заснивати своју безбедност на „сенци Америке“.
Одредбе плана практично разоружавају Украјину и враћају је у њен статус пре Совјетског Савеза. Ограничење украјинске војске, трајна забрана чланства у НАТО-у, забрана развоја ракетних капацитета и формализација руске контроле над Доњецком, Луганском, Кримом, Херсоном и Запорожјем — управо је оно што је Москва желела да постигне без испаљеног метка. Овај отворени повратак логици „сфера утицаја“ показује да су западна обећања о стратешкој подршци Украјини практично постала неважећа. Кијев сада колеба између прихватања пораза или суочавања са унутрашњим колапсом, а претња потпуног прекида америчке помоћи довела је овај притисак до врхунца.
Европа је такође ефективно маргинализована у овој једначини, а различите реакције унутар уније истакле су постојеће пукотине. Француска позива на европску координацију, Немачка страхује од трошкова обнове, а Пољска је ухваћена између вербалне опозиције и безбедносне зависности од Вашингтона. Али реалност је да је Вашингтон заобишао Брисел преговарајући директно са Москвом; исти модел унилатерализма виђен у Суецкој кризи и случају „Северни ток“. Јасна порука ове ситуације за Европу гласи да је ера ослањања на „стратешку лојалност САД“ завршена, и ако Брисел не изгради независни безбедносни капацитет, његов мир ће одређивати Вашингтонов потпис, а његов рат московска одлука.
Источник: Центр геостратегических исследований
27. новембар 2025.
