Молебен в Белграде о сохранении сербских святынь в Черногории
Перед храмом Святого Саввы в Белграде была проведена молебен о сохранении сербских святынь в Черногории во второй день Рождества. По словам Сербской Православной Церкви, " молитвенный митинг был организован для того, чтобы послать поддержку страдающему народу в Черногории, Косово и Метохии и во всех сербских регионах из Белграда“. Это первое собрание в Белграде, организованное Сербской православной церковью после принятия Закона О свободе вероисповедания в Черногории.
Братья по вассализму
Пишет: Слободан Самарджич
Об официальной политике Черногории в отношении сербов и Сербской Церкви, а также о проекте закона О свободе вероисповедания в то время я написал в этом блоге в июне (см. здесь). Затем я незначительно обратил свое внимание на вялую и вялую позицию сербского правительства по этому поводу и проиллюстрировал ее одним заявлением президента страны: „я не собираюсь вступать в создание дополнительной злой крови и конфликта, каким бы то ни было образом“. И действительно, с тех пор, когда дебаты в Черногории уже кипели и была задействована Венецианская комиссия, до сих пор, когда правовое насилие уже было осуществлено, официальная Сербия держала голову в песке. То немногое, что она отреагировала в последние дни, лучше, чтобы она этого не сделала, из-за нового Брута, который она совершила.
Београдски дијалог – за конструктивне односе са Кримом
У руском Центру за науку и културу „Руски дом у Београду“ 6. децембра је одржана конференција „Београдски дијалог - за конструктивне односе са Русијом и признање воље народа Крима“. У раду конференције је учествовала велика делегација из Руске Федрерације на челу са г. Георгијем Мурадовим, председником сталног Представништва Крима при председнику Руске Федерације. Делегацију су чинили и представници кримског парламента и владе, сенатори и посланици Државне думе са Крима, као и представници националних заједница полуострва.
Поред тога, учешће у Београдском дијалогу су узели и представници десетак страних земаља из Немачке, Словачке, Италије, Грчке, Бугарске, Јерменије,Финске и др.
Да ли Вучић купује време?
Пише: професор Слободан Самарџић
Последњих недеља, па и месеци, поводом стагнације у преговорима између Србије и косметских Албанаца, разлегао се румор у домаћој јавности да председник успешно одлаже финале ових преговора и лукаво купује време. (Вид. рецимо Политика, здесь). Једни су несретни због тога, јер се одлаже одлука о признању Косова и скидање тог терета с леђа европске Србије. Други, пак, тихо ликују гледајући у овом одлагању доказ свог убеђења да је Вучић мајстор који ће превеслати западне политичаре, имајући у виду и чињеницу да се времена мењају.
Ни једни ни други, а са њима ни медији који су блиски овим становиштима, нису у праву. Разуме се, није спорна чињеница да су преговори изгубили у темпу и чак се прекинули, већ су нереалне обе оцене Вучићеве улоге у томе. Последњи застој у преговорима, као што је то био случај и са неколико претходних мада краћих, резултат је понашања и деловања албанске стране а не српске. Чак и ова чињеница може да заведе, јер се стиче утисак да у преговорима Албанци губе те зато и отежу и одлажу. О чему је, заправо, реч.
Умирање стида
Пише: Небојша Катић за Политику
Српско друштво је, ван сваке сумње, у стању дуготрајне регресије. Иако видљива на сваком кораку, та регресија је можда најуочљивија кроз феномен нестајања стида и кроз владавину општег бешчашћа.
У процесу цивилизовања друштва, од Адама и Еве па до данас, осећај стида је имао једну од кључних формативних улога. Осећај стида одређује наш однос према другима, према моралним нормама и друштвеној етици. Што је општи осећај стида присутнији, друштво је цивилизованије. (Може се, наравно, „психологизирати" о односу стида и неурозе, али Србија није Јапан, па нема опасности да вишак стида може угрозити ментално здравље грађана.)
Српски ријалити шоу звани „руска шпијунажа“
Пишет: Горан Райчевич
Од државе, политике и безбедности које су претворене у пародију, не може се очекивати да ти приуште ништа друго осим управо то - пародију живота.
Док су још постојали обриси државе, какве такве али државе, постојале су и службе које су у домену својих могућности обављале свој посао у складу са овлашћењима, циљевима и задацима, а који су били дефинисани у складу са државним националним интересима. Пример озбиљности службе, не тако давног времена, може се можда најбоље приказати кроз случај Перишић. Наиме, те 2002. године, Војна служба безбедности је ухапсила Момчила Перишића због сумње да је одавао поверљиве информације службенику америчке амбасаде Џону Нејбору, и то у тренутку када му је предавао строго поверљива документа. Да подсетимо, Момчило Перишић је у тренутку хапшења био председник парламентарног Одбора за безбедност.
Измишљање афере о руским шпијунима је усмерено ка кварењу односа Србије и Русије
Пишет: Драгана Трифкович, директор Центра геостратегических исследований
Српске власти су наложиле истрагу око наводне умешаности руске обавештајне службе поводом видео снимка који је објављен 17. новембра на Youtube каналу. На снимку је према тврдњама српских медија припадник руске обавештајне службе ГРУ Георгиј Клебан који српском официру предаје неку кесу. Аутентичност овог снимка је потврдио новинар Христо Гозев. Према тврдњама листа Политика, снимак је настао још пре неколико године и на њему се не налази српски официр.
У Ворожењу усвојена резолуција првог Руско-балканског самита народне дипломатије
Преносимо са ИН4С/Стања ствари
Дана 12. новембра у просторијама Вороњешког државног универзитета одржан је први Руско-балкански самит народне дипломатије. На самиту су учествовали познати балкански и руски политичари, политиколози, новинари, културни и јавни дјелатници.
Значај решавања косовског питања за будућност српско-руских односа
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије на Руско-балканском самиту у Вороњежу
Косово је без сумње најважније државно и национално питање Србије. Али иако је то тако, Србија нема дефинисану званичну политику по питању Косова и Метохије.
С друге стране западне силе имају јасно дефинисане планове којима желе да заокруже такозвану косовску независност. Окончање овог процеса за Албанце и њихове савезнике би значило ослобађање сваке одговорности за бомбардовање Србије, почињене злочине и сепаратизам.
Пристајање Србије на косовску независност, односно потписивање свеобухватног мировног договора са Косовом, значило би добровољно одрицање Србије од 15% своје територије. Овакав потез би представљао историјску националну катастрофу и имао би крајње негативан утицај на будућност Србије. То би био јединствен пример у свету да се нека држава добровољно одрекла своје територије и сигурно би подстакао даљу дезинтеграцију државе.
К Чему ведет сотрудничество Сербии и НАТО?
Драгана Трифкович за EurAsia Daily
Несколько дней назад Министерство обороны Сербии сообщило СМИ, что процедура принятия второго цикла индивидуального плана действий партнерства завершена. Этот план был подписан в 2014 году. год и представляет собой высшую форму сотрудничества с НАТО для государств, не являющихся членами. По данным Министерства обороны Сербии, подписание второго цикла IPAP является еще одним подтверждением укрепления партнерства с НАТО.
Обе стороны оценили, что первый цикл IPAP был успешно реализован. Напомню, что IPAP с НАТО, а также соглашение Sofa были подписаны тайно в 2014 году. годы и что общественность в Сербии ничего не знала о таком политическом решении. Правительство подписало договоренности тайно, потому что подавляющее большинство граждан Сербии против любого сотрудничества с НАТО. Возникает вопрос, кто дал сербским властям мандат подписывать соглашения с НАТО и почему они делают это вопреки воле граждан, которых они представляют? Согласно опросам, более 80 процентов граждан Сербии против сотрудничества с НАТО, что неудивительно, учитывая, что эта организация бомбила нашу страну.