Мы передаем с ИН4С
Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова поновила је да се Русија залаже за постизање обострано прихватљивог решења Београда и Приштине о питању Косова на основу Резолуције СБ УН 12 44.
Пишет: Драгана Трифкович, директор Центра геостратегических исследований
Крајем прошле године председник Руске Федерације је одржао традиционалну годишњу конференцију за новинаре, на којој је четири и по сата стрпљиво одговарао на новинарска питања. С обзиром на међународне околности, било је много тема за дискусију.
Общее мировое социально-историческое развитие до сих пор показало нам несколько закономерностей, несмотря на все неровности и турбулентность, с которыми оно сопровождалось. Еще в исследованиях нас, несмотря на все еще пост-Титовское состояние ровито, учили, что единственный истинный путь социально-исторического развития-это эволюция, а не революция, со всеми ее проблемами и нелогичностью, которые она неизбежно несет с собой. Затем, в своей магистерской диссертации, я увлекся второй закономерностью, то есть невозможностью и нереальностью пропуска фаз социального развития (рабовладение, феодализм, капитализм, социализм), которые, как правило, приводят к неизбежный обратимый процесс, то есть возвращение к более ранней стадии. Я базировался на, тогда очень популярных, развивающихся странах, хотя позже эта закономерность подтвердилась не только у нас, но и у развитых, в тот период, социалистических стран. Параллельно с этим тезисом я также был озабочен очень сложным процессом конвергенции, то есть повсеместным, этапом социально-исторического развития, который позже оказался еще одной из важных закономерностей этого процесса. С сетом, конечно, мы, старшие, в те восьмидесятые и девяностые годы прошлого века могли проследить печальный крах тогдашнего социализма, который больше всего отражался в экономической сфере, и блестящую победу западного капитализма, поэтому мы задавались вопросом, где мы ошиблись, настойчиво следуя Марксу.
Интервју Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије за Baltnews
На Криму сам први пут боравила 2015. године у делегацији Демократске странке Србије и партије Двери, која се том приликом састала са руководством Републике Крим. Након тога сам сваке године посећивала Крим где сам учествовала у раду многобројних форума и конференција. Последњих година од реинтеграције Крима у састав РФ, на Криму су се одвијале веома динамичне дипломатске активности усмерене ка развоју међународне сарадње.
Накануне прошлого Нового года на этом сайте под названием „Один взгляд на 2021 год"я дал свои геоэкономические и геополитические прогнозы мейнстрима с особым упором на Сербию. Учитывая, что в то же время в мире и у нас были опубликованы как официальные, так и неофициальные основные экономические показатели экономических тенденций за прошлый год, а также ожидания на этот текущий год, я счел целесообразным сделать одно сокращение в конце первого квартала текущего года. Тем более, что на обеих этих мировых сценах, как и у нас, продолжались интересные движения, о которых я объявил в предыдущей статье. Чтобы сравнение с предыдущей работой было как можно лучше, я не менял порядок текущих тем и событий.
Пре извесног времена председник Србије Александар Вучић састао се са посредником Европске уније у преговорима српских власти и косовских сепаратиста Мирославом Лајчаком, после којих је изјавио да Запад од Србије очекује да призна Косово. Тачније, Београду изгледа више не полази за руком да се „вади“ на полумере које подразумевају фактичку легализацију независности јужне српске покрајине уз одсуство њеног формалног признања. ЕУ и нова америчка администрација очигледно нису одушевљене домишљатошћу српских власти, које су се озбиљно надале да ће за признање Косова добити бар нешто суштинско, макар неколико српских села. Србија треба да призна Косово без било каквих услова. Вучићеве узастопне изјаве о томе да после предаје покрајине „незадовољне треба да остану обе стране“ не изазивају саосећање код америчких и западноевропских партнера српског председника. САД и ЕУ очигледно сматрају да „незадовољним“ треба да остану само Срби и нико више.
Да, прошла година је управо тамо где јој и сам назив каже - у прошлости. Отада живим искључиво у садашњем тренутку, као и јунакиња мог романа "Заувек сада". Када ме питају да ли ми је жао, јесте, жао ми је што ветар тај дан није дувао јаче и однео пламен тамо где треба, али онда то не би била слобода говора, већ вандализам који по правилу не носи ништа добро. Остала ми је крштеница, то је сасвим довољно.
Излагање Драгане Трифковић на округлом столу Я РЕГНУМ "Русија и земље бивше Југославије у новој политичкој реалности"
Србија и Русија имају дубоке историјске, религијске и културне везе које трају стотинама година.
В течение нескольких недель СМИ и официальные лица СНС объявляли об окончательной конфронтации с министром обороны Небойшей Стефановичем, предполагаемым политическим лидером клана Беливук.
После задержания лиц, связанных с Беливуком, в конце февраля 2021 года. Курьер сообщил, что Стефанович вместе с этими лицами был совладельцем ресторана в Белграде. Также были опубликованы фотографии Стефановича в этом ресторане. Затем чиновник СНС Дарко Глишич косвенно обвинил Стефановича в том, что он якобы готовил убийство Вучича, заявив, что есть люди из СНС, которых Вучич привел на высшие государственные должности и которые вместо того, чтобы поблагодарить его, решили „поблагодарить его снайпером и выразить свою благодарность.в снайперскую пулю“. Министр Недимович объявил, что состоится заседание Совета безопасности Сербии, на котором будет раскрыто, кто был человеком из высшего соцсети, который готовил убийство президента Сербии.
Автор: Душан Нелки
Правительство пандемия. Дарованный человеку дар, чтобы он сам решал свою судьбу, был отнят у него на короткий путь. Этот дар, который юридическая наука описывает как понятие личной свободы, лишен большей части человеческого населения, я ошибаюсь, он лишен всех. Иллюзия, что от этой меры освобождаются только те, кто обладает властью. Когда я оглядываюсь в прошлое, я вижу, что это происходит не с нами в первый раз. Личные свободы подавляющему большинству также были отказаны в рабовладельческой системе.
