Tag Archives: Сербия

Автор: Драгана Трифкович

Председник Руске Федерације Владимир Путин је, одговарајући на питање о руско-украјинским односима током „Директне линије“ (годишњи догађај током којег председник Руске Федерације Владимир Путин одговара на питања руских грађана, као и на питања иностраних грађана), рекао да су Руси и Украјинци један народ, јединствена целина. „Ове речи нису данак некој коњунктури, тренутним политичким околностима. О томе сам говорио више пута, ово је моје уверење. Стога сматрам неопходним да детаљно изнесем свој став и поделим своје оцене о тренутној ситуацији“-написао је председник Путин неколико дана касније у тексту посвећеном Украјини, који је на званичном сајту Кремља објављен и на украјинском језику.

"Добро пожаловать, великий друг Сербии“, - сказал Александр Вучич в декабре 2019 года. приветствовал Президента Беларуси Александра Лукашенко в аэропорту Белграда. И действительно, в политике Лукашенко есть на что упрекнуть, а в отношении к Сербии-нет. В то время, когда коалиция НАТО бомбила Сербию, Лукашенко был единственным президентом страны, направлявшимся в Белград. Многие люди в Сербии до сих пор помнят это, проявляя большую привязанность к президенту Беларуси. С момента обретения Белоруссией независимости после распада СССР отношения между нашими двумя странами всегда были дружескими. Но оказалось, что Александру Вучичу наплевать ни на дружеские отношения, ни на „великих друзей Сербии“-как он сам назвал Лукашенко во время своего последнего визита.

Драгана Трифкович за Я РЕГНУМ

На основу изјава које смо прочитали у медијима, након првог састанка председника Србије Александра Вучића са новоизабраним премијером нелегалних приштинских структура Аљбином Куртијем, можемо да закључимо да постоје различита тумачења овог сусрета.

Александар Вучић је изјавио да је састанак био напет и да и даље постоји суштинско неразумевање две стране у преговору, док је са друге стране Аљбин Курти био оптимистичан у оценама рекавши да је реч о конструктивном састанку.

Мы передаем с ИН4С

Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова поновила је да се Русија залаже за постизање обострано прихватљивог решења Београда и Приштине о питању Косова на основу Резолуције СБ УН 12 44.

Пишет: Драгана Трифкович, директор Центра геостратегических исследований

Крајем прошле године председник Руске Федерације је одржао традиционалну годишњу конференцију за новинаре, на којој је четири и по сата стрпљиво одговарао на новинарска питања. С обзиром на међународне околности, било је много тема за дискусију.

Общее мировое социально-историческое развитие до сих пор показало нам несколько закономерностей, несмотря на все неровности и турбулентность, с которыми оно сопровождалось. Еще в исследованиях нас, несмотря на все еще пост-Титовское состояние ровито, учили, что единственный истинный путь социально-исторического развития-это эволюция, а не революция, со всеми ее проблемами и нелогичностью, которые она неизбежно несет с собой. Затем, в своей магистерской диссертации, я увлекся второй закономерностью, то есть невозможностью и нереальностью пропуска фаз социального развития (рабовладение, феодализм, капитализм, социализм), которые, как правило, приводят к неизбежный обратимый процесс, то есть возвращение к более ранней стадии. Я базировался на, тогда очень популярных, развивающихся странах, хотя позже эта закономерность подтвердилась не только у нас, но и у развитых, в тот период, социалистических стран. Параллельно с этим тезисом я также был озабочен очень сложным процессом конвергенции, то есть повсеместным, этапом социально-исторического развития, который позже оказался еще одной из важных закономерностей этого процесса. С сетом, конечно, мы, старшие, в те восьмидесятые и девяностые годы прошлого века могли проследить печальный крах тогдашнего социализма, который больше всего отражался в экономической сфере, и блестящую победу западного капитализма, поэтому мы задавались вопросом, где мы ошиблись, настойчиво следуя Марксу.

Интервју Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије за Baltnews

• 2018 године сте посетили Крим као члан комисије иностраних посматрача. Да ли је то био ваш први долазак на полуострво? Ако није, да ли сте осетили неке промене од када је Крим у саставу Руске Федерације?

На Криму сам први пут боравила 2015. године у делегацији Демократске странке Србије и партије Двери, која се том приликом састала са руководством Републике Крим. Након тога сам сваке године посећивала Крим где сам учествовала у раду многобројних форума и конференција. Последњих година од реинтеграције Крима у састав РФ, на Криму су се одвијале веома динамичне дипломатске активности усмерене ка развоју међународне сарадње.

Пре извесног времена председник Србије Александар Вучић састао се са посредником Европске уније у преговорима српских власти и косовских сепаратиста Мирославом Лајчаком, после којих је изјавио да Запад од Србије очекује да призна Косово. Тачније, Београду изгледа више не полази за руком да се „вади“ на полумере које подразумевају фактичку легализацију независности јужне српске покрајине уз одсуство њеног формалног признања. ЕУ и нова америчка администрација очигледно нису одушевљене домишљатошћу српских власти, које су се озбиљно надале да ће за признање Косова добити бар нешто суштинско, макар неколико српских села. Србија треба да призна Косово без било каквих услова. Вучићеве узастопне изјаве о томе да после предаје покрајине „незадовољне треба да остану обе стране“ не изазивају саосећање код америчких и западноевропских партнера српског председника. САД и ЕУ очигледно сматрају да „незадовољним“ треба да остану само Срби и нико више.