Экономика

Мы медленно приближаемся к концу этого года „короны“, а также года великого экономического кризиса, страха и неопределенности. Начинаются мрачные, затем слегка пессимистичные, а затем, наконец, хотя и в несколько меньшем масштабе, оптимистичные прогнозы на предстоящий год, почти каждый из которых имеет несколько сценариев и вариантов, которые, как правило, выражаются в процентах. Здесь, однако, мы не будем рассматривать различные возможные сценарии и проценты их реализации, а будем основывать прогноз на основных текущих и ожидаемых мировых экономических и политических потоках и векторах и, конечно же, их влиянии на нашу общую перспективу в следующем году.

Написано: Милош Здравкович

Писали смо о фото-финишу пројекта Северни ток 2. Објашњавао сам да  се нешто фасцинантно догодило овде, са предвиђеним завршетком гасовода, Северни ток 2. О америчким санкцијама које треба да погоде директне извођаче радова (на постављању цеви на дну мора), тј. о италијанској компанији Саипем и швајцарском Алсеас Груп. О овој теми је написано и изречено много, у иностраној и домаћој штампи. Па ипак, ова тема заслужује знатну количину необјашњених коментара.

Написано: Милош Здравкович

Не постоји „геополитика енергије“ сама за себе. Гаспромови потези се често погрешно тумаче као средство неке политичке стратегије. Али, реалност је другачија: енергија је политички посао, али је у целини узевши, бизнис. Производња нафте и гаса може бити одлучујући фактор у прекомпоновању глобалног распореда снага.

Пише: Бошко Мијатовић

Србија се ових дана задужила на светском финансијском тржишту још две милијарде евра како би финансирала свој програм подршке привреди погођеној епидемијом.

Написано: Милош Здравкович

То, что произошло некоторое время назад, является беспрецедентным случаем. Цена на нефть на короткое время была нулевой. Дело в политическом эффекте, и он очень разрушительный. Одним из важных факторов сплоченности современного мира является потребление и торговля нефтью и ее производными. Образ мистической страны, крупнейшего экспортера черного золота, с которым все стремятся вступить в Союз и из которого никто не хочет выходить, Королевство Саудовская Аравия в течение многих лет было союзником, на которого опиралась внешняя политика США. Тот, кто контролирует нефть, контролирует мир. По крайней мере, пластически еврофанатики и атлантисты пытались объяснить нам, интеллектуально более слабым людям, что западное превосходство не имеет альтернативы. Выход из этой системы, одного из важнейших и влиятельных элементов, нарушает и без того нестабильный баланс глобальной политики и порядка, установленный после распада СССР.

Автор: Душан Нелки

Како се прича  прича? Тако што се почне. Како се реализују политичке замисли? Тако што се изврше припреме. Да би се испричала прича, потребно је пар десетина минута или сат времена. Да би се припремио терен за реализацију политичке замисли, потребно је пар десетина година, цео век, па чак и дуже. Ја ћу вам испричати причу.

Написано: Милош Здравкович

Није превелика тајна да у „нафтном рату“ између Русије и Саудијске Арабије покренутом почетком ове године,  (подсећам: покренут је након руског одбијања саудијског предлога о даљем смањењу производње због пада потражње услед пандемије корона вируса) Русија жели да као минимум, укључи Сједињене Америчке Државе у будући нафтни споразум, или, као максимум, уништи америчке произвођаче нафте из шкриљаца који последњу деценију неометано и неконтролисано повећавају производњу (користећи америчко неучествовање у споразумима са осталим кључним играчима који су себе ограничили у производњи са циљем постизања уравнотежене цене нафте на светском тржишту) и преплављују светско тржиште својом нафтом, претећи чак и одузимањем традиционалних руских и саудијских тржишта. Међутим, амерички улазак у нафтни споразум са Русијом и Саудијском Арабијом значио би и дефинитивно одустајање од традиционалне америчке енергетске независности и од диктирања свету правила игре комбинацијом финансијске, политичке и војне моћи кроз наметање такозваног петро долара у светској трговини.

Пишет: Небойша Катич

Ако се може веровати априлским пројекцијама Међународног монетарног фонда (ММФ), Србија би у 2020. могла проћи са падом бруто домаћег производа (БДП) од само три процента. У Европи би једино Малта и Молдавија могле имати мањи пројектовани пад БДП-а. Који дан раније, Светска банка је проценила да ће пад српског БДП-а бити још нижи – свега пола процента. Оваква предвиђања изазвала су усхићење власти и њима блиских медија и доживљена су као још једна потврда економске снаге Србије, исправности њене економске политике, мудрости власти и визионарства председника државе. Ваљало би бити опрезнији.