Мехди Хонардидех: Царински рат који гура Бразил ка Истоку
Пише: Мехди Хонардидех
Бразил је једна од многих земаља чији су односи са Сједињеним Државама озбиљно нарушени повратком Доналда Трампа у Белу кућу. Вербални напади из Вашингтона на бразилске званичнике, у комбинацији са трговинским споровима око царина, указују на погоршање билатералних веза. Земља која је некада успешно балансирала између Истока и Запада, сада би могла да се све више удаљава од Запада.
Одмаздене царине
2. априла 2025. године—дан који је Трамп назвао „Даном ослобођења“—председник САД увео је свеобухватне царине на десетине земаља, укључујући и Бразил. Објавио је царину од 10% на све бразилске увозе. Мера се ту није зауставила. У јулу је, извршном наредбом, Трамп подигао царине на бразилску робу на 50%, додатно подижући тензије. Као одговор, бразилски Конгрес усвојио је закон који овлашћује владу да уведе одмаздене царине на америчку робу.
Корени овог царинског рата сежу у трговинску историју Бразила са Вашингтоном. Пре Трампа, просечне бразилске царине на америчку робу биле су знатно више од америчких царина на бразилски извоз. Према подацима из 2024. године, просечна царина Бразила на америчке непољопривредне производе износила је скоро 15%, док су САД на исту категорију бразилске робе наметале мање од 5%. Ипак, ови подаци сами по себи не оправдавају Трампову садашњу политику. Поред штетног утицаја бразилских контрацарина на америчке производе, његове мере ризикују да Бразил усмере ка алтернативним тржиштима као што су Кина и Русија.
Ходање по жици између суперсила
Бразил се дуго трудио да себе представи као земљу средњег пута, избегавајући сврставање уз Вашингтон или Пекинг. То је било очигледно када је Бразилија одбила позив Кине да се формално придружи Иницијативи Појас и пут. Ипак, Вашингтон можда не доживљава бразилску неутралност на исти начин. Кина је и даље највећи трговински партнер Бразила, а две земље заједно развијају велики железнички пројекат који повезује бразилске атлантске луке са пацифичком обалом Перуа. Из америчке перспективе, такви потези могу ставити Бразил у кинеску стратешку орбиту у западној хемисфери.
Логичан исход оваквог виђења јесте оштрији став САД према Бразилу. У ствари, америчке царине треба посматрати и као део шире стратегије обуздавања Кине у Латинској Америци. САД су раније предузимале агресивне кораке против држава које се приближавају Пекингу—као што су војне претње које су навеле Панаму да напусти Иницијативу Појас и пут, и распоређивање снага у близини Венецуеле. За Бразил, ово указује да одржавање равнотеже између суперсила—кључна политика у Латинској Америци—може постати све теже оствариво под Трампом.
Фактор Болсонаро
Још један разлог који је Трамп навео за подизање царина била је осуда бившег десничарског председника Жаира Болсонара због оптужби за планирање државног удара. Трампова одбрана „слободе говора“ и противљење кривичном гоњењу политичких ривала у Бразилу додатно компликују билатералне односе. Слично као што су Трампове царине на Канаду ослабиле десничарске фракције и подстакле јавно мњење против њега, његов став према Бразилу могао би му се обити о главу. Истовременим подржавањем Болсонара и увођењем казнених царина, Трамп ризикује да ојача левицу у Бразилу, повећа њихову популарну подршку и продуби царински сукоб—што би могло додатно удаљити Бразил од Вашингтона.
Суштина: Трампова политика према Бразилу тежи ка три циља—преобликовању трговине у корист Америке, удаљавању Бразила од Кине и јачању десног крила у земљи. Али методе које се користе могу произвести супротан ефекат. Чини се да Вашингтону недостају—или није вољан да користи—алате меке моћи како би обликовао Латинску Америку у своју корист. Уместо тога, ослања се на тврде мере попут царина. Такав приступ може приближити Бразил Русији и Кини, додатно компликујући стратешки положај Америке у региону.
Источник: Центр геостратегических исследований
22. септембар 2025.
