Имя автора: Светлана Максович

Автор: Драгана Трифкович

Пред Русијом су историјски задаци, а национални и државни интереси Русије су на првом месту. То је укратко најважнија порука председника Руске Федерације у обраћању нацији, које се по први пут десило почетком године. Разлог за то је према речима председника Руске Федерације, како би се убрзало решавање великих социјалних, економских и технолошких проблема.

Пишет: Слободан Самарджич

Александар Вучић најавио је да ће ићи „у северну Црну Гору“ онда када су ствари измакле контроли и њему и Милу Ђукановићу. Српски народ Црне Горе вишеструко је изненадио и једног и другог. Не само да је одбио Закон о слободи вероисповести, него свој став испољава свакодневним протестима; потом, не само да већ десет дана мирно манифестује, него то чини масовно; не само да то чини масовно, него наступа у виду молитвених литија предвођених великодостојницима црквене јерархије четири епископије СПЦ у Црној Гори.

Пишет: Деян Мирович

Након усвајања средњовјековног Закона о слободи вјероисповијести који су осудили (или се дистанцирали) васељенски и руски патријарх, као и папа, Ђукановићев режим је показао нероновско лице. Због закона кога би Боден дефинисао као „самовољу“ владара, ухапшен је читав један опозициони посланички клуб, на вјернике је бацан сузавац, а епископ Методије је послије дивљачког пребијања заршио у болници. Премијер Марковић је, у стилу Удбе, пријетио митрополиту Амфилохију.

1 – Полиција – укупна јачина до 10 хиљада људи који су распоређени широм земље (класична полиција, саобраћајна полиција, људство за обезбеђење државних објеката, гранични пунктови). Од тога броја око 4 хиљаде полицајаца се налази у интервентним јединицама за разбијање демонстрација + специјална анти терористичка јединица + група за обезбеђење ВИП итд. У случају стварања критичне масе демонстраната ове јединице би се у огромном броју распале и постале неупотребљиве. Врх полиције повезан са мафијашким картелима и везан за тачку 2.

История черногорского закона О свободе религии и срочности его принятия имеет очень запутанный фон.

Саопштење Савета за спољне послове Српског покрета Двери

Позивамо српску јавност и политику да захтевају пуштање на слободу Џулијана Асанжа, борца за слободу свих народа света.

Пишет: Слободан Самарджич

Об официальной политике Черногории в отношении сербов и Сербской Церкви, а также о проекте закона О свободе вероисповедания в то время я написал в этом блоге в июне (см. здесь). Затем я незначительно обратил свое внимание на вялую и вялую позицию сербского правительства по этому поводу и проиллюстрировал ее одним заявлением президента страны: „я не собираюсь вступать в создание дополнительной злой крови и конфликта, каким бы то ни было образом“. И действительно, с тех пор, когда дебаты в Черногории уже кипели и была задействована Венецианская комиссия, до сих пор, когда правовое насилие уже было осуществлено, официальная Сербия держала голову в песке. То немногое, что она отреагировала в последние дни, лучше, чтобы она этого не сделала, из-за нового Брута, который она совершила.

Пишет: Славиша Батко Милачич-аналитик.

Если сербы в Черногории думают, что они борются за основные права человека и снова становятся неизбежным политическим фактором, необходимо начать проводить более агрессивную политику. И это означает, прежде всего, что они должны начать бороться только за свои интересы. К сожалению, политическое руководство сербов сегодня этого не делает. Таким образом, сербы прадоксально оказались в ситуации, когда у них даже нет своей национальной партии (Новая сербская демократия стала частью демократического Фронта). В этот трудный момент существуют идеальные условия для открытия сербского вопроса в Черногории.