Имя автора: Центр геостратегических исследований

Центр геостратегических исследований-это неправительственная и некоммерческая ассоциация, основанная в Белграде на учредительном собрании, состоявшемся 28.02.2014., в соответствии с положениями ст.11. и 12. Закон об ассоциациях ("официальный журнал РС", № 1.51/09). на неопределенный срок для достижения целей в области научного исследования геостратегических отношений и разработки стратегических документов, анализа и исследований. Ассоциация разрабатывает и поддерживает проекты и деятельность, направленные на государственные и национальные интересы Сербии, имеет свойство быть юридическим лицом и внесена в реестр в соответствии с Законом. Миссия Центра геостратегических исследований гласит: "Мы строим будущее, потому что Сербия этого заслуживает: ценности, которые мы отстаиваем, были установлены на основе нашей истории, культуры и традиций. Мы держимся за то, что без прошлого нет будущего. По этой причине, чтобы строить будущее, мы должны знать наше прошлое и развивать наши традиции. Правильные ценности всегда основаны, и будущее без этого фундамента не может быть построено в правильном направлении. Во времена революционных геополитических изменений крайне важно, чтобы мы сделали мудрый выбор и приняли правильные решения. В сторону следует оставить все навязанные и искаженные идеи и искусственные побуждения. Мы твердо верим в то, что Сербия обладает достаточным качеством и потенциалом, чтобы независимо от угроз и ограничений определять свое будущее. Мы привержены сербской точке зрения и праву решать для себя свое будущее, принимая во внимание тот факт, что исторически было много проблем, угроз и опасностей, которые мы преодолели “. Видение: центр геостратегических исследований стремится стать одной из ведущих мировых организаций в области геополитики. Кроме того, он хочет позиционировать себя как отечественный бренд. Мы будем стремиться заинтересовать общественность Сербии международными темами и объединить всех, кто заинтересован в защите государственных и национальных интересов, укреплении суверенитета, сохранении териотриальной целостности, сохранении традиционных ценностей, укреплении институтов и верховенства закона. Мы будем действовать в направлении поиска единомышленников, как в отечественной, так и в мировой общественности. Мы сосредоточимся на региональном сотрудничестве и соединении связанных НПО как на региональном, так и на международном уровне. Мы запустим проекты на международном уровне для поддержки репозиционирования Сербии и сохранения территориальной целостности. В сотрудничестве с медиа-домами мы будем реализовывать проекты, ориентированные на эти цели. Мы организуем обучение заинтересованной общественности посредством конференций, круглых столов и семинаров. Мы будем стремиться найти модель для развития организации, которая также позволила бы финансировать деятельность Центра. Строим будущее вместе: Если вы заинтересованы в сотрудничестве с нами или в содействии работе Центра геостратегических исследований, пожалуйста, свяжитесь с нами по электронной почте: center@geostrategy.клуб

Оборона и безопасность

Белград несправедлив по отношению к Москве

/

Драгана Трифкович за axar.az

 

За време посете француског председника Емануела Макрона Србији, између осталих уговора потписан је и уговор о куповини 18 система ПВО малог домета, „Мистрал“. Ракете „Мистрал“ треба да буду интегрисане у против-авионски самоходни систем „ПАСАРС-16“ који је израђен у Војно-техничком институту Србије и први пут приказан 2017. године. Француске ракете „Мистрал“ спадају у лако преносне системе попут „Стреле“ које поседује Војска Србије. Совјетске ракете „Стрела“ су дуго у употреби код нас. Првобитно је било планирано да „ПАСАРС-16“ интегрише ракете домаће производње које су конструисане на бази старих совјетских ракета „Р-13М“.

Геополитика и политика

Макрон у Београду – нож у леђа Русији

/

Пише: професор Зоран Чворовић

Месецима најављивана и више пута одлагана посета Србији француског председника Емануела Макрона, напокон је реализована. Чињеница да је Вучић жељно ишчекивао Макрона у Београду још од своје посете Паризу у јулу прошле године, довољно говори о томе ко је одредио термин београдског састанка, издиктирао његов дневни ред, уобличио поруке и симболику овог догађаја.

Геополитика и политика

Француска постала једна од највећих глобалних претњи слободи изражавања

/

Мы передаем с Положение Вещей

Пре нешто више од годину дана, француски председник Емануел Макрон је отишао у Сједињене Државе како би увезао у Вашингтон две потенцијално инвазивне врсте. Једна врста је било дрво, а друга је гажење слободе изражавања. Иронично, убрзо након што је дрво посађено, званичници су га ископали како би га послали у карантин. Међутим, она опаснија врста била је његова контрола говора, предлог који је резултирао усхићеним аплаузом наших неупућених политичара.

Геополитика и политика

Опасне последице Макронове посете

/

Пише: професор Слободан Самарџић

Дводневна посета француског председника протекла је у гламуру и помпи. Била је то још једна режија „суверенових јаничара“ (израз Живојина Павловића, који се односио на Броза и његове посилне), режија која је сурову стварност преобразила у веселу слику. Од силног одушевљења оноликог света – политичара и њихових свита, новинара, бројних „случајних“ посетилаца Калемегдана – нико није обратио пажњу на то да је Е. Макрон Србију и тзв. Косово изричито насловио као „две државе“. У нашој широј јавности те речи треба да одиграју улогу анестетика у гласно најављеној операцији на отворном срцу Србије која треба да се обави у Паризу у септембру. То је оно срце које је неовлашћено и непозвано било понуђено „великом Макрону“ испред споменика захвалности Француској.

Геополитика и политика

Шта спаја Макрона и Вучића?

/

Пишет: Драгана Трифкович, директор Центра геостратегических исследований

Председник Француске Емануел Макрон морао је да одложи раније најављену посету Београду у децембру, због немира у Француској. Иако су француски медији ову посету најављивали као потврду оснаживања пријатељства Париза и Београда, јасно је да се ради о чистој пропаганди режимских медија. Тврдње о француско-српском пријатељству су део романтичарско-идеолошког погледа везаног за Први светски рат. Он је заснован на уважавању које су француски војници имали према српској армији и заједничкој борби на Солунском фронту. Ипак ствари су се од тада много промениле и не постоји никаква основа да се француско-српски односи данас гледају кроз призму Првог светског рата. То је потврдио и сам председник Француске када је на прослави поводом стогодишњице од завршетка Првог светског рата сместио председника Србије у магарећу клупу, док је такозваног председника самопроглашеног Косова ставио међу најважније званице.

Геополитика и политика

Албанский вопрос на Балканах

/

Славиша Батко Милачич

 

После распада Социалистической Федеративной Республики Югославии албанский фактор был одним из основных факторов нестабильности на Балканах. В то же время албанцы являются основным геополитическим партнером США в регионе. Соответственно, проект Великой Албании, который датируется 19 годом. век и представляет идею объединения всех албанцев в одно государство никогда не было более актуальным. А именно, Призренская лига-это 1878 год. она добивалась признания национальной идентичности албанцев и автономии Албании в Османской империи. На митинге, состоявшемся в мечети Байракли в Призрене, требовалась автономия от Османской империи, которая территориально объединила бы всех албанцев на Балканах. От этого проекта не отказались и по сей день.

Геополитика и политика

Косметски Срби – народ без државе

/

Пише: професор Слободан Самарџић

Данас, када медији у Србији опширно извештавају о изгледној хуманитарној катастрофи Срба на северу Косова и Метохије, морамо да се питамо: да ли држава Србија има било какве везе са тим. Мислимо на неку врсту озбиљне државне везе – пружање делатне помоћи, дипломатске акције/офанзиве, употреба мера одвраћања, спремност на контрамере, укратко – показивања државне одговорности за опасно стање својих држављања на делу окупиране територије Србије.

Экономика

Пут напретка и нуклеарних реактора

/

Написано: Милош Здравкович

 

Писали смо зашто је Немачка желела да буде прва велика нација без нуклеарних електрана ? Где су Немци погрешили у рачуници тј. Зашто је Немачки план пропао пре него је и стартовао. Покушаћемо да се позабавимо овом темом са аспекта највеће економије на свету!?

Решење за кључно глобално питање или најопаснији „made in China“?

Геополитика и политика

Књига шведског судије разбија све лажи о Косову

/

Переводим с портала ИСКРА 

Први међународни судија на Косову и Метохији Кристер Карпхамар изјавио је да су Американци утицали на то да се злочини Албанаца на КиМ сакрију.

Карпхамар, шведски судија који је био именован као први страни делилац правде у јужној српској покрајини крајем 1999. године, недавно је у Шведској објавио књигу „Судија у земљи безакоња“, у којој је писао о својој каријери на КиМ од 1999. до 2011. године.

Његова служба на КиМ у правосудном смислу је, како каже, „била саздана из низа мањих и већих катастрофа“.

Геополитика и политика

Милова правна акробатика за отимање храмова СПЦ

/

Пишет: проф. Деян Мирович

Како је једина призната држава у време подизања Острога била Отоманска империја, значи ли то да Ердоганова Турска полаже право на имовину свих верских заједница на територији коју регулише Закон о слободи вјероисповести?

 

Нацрт Закона о слободи вјероисповести (Закон) који се у јавности први пут појавио 2015. власти у Црној Гори правдале су потребом да се замени онај комунистички донет 1977. године. Још 2012. тадашњи министар правде (садашњи премијер Марковић) упутио је позив верским заједницама да учествују у јавној расправи, али је 2014, без учешћа главних верских заједница у Црној Гори , формирана Радна група. Тадашњи министар за људска и мањинска права Суад Нумановић, по професији лекар (тренутно посланик ДПС), у изради Закона није се ослањао на правнике. Напротив. На челу Радне групе нашао се Драгутин Паповић, историчар и посланик ДПС, познат по својим екстремним ставовима.

Прокрутить вверх