Пол Крејг Робертс: Колапс америчког образовања
Автор: Пол Крейг Робертс
Четрдесет процената америчких ученика четвртог разреда не уме да чита. Још мање њих чита на нивоу свог разреда. Једна наставница, одговорна за 110 ученика осмог разреда, извештава да само двоје чита на нивоу разреда.
https://www.bitchute.com/video/M8fPk94kCupI
Наставници наводе да деца нису у стању да разумеју садржај писаног текста и да им је мишљење и самостално решавање проблема изван домета.
Видео од 15 минута на линку вреди погледати. Он показује да одгајамо генерацију која није способна да функционише ни у једном послу, нити да разуме унутрашња и спољнополитичка питања која у демократији захтевају учешће јавности. У суштини, без образоване и мислеће јавности демократија не може постојати. Зато пропаст образовања значи да ће наш политички систем бити замењен нечим другим.
Информације у видеу кривицу приписују технологији, посебно вештачкој интелигенцији, која почиње да подрива способност разумевања и код одраслих. Последњи део видеа некима може звучати као аргумент за веће плате наставника, али видео јасно показује да плата није разлог због којег наставници напуштају професију.
Негативан утицај вештачке интелигенције на учење само је најновија фаза у колапсу образовања. У претходним текстовима повезивао сам пад образовања са уништавањем школâ у комшилуку. Људи истог социо-економског слоја уклапали су се у управљив распон способности. То је омогућавало да се сви ученици држе истог стандарда. Неки су били бољи, неки слабији, али није било огромних разлика које би довеле до тога да многи не могу да испуне основни ниво.
Школе у комшилуку уништене су друштвеним инжењерингом, односно интеграцијом различитих социо-економских група под истим стандардом. Резултат је био да је превише ученика који нису могли да испуне тај стандард. Уместо да се преиспита политика, кривица је пребачена на расизам. Да би се избегла оптужба за расизам, стандарди су снижени. То је пустило духа из боце. Уследило је даље пропадање, а учионица се претворила у хаос и губитак контроле наставника. Данас наставници кажу да су „менаџери понашања“, а не учитељи.
Још један негативан развој био је стварање педагошких факултета. У мојим школским данима, дипломе из образовања биле су новост. Они који су учили моју генерацију имали су дипломе из предмета које су предавали. Наставник математике имао је диплому из математике. Наставник историје — из историје. Наставник енглеског — из енглеског. Већина наставника је предавала јер је волела свој предмет, а та страст се често преносила на ученике и будила интересовање за математику, историју, језик. Наставници су имали компетенцију у предмету, а не у педагошкој теорији.
Данас већ видимо пад компетентности дипломаца. Касири не смеју да размењују новчанице у ситније јер не знају како. Службе за кориснике могу да помогну само у најосновнијем. Прави проблем мора да се „подиже“ на више нивое. Да би се данас решио један једноставан проблем, потребно је 30 минута, сат или пола дана. Сећам се времена када су се проблеми решавали за три минута и када је особа која се јави на телефон имала овлашћење да реши ствар. Данас је време потребно за решавање најједноставнијег питања невероватно.
Како је садашња генерација задовољна тиме да пита вештачку интелигенцију за одговоре, никада неће бити у стању да сама одговори на питање. Сви ће мислити исто — оно што каже вештачка интелигенција. Они који контролишу базу података контролисаће разумевање. А неће постојати нико ко је способан да оспори наратив у тој бази.
Последице су огромне. Сви ће мислити исто. Различитост ће нестати. Они који контролишу базу података имаће потпуну контролу. Човечанство ће, у суштини, престати да постоји.
Ово су стварни проблеми са којима се суочавамо, а не питање да ли треба уништити Иран ради Израела или претворити Газу у одмаралиште. Да ли чињеница да се стварна питања уопште не разматрају значи да је колапс образовања већ толико одмакао да више нисмо у стању да јасно мислимо и разумемо стварне претње са којима се суочавамо.
Источник: The Collapse of American Education – Paul Craig Roberts
14. фебруар 2026.
