Када агресор постане инвеститор: Србија на прагу моралног слома
Пишет: Драгана Трифкович, генеральный директор Центра геостратегических исследований
Једном речју, ситуација у Србији се може описати као „апсурд“, систем у ком ништа не функционише али формално све изгледа у реду. Друштво се налази у дуготрајној фази незадовољства, а многобројни нерешени и нагомилани проблеми се даље умножавају. До тога смо дошли вишегодишњом динамиком понављајућих, све учесталијих протеста без суштинске политичке промене или институционалног разрешења. И још динамичнијoм и дуготрајнијoм самообманом.
Реконструкција без јавности: политички договор који брише траг агресије
Последња у низу одлука која је изазвала снажну реакцију јавности односи се на рушење објеката оштећених током НАТО бомбардовања 1999. године у самом центру Београда. Реч је о зградама некадашњег Министарства одбране и Генералштаба, које представљају симбол неправде нанете агресијом НАТО-а и отпора који је српски народ пружио. Ови разорени објекти, смештени прекопута зграда Владе Србије и Министарства спољних послова, свакодневно подсећају на агресију изведену без одобрења Савета безбедности УН над државом усред Европе.
Пре годину дана тадашњи министар грађевинарства Горан Весић потписао је, у име Владе Србије, уговор са америчком компанијом Affinity Global Development, у власништву Џареда Кушнера — зета актуелног председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа. Уговор је потписан без тендера, без јавне расправе и изван уобичајених законских процедура, а јавност до данас није имала увид у његов садржај. Објављена је тек штура информација да је реч о „Уговору о ревитализацији комплекса бившег Савезног секретаријата за народну одбрану“, без икаквих детаља.
Том приликом генерални директор компаније Affinity Global Development, Ашер Абешера, изјавио је да „реконструкција не подразумева само изградњу зграда, већ и изградњу мостова међу културама, поштовање прошлости и стварање темеља за просперитетну будућност“.
Битка за идентитет: културно добро против инвестиционог профита
Комплекс Генералштаба је пројектован као урбана архитектонска интерпретација „Битке на Сутјесци“, што је кључни део његовог културног и меморијалног значаја који га је сврстао у заштићено културно добро. Неопходно је разумети да има неке симболике у томе што је управо НАТО срушио споменик антифашистичкој борби из Другог светског рата у центру Београда, који је пројектовао чувени српски архитекта Никола Добровић.
Фото: Протест испред Генералштаба у Београду 11. новембра 2025.
Ове зграде су током ноћи између 29. и 30. априла 1999. године погођене томахавк ракетама лансираним са морских платформи у Јадранском мору. Те ноћи сам са балкона свог стана гледала како гори Генералштаб и до данас нисам заборавила звук томахавки које су ми прелетале изнад главе.
НАТО бомбардовање 1999. године и јесте био део обрачуна са „непослушним Србима“ који су и у Првом и у Другом светском рату били на победничкој страни и који се не уклапају у глобалистичку агенду као вечити бунтовници.
Посланици владајуће коалиције су 7. новембра донели одлуку о укидању статуса културног добра зграда Генералштаба, усвајањем „лекс специјалиса“, чиме се одступа од стандардних правила заштите, урбанизма и вероватно јавних набавки. То је већ стандарно поступање српског режима који склапа тајне договоре о инвестиционим пројектима и затим им додељује специјални статус заобилазећи тиме законске процедуре. Претходни покушај уклањања статуса заштићеног културног добра Генералштаба преко надлежне институције – Завода за заштиту споменика културе, изазвао је скандал након откривања случаја фалсификовања докумената и хапшења директора те институције.
Комплетна стручна јавност изражава крајње незадовољство намерама брисања историјског памћења и претварања културног добра у место разоноде и забаве. Све супротно од онога што тврди амерички инвеститор. Изгледа да имамо потпуно супротне погледе на „поштовање прошлости“ или прошлост не видимо истим очима. У међувремену су медији објавили детаље договора у ком се наводи да ће америчка компанија Трамповог зета инвестирати 500 милиона долара у изградњу луксузног хотела, бизнис центра, апартмана и коцкарнице. Инвеститор (Кушнерова фирма) ће имати већински удео од 77,5 % у заједничкој компанији, а српска страна ће имати 22,5 % удела. Србија ће уступити цео комплекс без накнаде на 99 година, уз могућност да закуп касније прерасте у власништво. Уколико држава не испуни своје обавезе до маја 2026, амерички партнер може раскинути уговор и тражити милионске одштете.
Фото: Протест испред Генералштаба у Београду 11. новембра 2025.
Пошто Србија уступа земљиште бесплатно и сама финансира рушење постојећих објеката, почетни трошкови падају на терет државе, док инвеститор улази у пројекат као већински власник са контролом над будућим приходима. Велики број ризика (административни, имовински, извршни) налази се на страни државе. Али изгледа да режим Вучића не брину ризици, пошто су они на терет државе. Склапањем таквог договора Александар Вучић покушава да поправи односе са Трампом чије противкандидате из редова демократа је подржавао на изборима.
Може ли Србија преживети наметнуту пониженост?
Главно питање гласи: може ли такав договор уопште да прође у Србији? Да ли је могуће да представник државе која је бомбардовала Србију, управо на месту тог злочина, гради „нове мостове пријатељства“? Да ли је прихватљиво да они који су починили напад на нашу земљу данас додатно понижавају српски народ? И најзад – да ли Србија треба да пристане на сопствену моралну капитулацију? Ако би се то догодило, последице би биле далекосежне: Србима би дефинитивно била сломљена кичма. После тога Срби више не би били Срби.
Фото: Протест испред Генералштаба у Београду 11. новембра 2025.
Мотивација САД је јасна. И даље себе доживљавају као „каубоје“ који демонстрирају моћ широм света. Србију, као малу земљу, вероватно сматрају недовољно значајном да би имала право да одлучује о сопственој судбини. Својим бруталним поступцима Америка жели да покаже да она одређује правила игре. Највећа америчка амбасада на Балкану налази се у Приштини, у јужној српској покрајини КиМ, насилно отцепљеној од Србије после НАТО бомбардовања 1999. године. Циљ те агресије био је успостављање контроле над Балканом и изградња највеће америчке војне базе у Европи – на шта Србија није пристала добровољно. Друга по величини амбасада САД налази се у Београду, на простору Маршалата, некадашњег командног центра веза српске војске. Кључне војне тачке у Србији Американци тако претварају у сопствено геополитичко упориште, како би демонстрирали моћ и недвосмислено показали ко командује. Наравно, поставља се питање колико обични амерички грађани уопште имају утицаја на понашање сопствених, одавно отуђених политичких елита. На крају, цео овај инвестициони пројекат није осмишљен ради економског бољитка САД, већ да би приватни послови Трампове породице остварили профит. Корупција на највишем нивоу.
Иако је све ово прилично јасно, данашња медијско-политичка клима у Србији ствара маглу у којој свако има своју „истину“, а реалност се распада на наративе. Политички инжењеринг усмерен је на фрагментацију друштва како би се спречило окупљање око заједничких националних интереса. Лажна патриотска власт и лажна опозиција додатно дезавуишу јавност. Преко медијских манипулација непрестано се подгревају лажне наде, које потом воде у нова разочарења и дубљу апатију. Из тог зачараног круга као да нема излаза, док избори нуде само гласање за „онога ко је већ изабран“.
Уколико српско друштво не успе да превазиђе ове препреке, поврати јединство и одбрани сопствене интересе, постоји озбиљна опасност да ће изгубити право на будућност.
Направления:
Generalštab: Uvid u tajni ugovor Kušnera i Vlade Srbije
Удружење архитеката Србије сматра да Генералштаб може да се обнови
https://www.danas.rs/svet/independent-dzared-kusner-srbija-generalstab/
Trampov zet pod istragom Senata: Kušnera ispituju za poslove u Srbiji i Albaniji
20. новембар 2025.
