„Кићење туђим перјем“: Истрајавање у страху и завидности

Пише: Миша Антонић

Два дана након објаве  овог текста из наслова на ТИК ТОКУ се  уз снимак појавила скандалозна вест  да  су се младенци  у салу за венчање ушетали уз песму која велича убијање  Срба.У питању је  „псема  „Бојна Чавоглаве“ Марка Перковића Томпсона – извођача познатог по екстремно десничарским и усташким ставовима. Док бенд изводи стихове у којима се отворено позива на насиље, гости скачу и певају, а младенци се осмехују као да је реч о безазленој љубавној нумери. Корисници друштвених мрежа одмах су реаговали – хиљаде коментара осудило је овакав избор песме на дан који би требало да симболизује љубав и заједништво“,пише Слободанка Ђорић, (види: https://www.alo.rs/razonoda/zanimljivosti/1095956/skandal-na-svadbi-mladenci-usetali-uz-pesmu-koja-velica-ubijanje-srba/vest )

Пише:Милорад Антонић

Уназад деценију и више из Хрватске нам и поред одсуства разума и  чињеница стижу усмени „изводи из матичних књига“по којима су наши угледни ствараоци ,тј.славни Срби  заправо  Хрвати. Коме и зашто је то потребно? O чему то говори?! Да ли  кувари из те политичке кухиње, а које би друге, могу да претпоставе да  је  пороизводња такве врсте  „хране за главу и душу“ контра продуктивна? Јер,како ствари стоје, уз наду да постоји и здрав разум,а хрватски народ није неурачунљив, биће да им је корисније да га пусте да нас мрзе као до сада  него да му „кићењем туђим перјем“ набијају комоплекс мање вредности.   

Ова тема, на  нашим просторима тешко пролази онако како њени творци  очекују, пре свега јер је,без обзира што Хрватска припада тако напредној мислима и  делом ЕУ, типична балканска  рекла казала брљотина пуна небулозе. Можда баш зато  у Србији се томе у доброј мери и не придаје нарочит  значај, па ју је наш народ, онако народски назвао   својатањем (реч која се употребљава када неко жели да неку туђу ствар,имовину или људе присвоји себи) , па кажу  „својатају се али нису ни у роду род ни помози Бог“,а неки опет смејући се поручују да:  „што је баби мило то јој се и снило“. Шта год да је од тога зна се  да  све што је на тај начин присвојено шаље лошу намеру, па за такве кажу  да се  „ките туђим перјем“.И предмет су подсмејавања.

У односу Хрвата према Србима тај однос, било да је  испољен кроз оспоравање и отимање територије или ето и људи, је изразито присутан као несвакидашњи  политички  апетит који се манифестује кроз својатање Николе  Тесла и Руђера Бошковића а, у последње време и Новака Ђоковића. Можда на „јеловнику“ има још понеки Србин али и ови поменути довољни су да се  здрав разум упита-зашто је то потребно?! И кад сам већ код  „јеловника“ хајде да видимо  каква је то „храна“за главу или стомак и за кога је…?

У тој  обланди хрватске политичке кухиње  одоговор и суштина је у стратегији да треба ударати на Србе свим и дрвљем и камењем и на тај начин  хрватски народ  стално држати у  тензији  да су Срби Хрватима отели и  стално  им нешто отимају.

       Сервирање  лажи за живот у страху од бола који ће се   десити у  будућности због Срба     

Подсећања ради. Колико пута је само од рата деведесетих у хрватском  миљеу  изречено али и постало званични део хрватске политичке стратегије  да су  Срби извршили агресију на Хрватску?! Само то и ништа друго да не помињем и све те  измишљотине.

Да ли је то довољно да Хрвати  на Србе  гледају са анксиозношћу и стрепњом као сталном  претњом њиховом мирном животу? Да! Да ли је  у тој мантри препознатљива Гебелсова теорија да хиљаду пута поновљена лаж постаје истина? Да! И наравно вешто потпомогнута реториком песама пуних мржње према Србима  као што су оне  са концерта извесног Томпсона, које су заправо једна перфидна  врста одржавања ватре и формиране што јаче свести мржње! Циљ је да у свести постојеће и будуће генерације Хрвата увек буде присутна извесна доза страха од Срба. Очигледно Хрвати живе у убеђењу да  нису Хрвати ако Србе не доживљавају  као сталну сметњу и претњу-непријатеље! Једноставно не можеш бити срећан ако довољно не мрзиш Србе! Таква „храна за главу“ хрватском, народу је представљена као нормалан и важан саставни део јеловника  за  опастанак. Али и за опстанак  политичких опција које промовишу животну логику – како Хрвати да живе  срећни и  задовољни  ако поред њих пролазе а камоли да живе неки Србин?! Пошто је то рецепт за срећу  побили су их и  протерали а свом народу су у стилу кукавичијег јајета подметнули лаж као истину да су им Срби, одувек  отимали земљу, имовину, па и људе и то славне Теслу, Руђера,  Ђоковића… и тако овој лажи и обмани обезбедили континуитет.  Зашто? Па зато што кад је народ  убеђен да је то истина и за такво убеђење и понашање бива награђен шта друго да помисли  него то да, ако су им Срби отели тако славне људе, ко зна шта може бити са њима. А све то заједно производи страх. А страх је враг.

Истовремено хрватска политичка кухиња  пева овакве  политичке  говоре да су Срби извршили агресију на Хрватску,на ту тему  пише уџбенике и историју  а не обрнуто да су Хрвати Србе  протерали са огњишта, палили им домове и имања, убијали их голоруке док су гладни и жедни бежали пут слободе. И све то у циљу производње страха, а кад се некога плашите ви га и мрзите. Један од начина да  вам буде „лакше“ је да то и јавно покажу  и да, кад виде да се и други око њих  тако осећају ,као нпр. на том концерту Томпсона, буду  убеђени да су у праву.Нажалост али близу је истине да народ у Хрватској који верује у сервиране им лажи живи у страху од бола који ће се десити у будућности.

Истовремено  та хрватска политичка кухиња рачуна и  на то да се и Срби, уз већ доживљену несрећу у „Бљеску“ ,“Олуји“  и  многим појединачним злостављањима, питају шта ће бити сутра кад је данас овако! Опет  ни криви ни дужни управљају  својим понашањем због страха! И не само народ!

Отуда  је и Минситарство спољних послова Србије препоручило својим држављанима да се у време када ова демократска држава и чланица ЕУ Хрватска прославља годишљицу операције Олуја тј. 01.до 10.августа 2025.године суздрже од путовања у Хрватску и саветује  грађанима Србије да уколико се нађу у то време на територији Хрватске  „избјегавају скупове и друга јавна окупљања која носе ризик од инцидентних ситуација”. Јер  подгрејавање  мржње и страха траје и то методама непримереним цивилизацијским вреднсотима 21 .века као што је недавно усвајање закону у Хрватској о уклањању надгробних споменика Срба изгинулих у домовинском рату јер „вређају националне, верске и вредности Домовинског рата“.

Мржња и страх се не мажу на хлеб и разумљиво је што се и,код Срба,а то између осталог и јесте део циља, јављају реакције као што су ове коју су нам послали наши посетиоци и које већ одавно круже мрежама:

Re: ТОМПСОНОВ ЗЕМЉАК ПОСЛАО ОТВОРЕНО ПИСМО: „Драги Марко, где си ти био ’91? Ратовао с гитаром у једној и п**** у другој руци“

***

„На аутентичном болу, сиромаштву и јалу (зависти) хрватског сељака, католички попови су у народу изградили свој потоњи огромни ауторитет у послу проповедања србомржње.“

Има наравно и оних који сматрају да је је све ипак требало препустити историји, јер то није радио ни Хитлер. И то је тачно, није радио, али их је као наследнике  добро научио. Зашто и не би кад су Немци као окупатори  тако добро дочекни  у Загребу .

(ZAGREB 1941., ZAGREB 1945.)

Тако Хрватска на један несвакидашње чудан начин , окићена туђим перјем, у главама застрашеног народа себе доживљава као  славну и признату.

Али ни то није комплетно уживање јер и у томе има страха. Колико ће то ,по систему у лажи су кратке ноге,моћи да траје?!

И док расуђујете о овоме не заборавите  на ону  научно доказану суштину,  парафразираћу је, да је са заплашеним народом најлакше владати. Свакако не може да се заобиђе и чињеница  на коју научници често указују да  је човек у страху већ болестан човек што је за Хрвате који су у недостатку свога „перја“ прихватили да буду окићени туђим перјем и тако више уважавани , тачнија дијагноза . Тако се то дешава кад се историјске чињенице злоупотребљавају и народу сервирају у функцији политичких интереса ,кроз политичке јеловнике  извесног Томпсона.

                              Политички апетити,здрав разум и мржња

Наравно треба имати могућности да се такав однос Хрвата према Србима   разуме. Јер он  је постављен  као  перспективан начин живота а  уствари је ван домена  логике здравог  и  чистог расуђивања присутног  код човека као свесног бића, па онда, опет народски  речено као нека врста „политичког апетита“  вређа здрав разум јер је пун мржње! И контрапродуктиван је за Хрвате. Док се Срби на наводно отете им  људе  смеју ,Хрвати се вређају што то не признајемо као  истину. У таквом односу  они су жртве, што и јесте још један циљ хрватске политичке кухиње.

А кад  је у питању овде изнета  „анализа“ стања и  стратегије  хрватске политичке кухиње онда засигурно треба имати у виду да је она као веома чудна ,накарадна и зачуђујуће  бизарна нашла места и у медијима. Зато вреди погледати текст (https://24sedam.rs/ politika/ vesti/ 29917/zasto-hrvati-mrze-srbe/vest) у коме аутор  А.И.  разрађује тему „Кохезивни фактор хрватске нације је анимозитет према Србима и негација било какве сличности са српским народом“и између осталог  каже и ово:

„Нација одређена силом негације

За постојање сваке нације неопходни су митови, легенде, историјски догађаји и личности чије ће постојање у колективној свести бити кохезивни фактор који ће припаднике те нације држати на окупу и изграђивати им свест да су део нечег посебног у односу на друге. Код Срба су неки од њих Немањићи, Косовска битка, устанци и буне против Турака итд. Код Француза су то Јованка Орлеанка и Францука револуција, код Енглеза Ричард Лавље срце, код Американаца Очеви оснивачи и Бостонска чајанка итд. Ти примери (који могу бити позитивни или негативни, историјски тачни или нетачни) код припадника нација стварају осећање да су само њихови и спречавају их да забораве или напусте своју националну припадност.

Нажалост, кохезивни фактор хрватске нације је анимозитет према Србима и негација било какве сличности са српским народом. Зато ће у “тисућљетној повијести хрватскога народа”, како њихови историчари понекад воле да кажу, најважнији догађај бити етничко чишћење 250.000 Срба – злочиначка акција Олуја која се одиграла пре само 26 година. Наравно, мржња према Србима Хрватима не смета да присвајају највеће српске умове попут Николе Тесле, Руђера Бошковића и многих других.“

И? Шта је то него најблаже речено „кићење туђим перјем“!

Али истовремено је и увреда свим оним Хрватима који  се осећају као храбри домовински борци. Јер како је тим Хрватима живети у тој реалности и таквом  кохезивном фактору задојеном  на етничком чишћењу, на изразито великом степену анимозитета према Србима и поврх свега затирању и  тоталној негацији било какве сличности са српским народом, а  поред свега тога  морају у тој матрици  поносно истицати  и живети у наметнутом им миљеу окићени туђим перјем из такве  хрватске полтичке кухиње да су најуспешнији и свестски славни  Срби уставри  Хрвати!

  Истрајавање једног мита

Дакле, јасно је. Тема преузимања идентитета, културе и историјског наслеђа није нова појава у региону Балкана. Међутим, поред свега  горе поменутог посебно интересантан и осетљив пример,на Балкану ,а можда и шире, је  у односу дела хрватске политике и друштва према српској историји и култури. Жалосно је  што уместо развијања сопственог културног и националног израза, неретко сведочимо покушајима присвајања поментих  личности, културних облика и историјских заслуга српског народа.

Циљ овог текста је не само да прикаже неке од најочигледнијих примера таквог понашања и покушаја да  и Хрвати завире у разлоге  и одброје до десет пре него прихвагте да још неки Србин преко ноћи у хрватској политичкој кухињи постане Хрват и ,наравно да укаже на последице које оваква пракса има – како по историјску истину, тако и по регионалне односе и унутрашњу кохезију друштава.

Колико то лоше и нецивилиозациски изгледа наводимо у пар чињеница.

1. Историјски контекст: ко пише историју?

Истина је и то да историју најчешће пишу победници – или барем они који имају контролу над институцијама, образовањем и медијима. После Првог светског рата, ослобађање територије данашње Хрватске извршила је српска војска, што је довело до уједињења у оквиру Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Упркос томе, већ од самог почетка били смо сведоци отпора према српској улози, што је кулминирало у НДХ током Другог светског рата, када је спроведен геноцид над Србима.

2. Културно присвајање: примери „кићења туђим перјем“

Табела 1: Примери присвајања личности и културних добара

3. Зашто им је стало? Политичко и друштвено објашњење

Наравно да поред  горе наведених могућих разлога  питање које се с разлогом поставља јесте: зашто би једна држава, која има свој национални и историјски идентитет, имала потребу да се кити туђим перјем? Разлози су вишеслојни:

• Недостатак самосталног културног наратива. Многе од највећих фигура у науци, уметности и политици на територији данашње Хрватске су, по свом етничком идентитету, били Срби.
• Потреба за легитимитетом. Присвајањем фигура као што је Никола Тесла ствара се утисак дубљег цивилизацијског доприноса.
• Брисaње српског присуства. Одузимањем или „покатоличавањем“ културних елемената настоји се да се избрише историјско присуство Срба на тим просторима.

4. Последице лажне историје

Присвајање туђег наслеђа не само да представља културну крађу, већ и отвара нове поделе. То доводи до:

• Историјске конфузије код млађих генерација
• Продубљивања етничких и политичких подела
• Обесмишљавања стварног доприноса свих народа у региону

5. Да ли сви Хрвати подржавају ову праксу?

Важно је напоменути да није сваки појединац у Хрватској сагласан са овом политиком. Постоји део јавности, интелектуалаца и новинара који отворено критикују овакво „кићење“, истичући да се аутентична култура не гради на лажима и присвајањима, већ на искреном суочавању с прошлошћу.

Закључак: позив на аутентичност

Кићење туђим перјем је краткорочна стратегија. У дугом временском року она не доноси ништа осим лажног идентитета и дубљих подела. Само искрен однос према прошлости, са признавањем и поштовањем различитости, може донети стабилност и културно достојанство свим народима региона.

Историја није власништво, већ наслеђе. Присвајање културног наслеђа другог народа значи одрицање од свог.

Тако ми видимо ову тему. Да ова тема има своје стално место у медијима много је примера. Овде наводимо неке коментаре на тему објављену ЕВО ЗАШТО ХРВАТИ МРЗЕ.(види:https://www.intermagazin.rs/evo-zasto-hrvati-mrze-srbe/ )

Коментари:(Прибележио је:(Мирослав ЈАнковић, Вечерње новости)

„tompson ustase 9897На ову тему написани су бројни опречни текстови у којима су дати мање-више исти одговори: Срби и Хрвати су два најсличнија народа на свету, говоре језиком који се разликује у „пет дека“, али су тешко оболели од комплекса нарцизма малих разлика, како је ту ствар називао Фројд, стилизовани аналитик људске психе.“

„„А брутални дијалектичар српско-хрватских односа Мирослав Крлежа написао је да су Срби и Хрвати два комада једне балеге, коју је точак запрежних кола балканске историје преполовио на два дела. Између Фројда и Крлеже лежи лепеза разноразних теорија о хрватској мржњи према Србима, која је по једнима експлодирала тек у 20. веку, а по другима постоји одавно.

***

Добрица Ћосић је у трилогији „Време зла“ кроз дијалог Вукашина Катића и Слободана Јовановића изнедрио тезу да нас Хрвати мрзе јер смо им у Краљевини СХС били сиромашан господар, па су нам зато 1941. узвратили геноцидом. Они су Краљевину доживели као српску, мрачну тамницу, гладну, голу и босу, након богате и просвећене Аустроугарске. А психолози кажу да сиромашан господар на посебно болан начин вређа потчињеног.“

***

„Они који воле да роне дубље у историју, овако демантују Ћосићеву теорију: Католичка црква је још крајем 18. века лукаво окренула хрватско пучанство, посебно загорско-славонско, против Срба. Који су у то доба били бројни и одани аустријски граничари, штитећи је од турских продирања. За то су примали ајлук (плату) од канте уља, врећице брашна, фишека соли и флаше петрола (гаса) за лампу. И имали су оседланог коња. За то време су хрватски мужици, сељаци, за шаку кукурузног брашна ваздан копали властелинску земљу мађарских грофова и латифундиста. Док су им леђа пуцала од терета, црква их је по њима шибала лажима да Срби уживају, коња јашу, сабљу пашу и још плату примају.“

***

„На аутентичном болу, сиромаштву и јалу (зависти) хрватског сељака, католички попови су у народу изградили свој потоњи огромни ауторитет у послу проповедања србомржње.“

Источник: https://sedmasila.rs/kicenje-tudjim-perjem-istrajavanje-u-strahu-i-zavidnosti/

8. август 2025.