Укидање санкција Сирији: Трампова погодба за ционизам

Пише: Мехди Хонардидех

Тихо и нецеремонијално укидање санкција Сирији од стране Трампове администрације у критичном тренутку открива основну мрежу сложених регионалних и ванрегионалних прорачуна. Овај потез није направљен из добронамерности, већ због неколико важних политичких и безбедносних разматрања утемељених у трансакционој и интересно вођеној природи спољне политике САД.

У наставку је кратак преглед кључних разлога који стоје иза Трампове одлуке да укине санкције Сирији:

Нормализација односа између Сирије и ционистичког режима:

Сједињене Државе су доследно тежиле прекиду изолације Израела у региону. Нормализација односа између Дамаска и Тел Авива послужила би као велики стратешки добитак за Вашингтон. Зелено светло дато Асаду кроз укидање санкција у суштини је био подстицај да прихвати израелске услове и отвори пут за спровођење „Споразума века“ на северном крилу Осовине отпора.

Обезбеђивање интереса САД у северној и источној Сирији (нафта):

Америчко војно и економско присуство у сиријским регионима богатим нафтом није могло бити одрживo без ублажавања одређених санкција. Уклањање ограничења отворило је пут западним компанијама да инвестирају у сиријска нафтна поља и омогућило САД да затраже већи удео у послератној економској обнови.

Привлачење инвестиција и економског ангажовања арапских земаља Залива у Сирији:

Ублажавањем санкција, Вашингтон је олакшао улазак арапских финансијских сила – посебно УАЕ и Саудијске Арабије – у пројекте обнове и економије Сирије. Циљ је био да се Сирија трансформише у нову арену геополитичког ривалства између Ирана и арапских држава.

Освајање сиријског јавног мњења и слабљење осовине отпора:

Укидање санкција помогло је сиријској влади, након година рата и економских тешкоћа, да смири незадовољну јавност. Обећања о економском олакшању и побољшању животних услова коришћена су да се јавно расположење помери са Осовине отпора на сарадњу са арапским светом и Западом.

Осигуравање безбедности ционистичког режима обуздавањем Сирије:

Примарни циљ Вашингтона био је обуздавање Дамаска, кључне стратешке везе у Осовини отпора и директног суседа који прети Израелу. Слабљењем веза Сирије са снагама отпора и охрабривањем њеног ангажовања са Западом и Израелом, САД су настојале да заштите израелску безбедност и задрже Сирију у сопственој сфери утицаја.

Завршна реч:

Трампово укидање санкција Сирији не сигнализира промену у корист Дамаска. Уместо тога, то је био прорачунати потез за унапређење интереса САД и Израела и преобликовање регионалне равнотеже снага. Ова трансакција је јасно одражавала дугогодишњи приступ Америке да користи санкције – и њихово уклањање – као преговарачки адут за притисак на владе. Била је то намерна стратегија заснована на нормализацији, сопственом интересу и осигуравању безбедности ционистичког режима постепеним обуздавањем Осовине отпора и изолацијом Сирије од ње.
Другим речима, ова акција је још једна дугогодишња америчка политика преговарања и коришћења полуге санкција и њиховог укидања како би се извршио притисак на владе.

Источник: Центр геостратегических исследований

Насловна фотографија: Saudi Press Agency

2. јули 2025.