Шангајска организација за сарадњу: Манифест прихватања стварности

„Манифест прихватања стварности“, Руски експерти о кинеској иницијативи глобалног управљања

Један од главних исхода прошлонедељног састанка ШОС+ у Кини било је изношење иницијативе председника Кине Си Ђинпинга о стварању „праведнијег и равноправнијег система глобалног управљања“. Председник Русије Владимир Путин назвао је ову иницијативу благовременом. Издање „Коммерсант“ је замолило водеће руске експерте да је оцене.

Екатерина Закљазминска, директорка Центра за светску политику и стратешку анализу Института за Кину и савремену Азију РАН:

— 1. септембра, на проширеном заседању ШОС+, Си Ђинпинг је изнео иницијативу о глобалном управљању. Истог дана, идеју кинеског лидера подржао је и руски председник.

Иницијатива се састоји од пет тачака и представља еволуцију раније пасивне спољнополитичке доктрине, познате као „пет принципа мирног суживота“. Више од пола века ова концепција је одређивала основне принципе кинеске спољне политике. Она се заснива на следећем:

• Узајамно поштовање суверенитета и територијалног интегритета
• Узајамна ненападност
• Немешање у унутрашње послове других
• Једнаки и обострано корисни односи
• Мирно суживот са другим земљама света

Занимљиво је да су „пет принципа мирног суживота“ настали након територијалног спора између Кине и Индије 1953–1954. године.

Иницијатива о глобалном управљању допуњује низ других глобалних иницијатива које је кинески лидер покренуо последњих година — о глобалном развоју, цивилизацији и безбедности. Она представља адаптацију кинеске спољнополитичке доктрине савременим условима, а у извесној мери је повезана и са надом у побољшање кинеско-индијских односа.

Ова иницијатива одговара тежњама већине земаља света да створе праведнији свет. Она подразумева:

• Залагање за суверену равноправност
• Поштовање начела владавине међународног права
• Придржавање мултилатерализма
• Принцип „човек изнад свега“
• Фокусирање на конкретне акције

У кинеској визији глобалног управљања нема места хегемонији и притиску — управо у томе лежи њена привлачност за земље Глобалног Југа.

Василиј Кашин, директор Центра за свеобухватна европска и међународна истраживања Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“:

— Иницијатива глобалног управљања коју је покренуо Си Ђинпинг представља наставак серије спољнополитичких иницијатива (Глобална иницијатива развоја, Глобална иницијатива безбедности, Глобална цивилизацијска иницијатива) и у суштини представља проширени став Кине по питању развоја глобалног управљања.

Важно је разумети да ниједна од ових концепција није програм деловања или план реформи у некој конкретној области.

То је управо кинеска визија у проширеном облику, око које ће Пекинг формирати групу подршке, превасходно међу земљама Глобалног Југа.

Даља сврха је постепена трансформација глобалних институција и правила понашања на међународној сцени — у суштини, постепено обликовање новог међународног поретка који одговара кинеским представама и интересима.

Око претходних иницијатива већ су формиране групе подршке које, према кинеским подацима, обухватају око 100 земаља и међународних организација. На тај начин се ствара основа за промовисање одређених иницијатива или принципа кроз Генералну скупштину УН и друге структуре УН, као и на нивоу различитих регионалних организација.

Анастасија Лихачева, декан Факултета за светску економију и светску политику Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије“:

— Предлози о новим приступима глобалном управљању и посебној улози Кине и Русије у том процесу, које је председник Си изнео у Тјанђину, не само да пријају слуху, већ указују и на важну промену у кинеском приступу. Вероватан разлог лежи у двоструком разочарању Пекинга. Прво, у неуспешним покушајима да се „праведно“ реформишу глобалне институције наслеђене из 20. века — као што су Светска банка, Међународни монетарни фонд, СТО и друге. Друго, у разочарању због неспособности постојећих институција да реше глобалне проблеме — од глади и недостатка воде до економске и технолошке заосталости. Кина је на националном нивоу постигла много у превазилажењу ових изазова, али систем глобалног управљања је у већини ових области подбацио.

У том смислу, нова иницијатива представља манифест прихватања стварности. Стварности прилично грубе: САД, као главни архитекта и корисник постојећег система међународних институција, неће га реформисати тако да постане праведнији или да боље одражава актуелну расподелу моћи у свету.

Штавише, ако систем и без реформи почне да штети интересима САД, они ће га рушити — као што се већ дешава у светској трговини: тарифним санкцијама, саботирањем СТО, низом протекционистичких мера усмерених на подршку америчкој високотехнолошкој индустрији.

У тим условима, изгледа да се Кина заиста разочарала у своје досадашње покушаје и планира да изгради нове институције управљања — заједно са партнерима из БРИКС+, ШОС+, позивајући пријатељске регионалне формате од ЕАЕУ до АСЕАН-а, ослањајући се на нове развојне банке и иновације у системима обрачуна. Тај задатак је у потпуности у складу са интересима Русије, укључујући и оне који су директно наведени у Концепцији спољне политике.

Путин и Си су изнели идеју глобалног управљања светским поретком. Али јасно је да се тај задатак распада на сложене системе једначина са главном непознатом — како изградити ефикасно глобално управљање на нехегемонистичкој основи. Јер, мало је оних који би желели да пређу од једног хегемона ка другом. У последњих 500 година није било сличних преседана у историји, али ни амбиције од око 6,5 милијарди људи — такође. Зато први резултати нове иницијативе дају два разлога за оптимизам: приближавање ставова Русије и Кине по стратешким питањима светског поретка и шансу за праведнији свет.

Алексеј Маслов, директор Института за земље Азије и Африке Московског државног универзитета „М. В. Ломоносов“:

— Кина први пут после много деценија износи сопствену глобалну идеју — концепцију глобалног управљања. До сада је Пекинг углавном говорио о отворености граница за трговину и недискриминаторним мерама у регулисању трговинско-економских и политичких односа. Али није износио неку целовиту концепцију. Сада се Кина осећа довољно снажно да говори о судбини света, што представља прелазак на принципијелно нови ниво самопозиционирања.

Сама идеја глобалног управљања последње три–четири године тестирана је унутар кинеске стручне јавности, као и на регионалним преговорима и експертским састанцима. Било је важно разумети како ће свет реаговати на такве иницијативе Кине. Сада Кина износи ту идеју на разматрање земљама које јој очигледно пријатељски приступају, као и чланицама свог макрополитичког региона. Видимо углавном позитивну реакцију, укључујући и од стране Русије. Ово је први озбиљан политички наратив Кине који ће, највероватније, ускоро бити широко разматран.

До сада кинеска идеја о „заједничкој судбини човечанства“ није добила значајнију подршку, јер тај наратив ван Кине није био довољно јасан. Глобално управљање, очигледно, не подразумева стварање алтернативних структура — барем не у овом тренутку. Напротив, Кина сматра да УН, СТО и Светска банка треба да се врате својим изворним значењима: да пружају отворене могућности за дискусију, економску конкуренцију и подршку земљама без обзира на њихову економску и политичку тежину.

Наравно, само ажурирање неће бити довољно. Биће потребне и нове концепције. Ипак, Кина, као и увек, веома опрезно и у почетку прилично аморфно говори о потреби за обновом међународних структура. Главно питање остаје — место појединачних земаља, укључујући и Русију, у систему глобалног управљања.

У суштини, за кинески политички менталитет ова идеја није нова. Она подразумева да је Кина спремна да својим политичким и економским „кишобраном“ покрије оне земље које признају доминацију кинеских идеја и спремне су да следе кинеску финансијску и политичку моћ.

Очигледно је да ће се ова идеја развијати у наредним годинама. Као и увек, Кина ће подстицати писање књига или чак увођење универзитетских курсева о идејама глобалног управљања — као што је то било са концепцијом „Један појас, један пут“. Занимљиво је да Кина не жели да користи термине којима се служе западне политичке концепције, као што су мултилатерализам, глобализам, деглобализација, већ настоји да сама формулише потребне појмове. То није лако, јер су политичка теорија и структура међународних односа у основи западне концепције. Створити нову теорију — веома је тешко.

Иван Тимофејев, директор Руског савета за међународне односе:

— Иницијатива глобалног управљања коју је председник Кине Си Ђинпинг представио на проширеном заседању ШОС+ има чврсту основу. Један од њених стубова је концепт глобалне безбедности, који је раније већ био представљен. Његова суштина је у томе да Кина, у нашем веома турбулентном свету, заступа стабилизацију међународних односа на принципима обостране користи — тзв. win-win моделу. И глобално управљање и безбедност кинеско руководство схвата као вишедимензионалне концепте, што значи да се они реализују на различитим нивоима — војном, економском, хуманитарном и другим.

Како ће се иницијатива глобалног управљања спроводити у пракси, тек треба да видимо.

Што се тиче концепта глобалне безбедности, за Кину то није пука декларација — последње две године она активно реализује конкретне пројекте у оквиру ове иницијативе (пре свега у области хуманитарне, економске и војно-техничке помоћи различитим земљама света).

Полазна тачка ове иницијативе су хуманистички принципи — вредност људског живота и добробит друштва. Из тога произилазе циљеви као што су борба против неједнакости и сиромаштва, изједначавање нивоа развоја и превенција нових епидемија.

Најважнији услов за стабилан развој је међународна безбедност. Она треба да се гради на принципу обостране користи, у складу са Повељом УН. Принцип суверене равноправности и недељиве безбедности такође је централна нит кинеске иницијативе. Мирно решавање конфликата, одбацивање реликта Хладног рата и политизације економије и финансија кроз једностране санкције, као и борба против заједничких проблема и изазова — укључујући климатске промене, тероризам, дигиталну и биолошку безбедност — чине групу циљева ове иницијативе.

Кинески приступ подразумева глобални обухват, али посебан нагласак ставља на Азију као мотор економског раста и центар међународне сарадње.