Украјина: Спорна тачка остаје питање безбедносних гаранција

Пише: Мехмет Перинчек

Мировни преговори у рату Русија–САД–Украјина добијају на замаху. Украјински председник Зеленски, током посете САД, представио је „мировни план од 20 тачака“.

У центру разговора налазе се два кључна питања: територија и безбедносне гаранције.

Аутор UWI‑ја, историчар и политиколог, ванредни професор Мехмет Перинчек, оценио је ситуацију и могући ток преговора за Aydınlık Europe, европско издање турског листа Aydınlık.

Објављујемо Перинчекову анализу из интервјуа, преведену на српски.

„Сваки пут када САД и Русија започну разговоре, из Украјине стижу провокације“

У ствари, тачка до које су преговори стигли није много различита од почетка. Као и раније, приметни су одређени напори Русије и САД да се дође до мира. Међутим, „јастребови“ у Европи покушавају да то саботирају. Напад на Путинову резиденцију је упечатљив пример. Осим тога, Украјина је обновила интензивне нападе дроновима. Ово је образац који се понавља: кад год САД и Русија уђу у разговоре, са украјинске стране видимо низ акција усмерених на цивиле и дизајнираних да испровоцирају Русију.

„Тачка спора биће питање безбедносних гаранција“

По мом мишљењу, највећи спор биће питање безбедносних гаранција за Украјину. Када је реч о територијалном питању, могуће је замислити неку врсту усаглашавања Русије, САД, Украјине и Европе. Уосталом, више нико не пориче да ће Украјина морати да направи територијалне уступке, веће или мање. Не тврдим да је договор известан, али барем делује замисливо.

Када је реч о безбедносним гаранцијама, међутим, усаглашавање страна делује изузетно тешко, готово немогуће у овом тренутку. Али управо „безбедносне гаранције“ налазе се у самом корену разлога због којих је Русија покренула специјалну војну операцију — питање присуства НАТО‑а у Украјини.

Европска страна је потпуно истрајна у захтеву да војне снаге, НАТО снаге, буду присутне у Украјини. Трамп се томе не противи. Он каже да америчке трупе неће бити распоређене у Украјини, али не оспорава присуство европских трупа.

После четири године рата, Русија апсолутно неће прихватити споразум који би омогућио улазак НАТО трупа у Украјину. Руски званичници то врло јасно истичу. Лично сам био сведок да ту позицију изражавају чврсто и недвосмислено у разговорима које сам водио са руским представницима.

Мир није могућ у кратком року

Дакле, на преговарачком столу налазе се два питања: прво је територијално, где је можда могуће постићи компромис. Друго је питање безбедносних гаранција, где договора неће бити. Због тога се мир у кратком року не чини вероватним. Обе стране и даље имају резерве на бојном пољу — Русија, Украјина и Европа. Те резерве спречавају једну страну да надвлада другу и наметне своје услове. Управо зато тренутно није могућ ни брзи завршетак рата.

Напад на Путинову резиденцију

Напад на Путинову резиденцију заиста је променио руски приступ мировним преговорима. Пре тога, Русија је предузимала релативно конструктивније кораке ка миру, свакако више него Украјина. Међутим, директно гађање политичара и шефа државе Русија сматра терористичким актом, а Украјину „терористичком државом“.

Како су руски званичници отворено изјавили, очекује се да ће овај напад довести до суштинских промена у руском приступу будућим преговорима. То је још један снажан показатељ да мир неће доћи ускоро.

Улога САД у нападу?

Постоје чак и тврдње да су Американци знали да је Путин био у резиденцији током напада и да су ту информацију проследили Украјинцима. О томе су кружили различити извештаји, али њихова тачност није коначно потврђена. Ипак, Александар Дугин, један од истакнутих руских стратега, јавно је на свом Телеграм каналу навео да су САД такође биле саучесник у нападу.

Велика Британија као замена за САД

Став Велике Британије у мировним преговорима заснива се на стратегији коју Британци називају „Глобална Британија“. Још током Трамповог првог мандата, предвиђајући вакуум моћи који би настао повлачењем САД из глобалне борбе за доминацију, Британија је почела да ради на овој стратегији и касније је званично објавила. Пратећи је, Лондон је почео да води много активнију политику — од Сирије до Црног мора, од Пацифика до других региона света — и да много отвореније испољава своје империјалне амбиције. У самом документу се чак изричито наводи да, ако се САД повуку, настали вакуум треба да попуни Велика Британија.

Спор између Британије и САД око Украјине

И током Бајденове ере Британија је улазила у озбиљне спорове са САД у вези са Украјином. Постојала су јасна неслагања и у политици и у пракси. Док су САД биле склоне да на овај или онај начин приведу украјинско питање крају, Британија је још тада заузимала много тврђи став. Под Трампом, ова подела постала је још израженија. Тај раскол у потпуности произилази из британских планова да попуни празнину која би настала повлачењем САД.

Источник: https://unitedworldint.com/37612-the-flashpoint-will-be-the-issue-of-security-guarantees/

Насловна фотографија: yahoo.com

15. јануар 2026.