Русија и Србија: Заједно кроз векове
Пише: Остоја Војиновић
Под овим насловом, 20. септембра на Тулском државном универзитету одржан је међународни округли сто за младе научнике и истраживаче, који је организовала Катедра за државну историју и право са овог руског универзитета
Научни истраживачи и постдипомци из Србије, Републике Српске, Москве, Туле, Петрозаводска и других градова, као и представници руско-српских организација за сарадњу, разговарали су о односима две земље у историјском контексту и данас.
Историјска веза између Русије и Србије заснована је на заједничкој православној вери, словенским коренима и ћириличном писму, истакли су стручњаци. Први контакти су почели током христијанизације Русије.
Званични почетак односа датира из 1838. године, отварањем руског конзулата у Србији. Русија је помогла у обнови српске државности у 19. веку. Током Првог светског рата, Русија је подржавала Србију, снабдевајући је муницијом и храном.
„Данас земље одржавају активан политички дијалог. Развијају се економске везе, војна сарадња и културна размена“, рекао је Сергеј Николајевич Коваљов, заменик директора Института за право и менаџмент на Тулском државном универзитету. „Србија остаје главни увозник руских производа, а руски језик је и даље популаран у земљи. Драго нам је што смо домаћини овако важног догађаја на универзитету за развој хуманитарног дијалога између наших земаља. Учешће на конференцији биће корисно за истраживаче са обе стране.“
Догађај је отворио Георгије Вулић, постдипломац из Источног Сарајева, који је говорио о руско-српским односима током грађанског рата у Босни и Херцеговини 1992-1995. године. Он је напоменуо да је ова тема релативно запостављена у историографији, али да су руски историчари дали значајан допринос овом истраживању. Посебан акценат је стављен на улогу руске јавности и добровољаца, који су, упркос званичној дипломатији, показали солидарност са српском страном.
Фото: Учесници конференције
Из Новог Сада је говорила Љиљана Чумура, која се налази на постдипломским студијама на Белгородском универзитету. Она проучава волонтерске активности Руса у Србији и Срба у Русији у различитим хуманитарним, културним, уметничким, медицинским, образовним и духовним иницијативама. Представила је активности организација „Волонтери победе“ и „Волонтери на Валаму“, које представљају пример јачања српско-руских односа, сарадње и солидарности. Презентација је била испуњена бројним илустрацијама са терена и личним причама ауторке и особља.
Николај Москвин са Петрозаводског државног универзитета говорио је о актуелним факторима сарадње између Русије и Србије, као и о околностима које су обликовале природу односа између две земље. Његов извештај анализирао је историјски контекст, као и савремене политичке, економске и културне односе.
Милан Д. Стојановић, докторанд из Бањалуке и Москве, анализирао је руску религиозну филозофију и њен значај за српско-руске односе. Разматрао је заједничке духовне и културне корене руског и српског народа. Такође је разматрао православље као темељ идентитета оба народа, као и отпор вестернизацији као теоријску полазну тачку.
Дмитриј Зубцов, млади научник из Туле, говорио је о споразуму између Руске Федерације и Републике Србије о сарадњи у нафтној и гасној индустрији. Он је изложио кључне прекретнице у развоју руске и српске гасне индустрије и испитао главне изазове сарадње две земље у овој области кроз призму међународног права.
Кирил Гришин из Туле је своје иступање усмерио на један од најважнијих периода у историји односа између СССР-а и Југославије, на период од 1945. до 1953. године који је био сложен и двосмислен за две земље. Сукоб који је био тада на помолу је избегнут, али су некадашњи односи ствар прошлости.
Из Екатеринбурга се у конференцију укључио Остоја Војиновић, магистар историјских наука са Уралског федералног универзитета. Његово излагање бавило се истраживањем српско-руских односа кроз два догађаја која су се догодила на почетку и крају 20. века:Први светски рат 1914.године и НАТО агресија и бомбардовање Југославије 1999.године. Ова два догађаја била су страдалничка и разарајућа за српски народ. Војиновић се фокусирао на понашање и реакције званичне руске државе, наиме Руског царства током Првог светског рата и Руске Федерације током бомбардовања Србије, и указао какви су били ставови, реакције, потези и понашање званичних политичара и елита, као и очекивања и реакције руског друштва.
У веома занимљивој презентацији, Ана Јурпалова из Москве објаснила је да Руси и Срби тренутно доживљавају две различите информационе реалности, што компликује међусобно разумевање. То је делимично последица објективних разлика у менталитету, језичких баријера и других фактора. Али у многим аспектима, информациони мехури у којима се налазимо повезани су са употребом хибридног ратовања против наших народа. Она истражује и природне и вештачке узроке ових паралелних информационих реалности, као и могуће начине за излазак из ових информационих мехура (или ехо комора) како би се ојачало међусобно разумевање између руског и српског народа.
Фото: Милан Стојановић
Милан Стојановић, један од организатора међународног научног округлог стола, члан факултета на Катедри за историју државе и права Института за право и управљање Државног универзитета у Тули, рекао је да је данашњи округли сто наставак међународних академских догађаја које Државни универзитет у Тули организује ради успостављања блиских односа између два народа и заједничке борбе против информационог рата који се води против Србије и Русије. Идеја је да се у блиској будућности настави са организовањем заједничких академских сусрета балканских и руских научника.
Источник: Центр геостратегических исследований
22. септембар 2025.
