Павле Ботић: Косовски завет у блокади
Пише: проф. др Павле Ботић, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду
И након овогодишњег Видовданског скупа побуњени студенти у Србији с лакоћом су успевали да мобилишу десетине и десетине хиљада колегиница, колега, грађана, активиста… на хтонској мистици пале новосадске надстрешнице, на теми режимске корупције и безакоња, на промоцији „аутономије универзитетаˮ или „ослобађања универзитетаˮ од Министарства просвете, од универзитетских професора и од управа факултета. На теми Косова и Метохије анимирали су 11. 10. 2025. тек неколико стотина људи.
Подсећамо: химна безмало једногодишњег студентског покрета у Србији је Доситејева песма „Востани Сербиеˮ у којој нема Косова и Метохије. Први симбол студентског покрета је људска отворена црвена шака која изображава разоваплоћење Господње. Догмати студентског покрета нису Светосавље и Косовски завет, већ троцкизам пленума и анархизам блокада. Побуњене студенте медијски покривају и подржавају хиператлантистички Н1, Данас, Нова С, Директно, Радар, КТВ. Многобројни домаћи идеолози побуњених студената или говорници на студентским скуповима (Владан Ђокић, Алек Кавчић, Биљана Стојковић, Јово Бакић, Божо Прелевић, Душан Спасојевић, Јелена Клеут, Мина Ђикановић, Бојана Бодрожа, Невена Јевтић…) углавном су професори и јавне личности антихришћанске и антисрпске оријентације, који су неретко менаџери интереса западних амбасада и питомци западних фондација. У јавним наступима ментора студената у блокади нема Косовског завета.
Беспоредак студентско-грађанског покрета јесте пропагандна и револуционарна опозиција безаконој власти Александра Вучића, али није опозиција злодуховном колективном Западу. И без објављивања било каквих имена са конспиративне студентске листе, видљиво је да би косовска политика оваквог, прозападног покрета представљала наставак колаборационизма Вучићеве „српскеˮ листе.
Студенти у блокади нису развластили богоборачки, антидржавни и антинародни режим Александра Вучића, него су га у извесној мери хомогенизовали. Најпре, студенти у блокади идеолошки утемељени на принципима конспирације, педократије, и искључивости, допуштају постојање или Вучићеве напредне странке или студентског езотеријског покрета, који опет, потражује анархичну слободу у сведозвољености и студентскопоклону незнабожачку правду. Потом, сопственим духовним западњаштвом, активистичком партизанштином, блокадом саобраћајница, узурпацијом државних факултета, насиљем према напредњачким страначким просторијама, нападима на српске полицијске службенике, бесциљним шетњама, бесловестним саопштењима… студенти одбијају од себе домаћу Цркву: традиционалне породичне мушкарце и жене, родитеље вишедетних породица.
Политика студената у блокади јесте политика са посебним потребама: побуњени студенти пре било каквих парламентарних избора верују да полажу право на зграде државних факултета и на сав опозициони идеолошки простор, јер утопијски захтевају да све опозиционе странке не учествују на (још увек) нерасписаним парламентарним изборима у Србији!
Све људске жртве, сва људска добра дела уколико нису заснована на Јеванђељу, немају пред Тројичним Богом ону вредност коју им приписује пала људска природа: жртве и добра дела која се чине без Тројичног Бога посвећена су овом свету, од света добијају славу, и као таква туђа су Вечној Небеској Слави (архимандрит Лазар Абашидзе). Ако је могуће хоминистичко људско добро, онда Оваплоћење Богомладенца, Голготска Жртва и Васкрсење Господње и нису неопходни.
Универзитет не христијанизује, универзитет професионализује. Тајну Косовског завета не открива универзитет, већ Дух Свети, Душа Цркве Христове. Као и већини овдашњих Српкиња и Срба, и већини побуњених студената формираних на друштвеним мрежама, а не на Јеванђељу и Литургији Цркве, Косово и Метохија нису ни идентитетски, ни вредностни, ни духовни приоритет. Премало је Косовског завета у ововременим Србима, јер је премало Косовског завета у СПЦ, у војсци Србије, у просвети, у култури, у медијима, у политици, у установама, у породицама. И не можемо служити народу, ако не служимо Богочовеку Христу. Од Доситеја и Вука до Вучића и студената у блокади, из српског духовног бића плански се потискује и протерује Косовски завет. Јер, тамо где господари фаустовски завет са Мефистом или монетарни завет са колективним Западом, нема Косовског завета са Богочовеком Христом.
Равноапостолни Николај српски благовести: Косово је Земља Живих. Свештена земља нашег страдања и нашег васкрсења за Христово Царство које није од овога света (Јн. 18, 36)!
Без слободе у Господу Христу и без Крста Косовског завета нећемо учинити ништа свето и бесмртно.
Источник: Центр геостратегических исследований
Насловна фотографија: Радар
16. октобар 2025.