Мехди Хонардиде: Процена ескалирајућег сукоба између Јемена и ционистичког режима
Пише: Мехди Хонардиде
Увод
Ниво тензија између ционистичког режима и Јемена достигао је тачку у којој обе стране — нарочито Јеменци — учествују у све интензивнијим и разноврснијим нападима. Та динамика је створила путању ескалације конфронтације, што је навело многе посматраче да говоре о промени регионалних односа. Ове промене постале су и препрека и противтежа ционистичком ентитету, који већ дуго тврди да тежи „новом регионалном поретку“ и „Новом Блиском истоку“.
Недавни јеменски напади показали су значајне способности, укључујући употребу касетне муниције и ракета са оперативним дометом од 800 до 1.000 километара. Такве операције, које користе разноврсне ракетне системе за гађање више подручја на окупираним територијама, приморале су режим на реактиван став. Његови одговори, углавном неселективни и усмерени на изазивање страха, фокусирани су на продубљивање унутрашњих подела унутар Јемена.
Нове једначине између Јемена и ционистичког режима
У последњем нападу на Јемен — који је резултирао мученичком смрћу неколико чланова политичког кабинета Владе националног спасења — ционистички режим је настојао да продуби незадовољство и изврши притисак на јеменско руководство. Такав приступ је у складу са његовим ширим обрасцем ескалације сукоба са покретима отпора: почевши од нижег нивоа конфронтације, а затим постепено подижући улог.
Случај Јемена: Израел ескалира од инфраструктуре до политичких ликвидација
У јеменском случају, Израел је започео нападима на енергетске и услужне објекте, а сада је ескалација достигла политички ниво. Сличан образац примећен је и у сукобу са Хезболахом, где је режим постепено проширивао ударе на политичке и стратешке циљеве. У Јемену се одвија иста путања: након политичких атентата, очекују се обавештајне и војне ескалације, а на крају и директно циљање руководства Ансар Алаха.
Према новим извештајима, израелска војна обавештајна служба Аман формирала је посебну јединицу посвећену ликвидацији лидера Ансар Алаха. Аман, који је традиционално био усмерен на одбрамбене обавештајне активности, сада изгледа да је оперативни фокус пребацио на Јемен. Израелски извори наводе да је неколико недеља пре напада на јеменске званичнике Аман успоставио нову оперативно-обавештајну структуру која интегрише више способности са експлицитном мисијом елиминације високог руководства Ансар Алаха. Сматра се да је недавни атентат изведен на основу обавештајних података које је Аман прикупио, пратећи присуство кључних званичника на седници владе и проследивши те информације израелским снагама.
Ови догађаји указују да режим придаје велики значај Јемену, проширујући активности са обавештајног нивоа на ширу безбедносну операцију. Као одговор, јеменске снаге покренуле су серију офанзивних акција као одмазду за политичке ликвидације. То одражава доктрину коју је Јемен формулисао у односу на Израел: свака акција ционистичког режима мора бити узвраћена на истом — или, ако је могуће, вишем — нивоу, како би се одвратили будући напади и спречили још разорнији удари.
Јеменске мере одмазде биле су вишеслојне, укључујући нове технологије које су у сукоб увеле „војну нејасноћу“. Та нејасноћа произилази из ограниченог знања Израела о јеменским војним капацитетима, што додатно повећава његову рањивост у будућим сукобима.
Стратегија тихе инфилтрације и растућих тензија
У овој фази, изгледа да ционистички режим спроводи стратегију „тихе инфилтрације“ у Јемену. То подразумева употребу инфилтратора за распиривање унутрашњих тензија у Јемену, уз истовремено прикупљање детаљних обавештајних података изнутра.
Сходно томе, израелске стратегије у сукобу са Јеменом могу се сажети на два нивоа:
Унутрашњи ниво: Фокус на инфилтрацију и прикупљање обавештајних података преко локалних актера или потенцијално међународних организација које делују унутар Јемена
Спољни ниво: Ослањање на обавештајну сарадњу са савезницима, посебно са Сједињеним Америчким Државама, ради осмишљавања одговора на јеменске нападе и координације израелских удара на Јемен.
На основу наведених тачака и фактора, јасно је да ниво конфронтације између Јемена и ционистичког режима ескалира. То указује да се и Јеменци морају припремити за вишеслојни и сложени рат са Израелом. Ционисти су сада додали јеменски фронт у своје шире зоне конфликта, што значи да ће посветити већу пажњу овом подручју — што ће неизбежно довести до интензивирања операција против Јемена.
Завршна процена У оквиру свог вишефронтског рата са Осовином отпора, ционистички режим је дошао до закључка да је потпуно уништење противника немогуће. Сваки велики напад на једном фронту изазива пропорционалну одмазду на другом. Јемен је пример те динамике, јер су његове акције увукле Израел у шире и сложеније безбедносне једначине.
Судећи по досадашњим методама Израела у сукобу са „Осовином отпора“, изгледа да режим сада покушава да примени „модел Хезболаха“ на Ансар Алах. У том моделу, Израел је систематски циљао високе команданте Хезболаха, затим средњи кадар, а на крају тежио ликвидацији генералног секретара.
Узимајући у обзир тренутну ситуацију, могуће је да ће ционисти покренути операције и на другим фронтовима — посебно против Ирака — како би створили ширу дистракцију и наметнули истовремени притисак на целу Осовину отпора.
Источник: Центр геостратегических исследований
15. септембар 2025.
