Мехди Хонардидех: Улазак САД у Зангезурску једначину

Пише: Мехди Хонардидех, експерт Центра за геостратешке студије из Ирана

Иако заједничка трилатерална изјава Пашињан–Трамп–Алијев нема обавезујућу правну снагу, њен стратешки значај ће обликовати мировни споразум између Азербејџана и Јерменије. Та изјава се, у политичком смислу, сматра крајем петогодишњег прелазног поретка на Јужном Кавказу и почетком новог поретка у региону.

У петак је у Белој кући потписана „заједничка изјава“ између Алијева и Пашињана уз посредовање Трампа. Та изјава се, на неки начин, сматра „предспоразумом“ између Бакуа и Јеревана. Стога, не садржи никакве конкретне правне обавезе за стране. Република Азербејџан и Јерменија су у протеклим месецима предузеле више корака како би дошле до ове тачке; међу њима се могу издвојити састанак на маргинама самита БРИКС-а у Казању (октобар 2024), договор око почетног нацрта мира (март 2025), историјски сусрет Пашињана са Ердоганом у Истанбулу (јун 2025), као и петочасовни састанак у Абу Дабију (јул 2025). Наведене дипломатске активности, заједно са предлогом Тома Барака (амбасадора САД у Анкари) о закупу 32-километарске трасе кроз Јерменију од стране америчке компаније, омогућиле су реалну могућност за прекретницу у односима две земље. Та прекретница је управо заједничка трилатерална изјава у Белој кући. Важно је напоменути да је Трамп, пре заједничког састанка, одржао појединачне сусрете са сваком страном и потписао билатералне споразуме. Међутим, детаљи тих споразума између Вашингтона и Бакуа и Јеревана нису објављени. Белој кући је, на индиректан начин, навела да је циљ тих споразума јачање сарадње у областима енергетике, транзита, економије, технологије и вештачке интелигенције. Ипак, оно што је стратешки значајно за Иран и регион нису билатерални споразуми, већ управо трилатерална изјава.

Одредбе и циљеви трилатералне заједничке изјаве

Упркос великој медијској пажњи, одредбе трилатералне изјаве су потпуно јасне и не садрже обавезујуће правне обавезе за стране. Изјава се састоји од седам тачака:

1. Потреба за даљим корацима ка постизању коначног споразума.
2. Окончање процеса Минске групе и њених структура.
3. Поштовање суверених права страна уз истовремено наглашавање „неометаног пролаза“ из Азербејџана ка Нахчивану.
4. Неспретан покушај преименовања коридора који пролази кроз Јерменију у „Трампову руту за међународни мир и просперитет“ (TRIPP).
5. Настојање за успостављање добросуседских односа уз поштовање Алма-Атинске декларације из 1991. и Повеље Уједињених нација.
6. Узајамно поштовање мира и напретка у региону.
7. Посебна захвалност Трампу за посредовање.

Чини се да дугогодишњи спор између Бакуа и Јеревана око неометаног приступа из Јерменије ка Нахчивану и даље остаје нерешен. Јереван сматра да уклањање контролних и инспекцијских пунктова дуж руте нарушава његова суверена права. Са друге стране, Илхам Алијев је на конференцији за медије у Шуши изјавио да никада неће прихватити да грађани Азербејџана, како би стигли у Нахчиван, морају да пролазе поред јерменских граничара. Стога је, у складу са тачком 1 изјаве, решавање овог питања одложено за наредне кораке. Изгледа да, упркос корацима ка коначном споразуму између Азербејџана и Јерменије, главни добитник трилатералне изјаве јесу Сједињене Америчке Државе и сам Трамп.

Зато што је Вашингтон потписао обавезујуће економске уговоре са сваком од страна, путем којих је Трамп такође настојао да изгради свој политички имиџ. Наравно, у дипломатској пракси, захвалност домаћину или посреднику је уобичајена, обично кратка, формална и усмерена на институцију (државу или организацију, а не појединца).

Остварења трилатералне заједничке изјаве

Опипљиви резултати које су Сједињене Америчке Државе постигле током петкових састанака више су плод билатералних споразума са Бакуом и Јереваном него саме трилатералне изјаве. Прецизније, посредовање САД у споровима између две земље имало је за циљ стварање погодне платформе за билатерално економско искоришћавање са сваком страном. Иако тачне информације о овим споразумима нису објављене, чини се да је један од најважнијих споразума са Јереваном прихватање улоге оператера од стране америчке компаније или више њих у транзитној рути кроз Јерменију, која се, према неким нагађањима, помиње као уговор на 99 година. На основу тога, односи САД неће бити само учвршћени и продубљени са Републиком Јерменијом, већ и са обе земље на почетку и крају коридора (Републиком Азербејџаном и Јерменијом).

Јер транзитна рута кроз Јерменију представља виталну животну линију Зангезурског коридора, који ће гарантовати континуитет повезаности са западним вредносним ланцем на Кавказу.

Импликације трилатералне заједничке изјаве

Природно, прве импликације почетног споразума Пашињана и Алијева у Белој кући усмерене су ка Републици Азербејџану и Јерменији, док ће секундарне последице утицати на интересе других актера на Кавказу, укључујући Иран и Русију. У том контексту, пре две недеље, када је Том Барак, амбасадор САД у Анкари, предложио закуп Зангезурског коридора америчкој компанији, Илхам Алијев је јасно изјавио да „никада неће дозволити страном оператеру да уђе на територију Азербејџана… али Јерменија може позвати ко год жели у ту сврху.“ Са друге стране, Назли Багдасаријан, портпарол Владе Јерменије, изјавила је да Јерменија ни у ком случају неће пренети суверена права над Зангезурским коридором трећој страни. Ипак, Пашињан се прибегао игри речима и тумачио закуп транзитне руте кроз Јерменију као „право на изградњу.“

У међувремену, Русија, на основу девете тачке споразума о прекиду ватре из 2020. године, захтева контролу над транзитном рутом кроз Сјуник од стране Граничне службе Русије (ФСБ). Међутим, Јерменија, имајући у виду губитак Лачинског коридора и региона Карабаха 2023. године, сматра да је споразум из 2020. истекао. У том контексту, Пашињан настоји да гарантује своја суверена права, а истовремено се ослободи руског надзора дуж граничне зоне. Важно је напоменути да је гранични прелаз Агарак на заједничкој граници између Ирана и Јерменије, који су раније контролисали руски официри, предат јерменским снагама.

Стога, иако израз „неометан пролаз“ кроз руту у Јерменији ставља суверенитет Јеревана у ореол неодређености, директан улазак Сједињених Држава у Зангезурску једначину сматра се стратешким постигнућем про-западне владе Јерменије у циљу обуздавања Русије. Јер, у случају финализације наведеног споразума, свака безбедносна акција суседа у вези са Зангезурским коридором директно ће укључити интересе Сједињених Држава.

Стога, иако заједничка трилатерална изјава Пашињан–Трамп–Алијев нема обавезујућу правну снагу, њен стратешки значај ће обликовати мировни споразум између Азербејџана и Јерменије. Та изјава се, у политичком смислу, сматра крајем петогодишњег прелазног поретка на Јужном Кавказу и почетком новог поретка у региону.

Источник: Центр геостратегических исследований

19. август 2025.