Интервју: Шта очекује азербејџанске и турске држављане у Црној Гори?
Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије за globalinfo.az
Интервју водила Гулнар Селимова, globalinfo.az – Истанбул
Инцидент са нападом ножем у Подгорици изазвао је међуетнички сукоб. Каква опасност тренутно прети Азербејџанцима и Турцима који живе у Црној Гори? Како, по Вашем мишљењу, догађаји могу да се развијају?
Инцидент у Подгорици изазвао је бурну реакцију јавности, што указује на напету атмосферу у овој балканској земљи. Црна Гора је мала држава са око 630.000 становника и приближно 100.000 странаца који бораве на њеној територији. Држављани Турске представљају једну од група која се у последње време све више досељава, углавном као инвеститори или власници предузећа. Локално становништво осетљиво реагује на прилив великог броја страних држављана, сматрајући да странци могу постати неконтролисан елемент у друштву.
Овај инцидент такође указује на институционалну слабост у Црној Гори, односно на вакуум у области безбедности и контроле, што подстиче грађане на активну реакцију. Уколико се ситуација не стабилизује након инцидента, могуће је очекивати пораст неповерења у радним колективима, неформални бојкот компанија и услуга које стоје иза страних инвеститора. Код држављана Турске и Азербејџана који бораве у Црној Гори на основу инвестиција или радних дозвола јавља се бојазан да ће административни поступци постати спорији или неповољнији.
Односи са Турском тренутно су под знаком питања због одлуке о укидању безвизног режима. Влада Црне Горе такође је најавила намеру да пооштри законодавство о боравку странаца. Анкара је упутила сигнале који могу довести до реципрочних мера или дипломатских тензија. Уколико ситуација настави да ескалира, то може довести до смањења инвестиција из Турске и Азербејџана, ограничења економске сарадње или одлива грађана тих земаља из Црне Горе.
Шта се очекује од посете председника Илхама Алијева Србији?
На основу званичних изјава из Београда и Бакуа, као и историје билатералних односа, посета председника Азербејџана Илхама Алијева разматра се из више углова — енергетског, политичког и економског.
У геополитичком контексту, енергетска сарадња између Србије и Азербејџана може се тумачити као део шире стратегије Запада за смањење зависности Европе од руских енергената. Подстичући сарадњу са Бакуом, Србија се укључује у мрежу алтернативних извора снабдевања коју подржавају ЕУ и САД. Иако Београд формално задржава неутралност и наглашава да је реч о економском, а не политичком потезу, у пракси овај пројекат доприноси реализацији западне енергетске политике диверсификације. На тај начин, Србија настоји да очува равнотежу — да користи азербејџански гас ради сопствене енергетске безбедности, а да притом избегне перцепцију да директно нарушава односе са Русијом.
Политичка сарадња између Србије и Азербејџана има потенцијал, али треба имати у виду да она такође зависи од геополитичке реконфигурације међународних односа, која још увек нема јасне контуре. Посета председника Азербејџана може ојачати билатерални дијалог, активирати рад Савета за стратешко партнерство и отворити могућности за инвестиције у енергетику, инфраструктуру, пољопривреду и сектор информационо-комуникационих технологија.
Истовремено, реализација великих пројеката захтева време и подложна је глобалним тржишним и геополитичким ризицима, што захтева јасну координацију и конкретне кораке обе стране. Такође, треба узети у обзир нестабилну ситуацију у самој Србији, која доводи до смањења политичке легитимности актуелног режима, што фокусира пажњу власти на унутрашње проблеме, услед чега спољнополитичке обавезе могу бити потиснуте у други план.
Насловна фотографија: ИН4С
1. новембар 2025.
