Институт Европе РАН и Центар за геостратешке студије: Нови оквир научне сарадње
Институт Европе Руске академије наука и Центар за геостратешке студије (Београд, Србија) организовали су 17. октобра у Москви научни семинар „Европа у новим геополитичким условима: могућности за Русију и Србију“.
Догађај је окупио водеће стручњаке, политикологе и историчаре из Русије, Србије и других европских земаља ради анализе актуелних изазова и трансформација у односима између Русије и Европе.
У фокусу дискусије била је концепција „колективне вајмаризације“ Европе, под којом се подразумева деградација демократских институција и система управљања у ЕУ, на фону раста национализма и екстремизма. Учесници семинара разматрали су да ли стратешко репозиционирање и прагматична геополитичка оријентација Европе могу представљати алтернативу овим деградационим процесима и отворити нове могућности за сарадњу са Русијом.
Алексеј Громико, дописни члан РАН и директор Института Европе отворио је научни семинар представљањем програма, истићући да је догађај организован у циљу дискусије о веома важним и актуелним питањима. Он је напоменуо да је тренутна криза у Европи главни фокус многих научних и друштвених истраживања чија основа лежи у украјинском конфликту, али да читава сложеност тог феномена није искључиво везана за однос Русије и Украјине, већ да је реч о вишеслојном проблему која дотиче основе односа између Русије и САД, Русије и НАТО, као и Русије и Европске уније, што говори о сложености регулисања кризе. Директор Института Европе РАН нагласио је да следеће недеље треба да се одржи састанак између министра спољних послова Русије г. Сергеја Лаврова и америчког државног секретара Марка Рубиа и да је прелиминарно договорен нови самит са учешћем Владимира Путина и Доналда Трампа у Будимпешти. „Све то говорио о томе да нам предстоје веома интересантни догађаји“, истакао је Алексеј Громико. Он је закључио да је у анализи кризе односа између Русије и Запада, посебно важно истаћи да је догађај из 1999. године представљао кључну прекретницу која је суштински обликовала ток и динамику тих односа: „Управо тај догађај (бомбардовање Југославије) може се сматрати темељним узроком процеса који је, током протекле три деценије, довео до свеобухватне кризе у односима Русије са Западом“, напоменуо је Громико.
Фото: Драгана Трифковић, Алексеј Громико и Роман Лункин
Драгана Трифкович, генерални директор Центра за геостратешке студије, истакла је у поздравном говору да је сарадња са Институтом Европе Руске Академије Наука као високо ауторитетном научном институцијом на светском нивоу, велика част и привилегија. Она се захвалила директору Института Европе РАН г. Алексеју Громико на отворености за сарадњу и истакла да његово дубоко познавање како историјских тако и савремених политичких процеса, учешће на бројним међународним платформама и објављивање радова у стручним часописима има велику важност за креирање нових модела сарадње у међународним оквирима. Такође Трифковић се захвалила и заменику директора г. Роману Лункину, као и Галини Поважној руководиоцу Сектора за међународну сарадњу Института Европе РАН који су допринели реализацији заједничког научног семинара као полазној основи за будућу сарадњу.
Владимир Швејцер доктор историјских наука, руководилац Одељења за друштвена и политичка истраживања Института Европе РАН истакао је да сложеност данашње ситуације и редефинисање односа између Истока и Запада, као и унутрашње промене у државама, изискују прагматичне приступе и да у суштини промене воде ка позитивном исходу. „Одељење којим руководим изучава политичке партије и политичке процесе у Европи. Последњих година, промене у европским државама су очигледне. Међутим иако често делује да је ситуација безизлазна, увек се пронађе неки консензус око општих елемената“, напоменуо је Владимир Швејцер. Он је закључио да је формат дијалога са стручњацима из европских држава веома важан за међусобно разумевање. Напоменуо је да је Балкан посебно важно подручје које је историјски гледано увек било специфично и да је од велике важности да се кроз дијалог пронађу конструктивна решења којима се може предупредити ескалација кризе.
Фото: Екатерина Тимошенкова, Владимир Швејцер, Драгана Трифковић и Роман Лункин
Роман Лункин доктор политичких наука, заменик директора Института Европе РАН, руководилац Центра за проучавање проблема религије и друштва ИЕ РАН истакао је да је тема научног семинара доста широка и да она обухвата не само односе Русије и Европе, где посебан значај има Србија, већ се због специфике испреплетаних односа тиче и ширих геополитичких релација као и анализе савременог схватања система вредности, идеолошких разлика, заштите људских права где је у посебном фокусу прогон Украјинске православне цркве. Он је напоменуо да је историјско и политичко искуство Балкана и Србије веома значајно за проналажење аналогија и примера који могу да послуже за схватање узрока проблема и проналажење решења, што говори о потреби наставка дијалога и развоја сарадње између Института Европе РАН и Центра за геостратешке студије.
Након уводних излагања директор Института Европе РАН Алексеј Громико и директор Центра за геостратешке студије Драгана Трифковић, потписали су „Договор о научној сарадњи и заједничком деловању између Федералне државне институције науке Института Европе Руске академије наука и Центра за геостратешке студије из Србије“. По завршетку свечаног потписивања споразума уследила су научна излагања учесника семинара.
Фото: Потписивање договора о сарадњи између ИЕ РАН и ЦГС
Драгана Трифкович генерални директор Центра за геостратешке студије говорила је на тему „Европа и геополитички помаци: стратешко репозиционирање као алтернатива процесима деградације“. У свом излагању она је изнела тезе да: „Европа може да постане релевантан и стабилан део новог светског поретка само уколико ојача своју стратешку аутономију и изгради способност за равнотежу у односима са свим великим силама. Здрава геополитичка оријентација треба да буде заснована на прагматизму, уравнотежености и реалистичном сагледавању интереса европских народа, а не на идеолошким или блоковским поделама. Посебно је важно да Европа развије унутрашњу стабилност кроз децентрализацију и регионализацију — како би се политичка одговорност приближила грађанима, смањили спољни притисци и спречили унутрашњи сукоби који прете да доведу до „колективне вајмаризације“. Будућност европске безбедности зависи од способности да се успостави истински дијалог између САД, Русије и Кине — заснован на узајамном поштовању, компромису и признавању легитимних интереса свих страна“, истакла је Трифковић.
У наставку семинара она је представила своју књигу на руском језику под називом: „Крим и Донбас – то је Русија. Цео свет је Русија… осим Косова. Косово – то је Србија“ (https://disk.yandex.ru/i/nf1diAUecc8RVQ). Књига представља збирку ауторских текстова, анализа и интервјуа који се баве односима Русије и Србије са Западом, Балканом, Косовом и украјинском кризом. У књизи су детаљно анализирани конфликти у Југославији и Украјини, са акцентом на сличности у узроцима, настанку и току конфликата, као и на улози спољних актера у њиховој ескалацији. Књига показује да се иза реторике о демократији и људским правима, често крију тежње представника колективног Запада за контролом стратешких региона и ресурса. У раду је приказана улога западних медија у формирању једностране слике света и оправдању војних интервенција, анализирана је политика двоструких стандарда и механизми спољног мешања са циљем подстицања конфликата.
Фото: Драгана Трифкович
Јелена Алексеенкова, кандидат политичких наука, виши научни сарадник и руководилац Центра за италијанска истраживања ИЕ РАН, говорила је на тему „Европа и Русија: социокултурни аспекти конфронтације“. Алексеенкова је скренула пажњу на то да је 2018. године Русија утврдила стратегију националне политике, а затим 2024. године усвојила Закон о основама државне политике РФ у области историјског просветитељства, у ком је први пут била дефинисана као држава – цивилизација. „Овакав концепт је даље наставио да се развија у конзервативним круговима, а реторика о „сукобу цивилизација“ коју је дефинисао Хантигтон, честа је у наступима политичара. Дискурс о традиционалним вредностима који је супротстављен западним либералним вредностима постао је основа савременог руског конзерватизма, али у схватању тога шта су традиционалне вредности постоје различита тумачења“, напоменула је Алексеенкова. У својој анализи она се надовезала на чињеницу да у Европи постоји много оних који заступају политику заштите традиционалних вредности (на пример Италија), али је у исто време различито рефлектују на спољнополитичком плану (где Русију виде као опасност, не као савезника). У том смислу пројектовање цивилизацијског сукоба може да представља препреку вођења дијалога не само у тренутним околностима, већ и у будућности, закључила је Алексеенкова.
Фото: Јелена Алексеенкова, Екатерина Тимошенкова, Владимир Швејцер
Николај Межевич, доктор економских наука, главни научни сарадник и руководилац Центра за белоруска истраживања ИЕ РАН, говорио је „О историјском наслеђу СФРЈ и коришћењу тог искуства у савременој Русији“. Он је истакао да је позиција Југославије након Другог светског рата била условљена повољним геополитичким условима који су дозвољавали појаву „треће силе“, односно независног актера. Као и да је упостављање политичког јединства унутар Југославије уз висока овлашћења република било могуће захваљујући великом ауторитету Броза. Мажевич је истакао да се федеративно искуство Југославије и СССР развијало по истом моделу и завршило се отприлике исто, али да се на економском плану југословенски модел социјалистичког самоуправљања разликовао у позитивном смислу. Он је закључио да југословенски економски модел треба преиспитати у светлу реформи руске економије и државних предузећа.
Фото: Николај Межевич и Сергеј Рогинко
Руслан Панкратов, научни сарадник Института земаља ЗНД, руководилац Одељења за балтичке земље и сарадник Центра за геостратешке студије (Летонија), говорио је на тему „Од дијалога ка конфронтацији: где се завршава дипломатија и почиње употреба силе?“. У свом излагању он је изнео следеће тезе: „У актуелним условима, балтичке државе не располажу потпуним политичким потенцијалом за спровођење вишевекторске стратегије, али имају могућности за постепено ширење аутономије кроз културну и научну дипломатију, као и путем институционалних реформи. Тај процес би захтевао смањење идеолошке поларизације, јачање академске независности и формирање новог модела регионалног лидерства, који би у балтичком простору могао да функционише као посредник, а не као линија фронта геополитичког конфликта“.
Фото: Роман Лункин и Руслан Панкратов
Јевгеније Рјабинин, кандидат политичких наука, професор Мариупољског државног универзитета „А.И. Куинџи“, руководилац Руско-балканског економског клуба и сарадник Центра за геостратешке студије, говорио је на тему „Геополитички утицај Србије у балканском региону у контексту трансформације система међународних односа“. Рјабинин је истакао да текућа трансформација међународних односа доноси нове могућности за Србију која је у прошлости ослабила кроз процес стварања Титове Југославије. Он је напоменуо да је током распада Југославије извршен геноцид над српским народом на територији Хрватске, Босне и Херцеговине и Косова и Метохије што је било условљено и мешањем западног фактора. Рјабинин сматра да Србија не треба да учествује у анти-руским агентама и у западним шемама снабдевања Украјине оружјем. Поред тога Србија би требало да пружи пуну подршку Републици Српској у супротстављању тежњама унитаризације и одузимања надлежности дефинисаних Дејтонским споразумом. Акценат Србије би требао да буде на заштити Косова и Метохије, повратку протераних Срба на ту територију и повратку решавања питања Косова и Метохије у УН, закључио је он.
Соња Ван ден Енде, независни геополитички аналитичар (Холандија), говорила је на тему „Како превазићи радикализацију Европе: да ли је већ прекасно или још постоји шанса?“ Она је изнела следеће тезе: „У национално–политичким дискурсима последњих деценија могу се уочити критичке позиције које указују на ерозију традиционалних европских вредности и на растућу сумњу у демократске институције Европске уније. Ове тврдње захтевају систематско испитивање — посебно у погледу механизама спољног утицаја, улоге медија и цивилног друштва, као и институционалних слабости које би могле да олакшају или спрече организовање политичких промена. Из аналитичке перспективе, кључно је приступити овим питањима без идеолошких претпоставки, користећи критичку емпирију како би се разликовале легитимне иновације у управљању од оних решења која би потенцијално угрожавала демократске стандарде и основне слободе“, истакла је Ван ден Енде.
Фото: Научни семинар Института Европе РАН и Центра за геостратешке студије
Арно Девелеј, стручњак за међународно право из Француске, сарадник Центра за геостратешке студије, говорио је на тему „Континентални егзорцизам: суштина постнационалног пројекта ЕУ противречи тежњи ка стварању аутентичног и представничког паневропског дома“. Он сматра да је „Европска унија по свом концепту постнационални пројекат што отвара могућности да се приближавање оствари кроз културне и академске догађаје, у сарадњи са суштинским идентитетима Европе. Брисел говори о претварању држава чланица у „еврорегије“. На тај начин се, парадоксално, ствара инструмент децентрализације. Било би занимљиво развијати редовне сусрете, слично иницијативи коју је покренуо министар Лавров 2024. године — самит нација, не држава, већ нација — који би се одржавао у Москви и временом изнедрио нове елите које Европској унији очајнички недостају“, закључио је Девелеј.
Александар Семченко, доктор политичких наука из Украјине, консултант Научно-образовног центра „Николај Данилевски“, говорио је на тему „Империјалистичка политика европских елита и поробљени народи Европе“. Он је истакао да се рат против Русије, са циљем њеног елиминисања као геополитичке силе, води дуго и да је могуће навести многобројне примере те борбе. „Данашњи украјински конфликт настао је вештачким стварањем украјинског идентитета над којим се дуго радило, што је довело до братоубилачког рата. Са друге стране саму Европе чине многи народи са богатом историјом и културом од којих су многи изгубили свој идентитет. Као пример можемо узети народе који живе у Великој Британији, Француској или Немачкој (Лужички Срби)“. За разлику од Европе у Русији су сви народни који у њој живе сачували свој идентитет“, нагласио је Семченко.
Фото: Александар Семченко
Роман Лункин, доктор политичких наука, професор РАН, заменик директора ИЕ РАН, говорио је на тему „Неолиберална идеологија и преиспитивање европског популизма“. Он је истакао да живимо у веома занимљивој епохи у којој се преосмишљавају сви појмови који су дефинисани крајем 19. и у 20. веку. „Један од њих је појам цивилизације о ком различите силе имају различита виђења, као и о појму националног суверенитета у савременом свету. У том контексту није јасно да ли је данашње понашање Европе условљено евроатланстком агендом или се може оценити као тежња ка стратешкој аутономији, напоменуо је Лункин. Такође он је скренуо пажњу на то да је током научног семинара много пута поменут и појам слободе што постављања питање тумачење тог појма са позиције либерализма, идеологије која је преживела многе промене током различитих епоха. „Јасно је да се под савременим либерализмом подразумева потпуно искривљено поимање те идеологије, за разлику од класичног либерализма где се људска права и права нације схватају у савршено нелибералном кључу“, напоменуо је заменик директора ИЕ РАН.
Фото: Роман Лункин
Екатерина Тимошенкова, кандидат историјских наука, виши научни сарадник Центра за партијско-политичка истраживања ИЕ РАН, говорила је на тему „Вредности и антивредности колективног Запада“. Она је у свом излагању навела конкретне примере неслагања руских и немачких стручњака у оцени политике руског председника Владимира Путина, чији узрок лежи у перцепцији немачких политичара да се данашња Русија не понаша у складу са правилима које је определила Европа. Поред тога Тимошенкова је у контексту различитих поимања вредности навела размишљање професора из Пољске који је рекао да су захваљујући социјалистичком систему и католицизму Пољаци сачували духовност. У наставку свог излагања Тимошенкова је образложила како данашња Немачка схвата вредности које заступа, како разматра међународну ситуацију и која је њена нова идеологија на основу књиге Херфрида Минклера, некадашњег саветника Ангеле Меркел.
Фото: Екатерина Тимошенкова
Организатори и учесници научног семинара су сублимирајући резултате позитивно оценили заједнички догађај Института Европе РАН и Центра за геостратешке студије. Галина Поважнаја, руководилац Сектора за међународну сарадњу Института Европе РАН захвалила се у завршном делу семинара свим учесницима и истакла да је потписивање уговора о научној сарадњи стратешки важно. Она је позвала на наставак дискусије кроз организацију нових догађаја уз оцену да су све научне анализе биле конструктивне, промишљене и квалитетне. Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије још једном се на крају захвалила руководству Института Европе РАН на указаном поверењу и истакла да ће у наредном периоду бити утврђени планови даље сарадње која отвара велике перспективе.
Фото: Драгана Трифковић, Галина Поважнаја и Роман Лункин
Извештај саставио: Центар за геостратешке студије
20. октобар 2025.
