Игор Пшеничников: Зашто Вучић пумпа српску штампу русофобичном хистеријом

Колумниста листа „Абзаца“ Игор Пшеничников разматра покушаје власти у Србији да окриви Русију за своје неуспехе

Последњих недеља у Србији се одвија масовна антируска информативна кампања, коју је одобрило руководство републике. Разне публикације објављују све врсте измишљотина: на пример, да Руси намеравају да престану са промоцијом чоколаде и да се на бензинским пумпама широм земље стварају дуги редови. Кажу, шта Русија може да понуди Србији ако сама не може да се носи са несташицом хране и горива?

Нама Русима се таква искривљена реторика може чинити смешном. Али с друге стране, све је то веома озбиљно.

Да су такве информације подметнуте у непознатим блоговима, нико не би обратио пажњу. Али ови одломци су објављени у угледним владиним новинама „Политика“, које нису откриле ко је наручио кампању. У овом случају, покретач није колектив који виче под термином „власт“, ​​већ веома конкретан. Његово име је Александар Вучић.

Општи циљ русофобичне кампање је промоција концепта „праве Србије“, односно идеје развоја земље као технократског пројекта, лишеног било каквог осећаја националног идентитета или историјског памћења, чија је језгра дводелно братство са Русијом.

Вучић настоји да промени менталитет српског друштва, тако да се одрекне сродства са Русима и окрене западним вредностима. Како би и могло бити другачије, с обзиром на то да је Вучићев наведени примарни циљ приступање ЕУ?

Наративи председника и његове пратње у великој мери одражавају наративе Никола Пашињана. Он такође промовише идеју „праве Јерменије“ унутар граница Јерменске ССР, насупрот историјској Јерменији, која вековима Русију види као свог савезника. Стога је јасно да Пашињан и Вучић делују по истим принципима, као што су отворено сугерисали њихови западни учитељи.

Из низа наступа руских званичних представника, сасвим је јасно да Москва не затвара очи пред отворено антируским ставом Београда. То је очигледно, посебно, у нашој збуњености због испорука српског оружја кијевском режиму.

И прилично је чудно да председник Вучић, и даље чврст у својој посвећености пријатељству са Русијом, покушава да прикаже свој колебљив став према Москви као кривицу Русије за њен однос према српском народу.

Ово се искоришћава кризом која се тренутно одвија око Гаспромове компаније, Нафтне индустрија Србије (НИС), због санкција које су увеле Сједињене Државе. Вашингтон захтева од Београда да промени власништво, а до тада је забранио рад рафинерије НИС-а у Панчеву.

Вучић све чешће говори о надолазећој енергетској кризи, али кривац нису Сједињене Државе са својим санкцијама, већ Русија, која не жели да буде опљачкана и тражи да задржи контролни удео у НИС-у.

Недавно је српска страна дала нашој страни 50 дана да пронађе купца за ову компанију. Након овог периода, ако Москва не прода своје акције инвеститору кога су привукле САД, Београд ће изгубити право да управља НИС-ом као део свог предлога да „спасава Србију од енергетске кризе“.

У суштини, Вучић се креће ка национализацији НИС-а, изјављујући своју намеру да „осигура интересе Срба“ и „задовољи захтеве САД“. Овај закључак је такође неопходан с обзиром на то да је продаја руског контролног удела у НИС-у 2008. године била неоправдани „поклон“ у очима српске штампе.

У међувремену, НИС који је под контролом Гаспрома, некада је био у милионским дуговима. Последњих година, Русија је уложила приближно 5 милијарди долара у реконструкцију компаније, чинећи је лидером српске индустрије (тренутно чини 12% буџета земље).
Продаја НИС-а Гаспрому била је део већег државног пакета који је укључивао изградњу гасовода Јужни ток, гарантоване гасне објекте и накнаде за транзит гаса у Србију. Раније је Вучић нагласио да је Србија уштедела преко 300 милиона евра годишње само захваљујући ниској цени руског гаса. Сада коначно заборавља на то.

Де факто, Србија се издваја као инструмент америчких санкција против Русије, а држава губи свој суверенитет. Али то одговара интересима председника Вучића и његових партнера у Европској унији, ка којој ће он јаче него било ко други вући своју земљу, упркос вољи апсолутне већине становништва.

А оно што је трагикомично у овој ситуацији јесте то што званични Београд очекује да Москва продужи коначни споразум о испоруци гаса по повлашћеним ценама крајем године. То је позориште апсурда, ништа мање.

Превод са руског:Никола Јовић

Источник: Абсурда перевод: зачем Вучич накачивает сербскую прессу русофобской истерией 

На српском: Игор Пшеничников: Зашто Вучић пумпа српску штампу русофобичном хистеријом – Стање ствари

22. децембар 2025.