Драгана Трифковић: Од НАТО бомбардовања до данас — упорно прогањање Српске православне цркве на Косову и Метохији
Извештај са прве Националне конференције одржане у Болоњи 27. септембра 2025. године, уз учешће: Драгане Трифковић (директорке Центра за геостратешке студије), оца Ђорђа Арлетија (Православна црква „Сви Свети“ у Модени), Георгиоса Каралиса (нуклеарни лекар, стручњак за грчку патрологију), Александра Ђнокија (писца) и оца Амброзија Касинаска (Православна црква „Свети Максим Епископ“ у Торину).
Од НАТО бомбардовања Србије 1999. године, територија јужне српске покрајине Косово и Метохија налази се под контролом међународних снага — мисије Уједињених нација (UNMIK) и НАТО снага предвођених KFOR-ом. Основни мандат ових међународних снага обухвата очување мира и јавног реда, заштиту цивилног становништва и очување људских права и основних слобода.
Међутим, од преузимања контроле над Косовом и Метохијом, УН и НАТО нису успели да обезбеде трајни мир у региону и нису били посвећени спровођењу Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Тај немар охрабрио је албанске сепаратисте да се упусте у насилне и противзаконите активности.
Континуирана ситуација од 1999: Кључне чињенице
Од 1999. године, ситуацију на Косову и Метохији обележавају следеће чињенице: Приближно 250.000 Срба протерано је са Косова и Метохије, а до данас нису створени услови за њихов повратак.
Стање људских права и укупне безбедности у региону остаје изузетно лоше, обележено честим терористичким инцидентима, физичким насиљем, етнички мотивисаним убиствима, драстичним ширењем организованог криминала, пљачкама, узурпацијом и уништавањем приватне имовине, ограничењима слободе кретања и другим кршењима.
Религијска права преосталог српског становништва посебно су угрожена. То се огледа у прогону и нападима на свештенство и вернике Српске православне цркве, нападима на цркве, манастире и гробља, као и у незаконитом одузимању и присвајању црквене имовине.
Косово и Метохија је дом за приближно 1.300 српских православних цркава и манастира, уз око 700 додатних црквених остатака. Многи од ових светих објеката подигнути су између 13. и 17. века. Манастири и цркве на Косову и Метохији представљају најугроженије културно наслеђе у Европи.
Од доласка међународних снага на Косово и Метохију
Од доласка међународних снага на Косово и Метохију, приближно 150 српских православних цркава, манастира и гробаља уништено је у присуству UNMIK-а и KFOR-а. Најдрастичнији пример догодио се 17–18. марта 2004. године, када су албански екстремисти организовали погром над српским становништвом, током којег је уништено тридесет српских православних цркава и манастира и око хиљаду српских домова. Док су албански екстремисти спроводили координисано насиље над Србима и српском имовином, снаге KFOR-а су пасивно посматрале — а неки припадници су чак фотографисани испред запаљених објеката.
Поред физичког уништавања, српске цркве и манастири на Косову и Метохији изложени су покушајима фалсификовања с циљем да се уклоне из српског културног наслеђа и прекатегоришу као дарданијски, илирски, римокатолички или албански. Крајњи циљ је да се укључе у албанско културно наслеђе. Путем историјског ревизионизма и пропаганде, албански актери настоје да убеде Европу и ширу јавност да су наводно аутохтони народ који вековима живи на тим територијама.
На пример, за Пећку патријаршију, која је вековима била центар Српске православне цркве и која је уписана као српско културно наслеђе на листи UNESCO-а, Албанци тврде да је реч о „албанској православној цркви“. Црква Богородице Љевишке, задужбина српског краља Милутина Немањића из 14. века, означава се као „најстарија албанска црква у региону“. Манастир Грачаница, такође Милутиновa задужбина, Албанци су преименовали у „цркву Улпијане“. Косовски историчари тврде да ју је изградила албанска династија Нимани. Задужбину Стефана Дечанског Немањића, Милутиновог сина — манастир Високи Дечани — приписују локалном албанском племену Гаши. Манастир Светих Архангела код Призрена, који је основао цар Душан у 14. веку, у албанским публикацијама се представља као „руина албанског манастира“.
Ово су само неки примери грубог историјског фалсификовања, које је на Косову и Метохији достигло масовне размере. Важно је нагласити да су српске цркве и манастири, које сада Албанци присвајају као део свог културног наслеђа, били нападани, спаљивани или уништавани током мартовског погрома. То поставља логично питање: зашто би Албанци уништавали те светиње ако их заиста сматрају својима?
Напади на српска гробља на Косову и Метохији
Српска гробља на Косову и Метохији такође су била мета напада. Један пример је посебно упечатљив: власти у Приштини су употребиле тешку механизацију да ископају старо српско гробље у близини Цркве Светог Димитрија у северној Косовској Митровици, где су сахране вршене од краја 19. века до 1960-их. Том приликом су откривени људски остаци.
Међународна заједница остаје нема на ове чињенице, које се не разматрају у међународним институцијама нити се о њима извештава у глобалним медијима. Уместо тога, промовише се лажна нарација о наводном развоју демократије на Косову — тврдња без стварног основа. Чак ни заговорници људских права не подржавају повратак 250.000 протераних Срба са Косова и Метохије, јер би тиме било откривено етничко чишћење које се догодило након 1999. године, када су међународне снаге преузеле контролу над територијом.
Иако су међународне мисије (KFOR, UNMIK, EULEX) формално задужене да гарантују повратак српских избеглица, у пракси остају пасивне. Већина западних медија избегава ову тему јер противречи наративу о „успешној НАТО мисији“, а питање српског повратка се сматра „политички непожељним“.
Уништавање српских цркава и манастира на Косову и Метохији
Уништавање српских цркава и манастира на Косову и Метохији ретко се јавно помиње, јер би то додатно потврдило потпуни неуспех међународне мисије у региону. Напади на верске објекте нису само чин вандализма — они служе као психолошко средство притиска, како би се Срби осећали несигурно и непожељно. Политичке власти у Приштини ретко осуђују такве нападе, а често настоје да их релативизују. Истраге се готово никада не спроводе до краја. У најбољем случају, починилац може бити ухапшен, али казне су минималне или се уопште не изричу. То шаље јасну поруку да такви поступци остају некажњени. Непостојање казни охрабрује даље нападе, јер починиоци знају да неће сносити последице.
Српске православне светиње симболизују вековно присуство Срба на Косову и Метохији. За радикални део албанске заједнице, ови објекти представљају подсетник да Косово није „албанска земља“. Зато постају мета уништавања — као део настојања да се избрише српски идентитет. Неопходно је апеловати на међународне институције, глобалну јавност, а посебно на заступнике људских права, да престану да игноришу ове чињенице и да преузму одговорност за оно што се дешава.
Апел међународној заједници и институцијама за заштиту културног и верског наслеђа на Косову и Метохији
У светлу континуираних напада на српске православне светиње, гробља, вернике и свештенство на територији Косова и Метохије, упућујемо озбиљан и одлучан апел међународним институцијама, организацијама за заштиту људских права, културног наслеђа и верских слобода, као и свим одговорним актерима унутар система Уједињених нација, Европске уније и Савета Европе.
Позивамо вас да:
Признате и јавно осудите систематско уништавање српског културног и духовног наслеђа, које представља непроцењиви део европске баштине.
Захтевате од мисија UNMIK, KFOR и EULEX да испуне свој мандат у складу са Резолуцијом 1244 и обезбеде заштиту верских објеката и безбедност српског становништва.
Подржите иницијативе за независну међународну истрагу о нападима на цркве, манастире и гробља, као и о фалсификовању историјских и културних чињеница.
Укључите питање повратка 250.000 протераних Срба у званичне агенде и извештаје о стању људских права, јер њихово одсуство представља доказ етничког чишћења.
Престанете да подржавате наративе који прикривају стварност на терену и доприносе некажњивости починилаца.
Историјска одговорност припада свима нама. Ћутање пред уништавањем духовне и културне баштине није неутрално — оно је саучесништво. Позивамо вас да преузмете одговорност и станете у одбрану универзалних вредности, мира и правде.
Источник: Центр геостратегических исследований
7. окробар 2025.
