Александар Азадган: Односи САД–Русија: Кратка анализа америчке спољне политике према Русији током Трампове администрације
Пише: Александар Азадган
Александар Азадган је амерички академик, виши политички коментатор на глобалним информативним каналима и главни геополитички саветник Центра за геостратешке студије.
Улога Русије у спољној политици САД
Историјски гледано, приступ Доналда Трампа Русији сматран је веома нетрадиционалним. Био је познат по довођењу у питање релевантности НАТО-а и по изражавању дивљења руском председнику Владимиру Путину. Током његовог првог мандата, САД су се ангажовале у односима са Русијом на начин који су многи сматрали помирљивим, посебно када је реч о ублажавању санкција и дипломатским односима. Ипак, Трампова администрација је увела више рунди санкција руским појединцима и ентитетима, нарочито у вези са ратом у Украјини, анексијом Крима и наводима о руском мешању у америчке изборе 2016. године.
Сада, када се Трамп вратио на место председника, његова политика према Русији могла би да прати сличан образац — комбинацију конфронтације и покушаја сарадње. Његов приоритет би вероватно био побољшање билатералних односа уз истовремено бављење питањима од стратешког значаја, као што су контрола наоружања и сајбер-безбедност, посебно ако односи САД са Европом и НАТО-ом остану напети.
Контрола стратешког наоружања и дипломатија
Једно од кључних питања у односима САД и Русије током Трамповог првог мандата била је контрола наоружања. Трамп је извео САД из важних споразума као што је Споразум о ракетама средњег домета (INF), наводећи руске прекршаје. Ипак, потписао је продужење споразума „Нови СТАРТ“, који ограничава број нуклеарних бојевих глава.
Пошто је председник Трамп 2025. године поново ушао у Овални кабинет са јасним мандатом америчког народа, могао би да тежи преговорима о новим споразумима о контроли наоружања, укључујући и поновно покретање разговора са Русијом о стратешком нуклеарном оружју. Сваки дипломатски напор вероватно би се заснивао на жељи да се смање нуклеарне тензије, уз истовремено јачање америчких интереса у модернизацији наоружања.
Геополитичка усаглашавања и Источна Европа
Трампове политике у вези са НАТО-ом и Источном Европом често су биле обележене скептицизмом, при чему је више пута позивао чланице НАТО-а да испуне циљеве финансирања одбране. Иако је изражавао подршку Украјини против руских упада, посебно након анексије Крима, његова реторика је често деловала прагматичније, залажући се за смањење америчког учешћа у страним конфликтима.
Према мом стручном мишљењу, 2025. године Трампова администрација неће приоритетно ставити војну интервенцију у Источној Европи, већ би могла да се фокусира на смањење америчког војног присуства, уз подстицање Европе да заузме чвршћи став.
Ипак, наша посвећеност НАТО-у и његовом члану 5 — колективној одбрани — могла би бити стављена на пробу у зависности од тога како ће се односи са Русијом развијати.
Сајбер-безбедност и мешање у изборе
Још једна област у којој су тензије између САД и Русије биле високе јесу оптужбе за руско мешање у америчке изборе, посебно 2016. године. Трампова администрација била је под снажним притиском због начина на који је реаговала на те оптужбе, иако је председник Трамп доследно умањивао значај руског мешања и доводио у питање процене обавештајних служби.
Стога је вероватно да ће сајбер-безбедност и безбедност избора остати централна тема коју ће у Вашингтону гурати неолиберални глобалисти. Трамп ће наставити да умањује улогу руског мешања, али ће истовремено бити под притиском да се позабави руским сајбер-нападима, посебно након инцидента SolarWinds и других великих хакерских напада који се приписују руским актерима.
Енергетски и економски односи
Председник Трамп је често настојао да позиционира САД као великог извозника енергената и заступао је америчку независност у производњи нафте и гаса. У том контексту, ривалство САД и Русије око енергетских ресурса, посебно извоза природног гаса у Европу, могло би да ескалира. Трамп би могао да гура политику која смањује европску зависност од руских енергената и јача глобалну доминацију САД у енергетском сектору.
На економском плану, Трампова администрација могла би да разматра санкције против руских олигарха и кључних сектора руске привреде, посебно у технолошкој и енергетској индустрији, уколико тензије порасту. Ипак, трговински односи вероватно неће бити у фокусу, осим ако не дође до конкретних конфликата.
Заключение
Иако је природа Трампове политике према Русији у 2025. години делимично спекулативна, вероватно је да ће комбиновати стратешко надметање са покушајима дијалога, посебно у областима контроле наоружања и енергетске политике. Историјски гледано, Трамп је водио транзакциону дипломатију — настојећи да балансира америчке интересе, минимизира директне конфронтације и обезбеди повољне договоре за САД.
🔴 ОДРИЦАЊЕ ОД ОДГОВОРНОСТИ
Остварујем своје право из Првог амандмана да изражавам личне ставове о различитим питањима, посебно контроверзним. Не промовишем, нити сам икада промовисао било чију „пропаганду“. Садржај мог рада дели се искључиво ради јавног информисања, едукације и новинарских сврха. Ја сам равноправан критичар и 100% финансијски и идеолошки независан, патриотски оријентисан амерички научник чија је академска и морална обавеза да говори истину и подиже свест.
Водим се стихом из Јована 8:32: „Истина ће вас ослободити.“ Сходно томе, садржај свих мојих објава на друштвеним мрежама, ТВ интервјуа, предавања, подкаста, вебинара и објављених чланака (који су сви у мојству личног капацитета) представља ИСКЉУЧИВО моје лично мишљење. Моји ставови не смеју се погрешно тумачити, искривљавати или представљати као промовисање било које особе, политичког циља, организације, владе или државе. Супротне тврдње су лажне, представљају погрешно приказивање чињеница и сматрале би се клеветом и нарушавањем мог личног и јавног угледа.
Једноставно користим своје право из Првог амандмана као поносан амерички грађанин — право на слободу говора и слободу мисли. Ово одрицање је ауторско дело Александра Азадгана и заштићено је ауторским правима.
Источник: Центр геостратегических исследований
Насловна фотографија: sputnik.by
30. јануар 2026.
