Александар Азадган: Да ли Америка иде ка грађанском рату у контексту прекомерних овлашћења ICE-а?

Александар Азадган је амерички академик, виши политички коментатор на глобалним информативним каналима и главни геополитички саветник Центра за геостратешке студије.

Апстракт
Шта ако акције Имграционе и царинске службе (ICE) нису уопште усмерене на имиграцију, већ на изградњу и нормализацију унутрашње безбедносне силе? Тајне полиције осмишљене да сузбија неслагање у тренутку када се друштвено поверење урушава, а амерички систем почиње да пуца. Убиство Рене Гуд и Алекса Претија поново је гурнуло ICE у национални фокус, распламсало јавни бес и доминирало медијским насловима у већ нестабилном информативном циклусу Трампове ере. Али за свакога ко је пажљиво пратио дешавања, ове смрти нису биле шокантне. Биле су предвидљиве. Логичан исход године проведене у трансформацији ICE-а из имиграционе агенције у нешто што све више личи на унутрашњу војну силу, уз додатних 74,6 милијарди долара финансирања.

Оно на шта јавност сада реагује само је видљива површина много дубљег процеса који се одвија тихо, систематски и углавном непримећено. Постоји разлог зашто тајне полиције кроз историју изгледају слично. Прате препознатљиве обрасце — и када их једном уочите, тешко је игнорисати колико ICE почиње да се уклапа у њих. Дакле, оно што се догодило Рене Гуд и Алексу Претију није крај приче. То је тек почетак — и биће много горе.

У овом раду испитујем теоријске и емпиријске могућности грађанског рата или великог унутрашњег сукоба у нашој земљи који би могао настати услед перципираног прекорачења овлашћења ICE-а, без заговарања насиља или тврђења да је такав исход неизбежан.

Ослањајући се на компаративну теорију грађанских ратова, литературу о легитимитету државе, студије федерализма и историјске преседане, анализа процењује да ли агресивно или ванстандардно спровођење имиграционих закона може деловати као катализатор за широко распрострањено политичко насиље. Рад закључује да, иако је класичан грађански рат мало вероватан, прекомерна овлашћења ICE-а могу допринети асиметричним динамикама сукоба, укључујући локализоване немире, сукобе између савезних и државних власти, масовни грађански отпор и политичку радикализацију. Студија закључује да имиграциона пракса делује мање као појединачни узрок конфликта, а више као фактор који појачава постојеће тензије — поларизацију, неповерење у институције и пад демократског легитимитета.

1. Увод
Концепт грађанског рата у Сједињеним Државама заузима осетљиво место у академском и јавном дискурсу. Иако историјско сећање на Амерички грађански рат (1861–1865) и даље снажно одјекује, савремени научници углавном одбацују могућност другог класичног грађанског рата са територијалном поделом и масовним армијама. Ипак, последњих година расте забринутост због политичке поларизације, пада поверења у институције и све чешће употребе државне принуде у унутрашњем управљању.

Једна област у којој су ове тензије посебно видљиве јесте имиграционо спровођење закона. ICE, основан 2003. године као део Министарства за унутрашњу безбедност (DHS), постао је жариште контроверзи због својих тактика, обима овлашћења и перципиране изолованости од локалне и демократске контроле. Оптужбе за прекорачење овлашћења — дефинисане овде као поступци који превазилазе законске мандате, уставне норме или прихваћене демократске праксе — покренуле су питање да ли имиграционо спровођење може деловати као окидач ширег унутрашњег конфликта.

Овај чланак истражује да ли, и под којим условима, прекомерна овлашћења ICE-а могу допринети динамикама налик грађанском рату у Сједињеним Државама.

2. Дефинисање „грађанског рата“ у савременом америчком контексту
Класичне дефиниције грађанског рата наглашавају дуготрајан оружани сукоб између организованих група унутар државе, са значајним жртвама и контролом територије. Међутим, савремена истраживања препознају читав спектар унутрашњег насиља, укључујући:

• Нискоинтензивну побуну
• Државну репресију и контрамобилизацију
• Масовни грађански отпор са повременим насиљем
• Институционалне сукобе између федералног и државног нивоа
• Политичко насиље без територијалне сецесије

У развијеним демократијама унутрашњи сукоби вероватније попримају фрагментисане, асиметричне и правно нејасне облике, а не традиционални грађански рат. Зато свака анализа потенцијалног конфликта повезаног са ICE-ом мора узети у обзир нетрадиционалне облике унутрашњег сукоба.

3. Прекорачење овлашћења ICE-а: концептуални и институционални оквир

Прекорачење овлашћења ICE-а може се разумети кроз неколико димензија:

Правно прекорачење: Спровођење мера које развлаче или игноришу законска овлашћења, заштиту правног поступка или уставна ограничења.

Јурисдикцијско прекорачење: Савезно мешање у области које традиционално регулишу државе или општине, посебно у „сигурним градовима“ (sanctuary jurisdictions).

Оперативно прекорачење: Милитаризоване тактике, масовне рације или широко надзирање које погађа и популације које нису мета.

Нормативно прекорачење: Акције које подривају заједничке демократске норме, као што су транспарентност, одговорност и пропорционалност.

Важно је нагласити да прекорачење није дефинисано искључиво законитошћу, већ и перцепцијом јавности, која игра пресудну улогу у политичкој мобилизацији и ерозији легитимитета.

4. Легитимитет државе и политичко насиље

Кључни налаз у истраживањима грађанских сукоба јесте да легитимитет државе, а не само материјално незадовољство, одређује вероватноћу унутрашњег насиља.

Када значајни делови становништва државу доживљавају као:

• произвољну • неодговорну • неједнако примењену • непријатељски настројену према идентитету групе

вероватноћа отпора расте.

Имиграционо спровођење закона има јединствен потенцијал да изазове кризу легитимитета јер се укршта са питањима расе, етничке припадности, тржишта рада, породичног интегритета и норми људских права. Када се поступци ICE-а доживљавају као колективно кажњавање или репресија заснована на идентитету, они могу подстаћи отпор заснован на солидарности и ван имигрантских заједница.

5. Федерализам и сукоб између савезног и државног нивоа

Један могући пут ка унутрашњем конфликту не подразумева директне сукобе грађана, већ институционални сукоб између различитих нивоа власти.

Примери укључују:

• одбијање држава да сарађују са ICE захтевима за задржавање • стратегије правног поништавања (nullification) • ангажовање државних полицијских снага да блокирају савезне операције • супротстављене судске одлуке и институционалну парализу

У екстремним сценаријима, савезни покушаји да се наметне сарадња могли би изазвати уставне кризе, масовну грађанску непослушност или политизацију државних безбедносних структура. Иако је то и даље далеко од грађанског рата, таква динамика подсећа на институционалну фрагментацију која је уочена у другим земљама у периоду пре избијања конфликта.

6. Поларизација, милиције и недржавни актери

Прекорачење овлашћења ICE-а може се укрстити са постојећом поларизацијом и активирати недржавне актере, укључујући:

• Наоружане цивилне милиције које тврде да бране границе или се супротстављају савезној власти • Екстремистичке групе које користе имиграционе наративе • Самосталне, „вишеградске“ акције спровођења закона • Контрамобилизацију антифашистичких или мрежа за одбрану имиграната

Ови актери делују ван формалних командних структура, што повећава ризик од спорадичног насиља, погрешних процена и ескалације. Кључно је да грађански ратови често не почињу централним планирањем, већ локалним сукобима који се отимају контроли услед слабих механизама за посредовање у конфликтима.

7. Зашто је потпуни грађански рат и даље мало вероватан

Упркос ризицима, више структурних фактора значајно умањује вероватноћу традиционалног грађанског рата:

• Висок капацитет државе и надзор • Професионална, централизована лојалност војске • Економска међузависност региона • Одсуство кохерентног сецесионистичког вођства • Дубоко укорењене институције изборне политике

Само прекорачење овлашћења ICE-а нема мобилизациони потенцијал да уједини различита незадовољства у дуготрајну оружану побуну.

8. Вероватнији облици конфликта

Уместо грађанског рата, прекомерна овлашћења ICE-а могла би допринети:

Хроничним грађанским немирима у урбаним срединама

Нормализацији политичког насиља на протестима и местима спровођења закона

Ерозји демократског пристанка, што смањује поштовање закона

Радикализацији и спровођења закона и отпора

Кризама легитимитета након злоупотреба које добију велики публицитет

Ови исходи подсећају на оно што политиколози називају „насилни плурализам“ или „нискоинтензивни унутрашњи конфликт“, а не грађански рат.

9. Импликације за јавне политике

Да би се смањио ризик од конфликта, креатори политика треба да приоритизују:

• Јасна законска ограничења овлашћења за спровођење закона • Робустан судски надзор • Механизме координације између савезног и државног нивоа • Транспарентност у операцијама спровођења закона • Заштиту правног поступка и породичног интегритета

Спречавање унутрашњих конфликата у демократијама више зависи од процедуралног легитимитета него од употребе силе.

10. Закључак

Иако прекорачење овлашћења ICE-а само по себи није довољно да изазове грађански рат, оно представља значајан стресор у политички поларизованом систему. У комбинацији са падом поверења, идентитетском политиком и институционалним сукобима, агресивно спровођење имиграционих закона може допринети дестабилизујућим динамикама које подсећају на ране фазе унутрашњег конфликта.

Највећи ризик није понављање грађанског рата из 19. века, већ постепено клизање у фрагментисано, нормализовано политичко насиље које изнутра подрива демократско управљање. Разумевање ове разлике кључно је и за научнике и за доносиоце одлука који желе да очувају друштвену кохезију у ери оспорене државне моћи.

🔴 ОДРИЦАЊЕ ОД ОДГОВОРНОСТИ (DISCLAIMER)

Задржавам своје право из Првог амандмана да изражавам сопствене ставове о различитим питањима, посебно контроверзним. Не промовишем, нити сам икада промовисао било чију „пропаганду“. Ја сам равноправни критичар и 100% финансијски и идеолошки независан и патриотски оријентисан амерички научник чија је академска и морална обавеза да говори истину и подиже свест. Водим се стихом из Јована 8:32: „Истина ће вас ослободити.“ Сходно томе, садржај свих мојих објава на друштвеним мрежама, ТВ интервјуа, предавања, подкаста, вебинара, чланака итд. (који су сви у мом личном својству) представља ИСКЉУЧИВО моје мишљење. Моји ставови не треба да се погрешно тумаче, погрешно представљају или искривљују као промовисање (у име) било које особе, политичког циља, организације, владе или државе. Супротне тврдње су лажне, представљају погрешно приказивање чињеница и сматрале би се клеветом и нарушавањем мог личног и јавног угледа. Једноставно користим своје право из Првог амандмана као поносан амерички грађанин — право на слободу говора и слободу мисли.

Насловна фотографија: Шта треба знати о америчкој Имграционој и царинској служби (ICE). Савезна агенција задужена је за хапшење, притварање и депортовање странаца оптужених за кршење имиграционих закона. Кевин Мохат / Reuters

Источник: Центр геостратегических исследований

3. фебруар 2026.