Tag Archives: Sérvia

Dragana Trifkovic, Diretor-Geral do Centro de estudos estratégicos

Крајем маја ове године, пре нешто више од месец дана, председник Србије Александар Вучић је на конференцији за новинаре у згради председништва упитан да прокоментарише незваничне наводе да Србија и Косово преговарају о размени територија. Новинарка је цитирала приштинске изворе који тврде да су косовске власти спремне да размене 17 српских села са Севера Косова за општине на југу Србије, Прешево, Медвеђу и Бујановац. Он је одговорио: „Никада ми нико није помињао ни никаква села, нити било шта друго, нити било шта слично. Слушао сам различите приче кроз медије, а овако нешто никада нисам чуо, баш ме занима која су то 17 села. Никада нисам добијао понуду такве врсте и никада такву понуду нисам видео“. Истакао је да Србија води „слободарску и независну политику“.

Пише: Слободан Самарџић

Није битно да ли смо у другој фази првог таласа или смо у првој фази другог таласа. Битно је да се вратио вирус корона са свим радикалним манифестацијама. Карактеристика ове пошасти од почетка ове године јесте њена правична планетарна распоређеност. Та се карактеристика понавља. И још нешто, феномен је планетарни а борба против њега је национална.

Пише: професор Слободан Самарџић

Избори који ће се одржати за неколико дана по својој такмичарској дражи и неизвесности равни су данашњим изборима у Северној Кореји или негдашњим изборима у земљама „реалног социјализма“ и „реалног самоуправљања“. Србија још не баштини чисти систем ових држава, али свакако следи ток настајања таквог система у првим послератним изборима у Југославији, изборима за Уставотворну скупштину почетком 1946. године.

Округли сто: Бојкот избора у светлу очувања Косова и Метохије у саставу Србије

Прес центар Удружења новинара Србије, Кнез Михаилова бр. 6, уторак 16 јун 2020. године у 12 ч

Организатори: народни посланици Бошко Обрадовић и Иван Костић

Излагање Драгане Трифковић

Млађан Ђорђевић, бивши савјетник предсједника Србије, Бориса Тадића рекао је да лидери Демократског фронта (ДФ) Андрија Мандић и Милан Кнежевић учествују у игри у којој предсједници Црне Горе и Србије Мило Ђукановић и Александар Вучић помажу један другом.

Ђорђевић, бивши савјетник предсједника Србије Бориса Тадића, рекао је да предсједник Црне Горе Мило Ђукановић помаже предсједнику Србије Александру Вучићу да се представи као заштитник Срба и Српске православне цркве (СПЦ), а да Вучић узвраћа Ђукановићу истом мјером. 

Пише: Драгана Трифковић за РЕГНУМ

Српски добровољац који је ратовао у Донбасу, Горан Ћирић, чека у Сочију одлуку на уложену жалбу поводом изручења српској страни на захтев Интерпола. Уколико суд одбије жалбу, Ћирић ће бити депортован у Србију. Ово није први српски добровољац који треба да буде изручен Србији. Шта га очекује у домовини и зашто српске власти траже његову екстрадицију?

Колико ми је познато, званични мотив за издавање потернице за Гораном Ћирићем од стране Србије је привредни криминал. Њега држава Србија терети да је наводно умешан у малверзације са извозом пољопривредних производа. Међутим, то није први случај да се против српских добровољаца из Донбаса покрећу оптужбе које нису утемељене. Својевремено се у Србији водила медијска хајка против Дејана Берића кога су такође оптуживали за наводне пословне махинације од пре десетак година, до тога да припрема нападе на службена лица у Србији, иако је он тада био у Донбасу. С обзиром на то да сам од почетка избијања сукоба у Донбасу пратила ову тематику, могла сам да уочим да се против неких добровољаца у Србији водила позитивна кампања, а против неких крајње негативна. По мојој процени, позитивна кампања се водила против оних добровољаца који су на неки начин били повезани или у служби режима Александра Вучића, док се негативна водила против оних које држава Србија није контролисала.

Пише: Слободан Самарџић

Пре неколико дана јавност је из саопштења-једне-реченице Уставног суда Србије (УСС) сазнала да је овај Суд одбацио све иницијативе за оцену уставности Одлуке о проглашењу ванредног стања. После пар дана на порталу УСС појавио се текст Решења о одбацивању (вид. овде). Најблаже речено, ово је по својој форми документ омаловажавања свих иницијатива и њихових подносилаца. Њих је, колико ми је познато, било десет, али УСС није ни једног удостојио свог појединачног одговора, већ је лиферовао скупни текст (Решење) као да је реч о заједничком раду десет иницијатора, а не о десет посебних прилога.