Пише: Модест Колеров

Проблем српске покрајине Косово традиционално се разматра са два међусобно опречна становништа: са станивишта српских патриота, који поричу сепаратизам, и са становништа Запада, председника Вучића и његових обожавалаца у Москви и московских кабинетних теоретичара спољне политике. Они се залажу за споразум са Косовом по сваку цену, чак по цену признања његове независности од стране Београда, по цену антисрпског апартхејда. Српско становништво покрајине се смањује, његова острвца се налазе у изолацији. 90% албнаског становништва покрајине залаже се за независност у односу на Србију.

Пише: Милош Здравковић

Иако Сједињење Америчке Државе протеклих месеци упорно упозоравају „Слободну“ Европу на „опасни и малигни“ руски гас и на исте такве енергетске пројекте који ће само додатно повећати њену зависност од Русије, од газде у Кремљу, указујући на европску потребу његове замене увоза са „провереним“ и „савезничким“ америчким или неким недефинисаним течним нафтним гасом (другим речима, потреба је владе у Вашингтону да повећа свеукупну европску зависност од САД, јер она више не би била само војне и безбедносне природе, већ и енергетске), ипак из света енергетике стижу врло занимљиве вести, које демантују америчка (наравно и НВО упозорења, није Европа битно другачија од Србије) а учестале и отворене претње (попут оне усмерене на готово завршени гасовод „Северни ток 2“) о опасности енергетске сарадње са Москвом.

Саопштење Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“

Вакцинација Срба у јужној српској покрајини у пуној мери показује све размере националне издаје председника Србије, иначе главног тајкуна Републике, Александра Вучића.

Владимир Тодић за Пресс24: “Бугарска не разуме југословенско искуство Македонаца”

Владимир Тодић је један од најпознатијих доктора историјских наука, који је велики познавалац савремене балканске историје. Његов научно-историјски ангажман повезан је са проучавањем бројних архива балканских земаља и из ове перспективе чини га одличним саговорником на тему македонско-бугарских односа. Пре више од 30 година служио је војни рок у Југословенској народној армији у Македонији, у Куманову и Струмици и, како каже, има личну историју.

Интервју Драгане Трифковић за Евроазија експерт

Како бисте окарактерисали руско-српске односе у 2020. години и шта очекивати од билатералних односа у Новој години? Да ли ће се наше земље суочити са новим искушењима и изазовима у наредној години?

Руско-српски односи у 2020. години су ушли у једну нови фазу динамике. Са српске стране мислим да је било непромишљених потеза у спољној политици који су нашу земљу ставили у незгодан положај. Званично Србија спроводи спољну политику која се ослања на четири стуба, а то су Брисел, Вашингтон, Москва и Пекинг. Међутим, приближавање Србије САД у текућој години и посебно потписивање споразума у Вашингтону, поставља у питање да ли се Србија тиме определила само за један стуб? Ради се о томе да се Вашингтонски споразум уплео у српско-руске и српско-кинеске односе, као и односе Србије са ЕУ. Са тим у вези, видећемо како ће се нова администрација САД односити према обавезама које је српска страна преузела. Што се тиче Русије, похвалила бих руску мудрост и стрпљивост у спољној политици. Без обзира на многобројне препреке на које наилази, Русија се понаша одговорно и трезвено. То је заиста за поштовање. 

Пише: Марко Јакшић за ИА РЕГНУМ

2020. година завршава се за Србе на Косову и Метохији а нарочито за Србе на северу не много весело. Пре десетак дана, без обзира на упорна понављања председника Србије да језеро Газиводе и хидроцентралу неће препустити сепаратистима, он је то ипак њима предао. Оно што је важно да се напомене јесте да је кредит за изградњу овог хидро система у који спада 40 км канала, хидроцентрала и језеро Газиводе изграђен кредитом који је Република Србија пре више од 30 година узела од Међународног монетарног фонда. На преговорима у Бечу 2008. године немачки политичар Волфганг Ишингер понудио је српској делегацији да Приштина преузме на себе даљу отплату кредита. Српска делегација коју су предводили Тадић и Коштуница је то одбила и Србија је отплатила цео кредит и тиме постала титулар овог хидро система. Зато се и поставља питање : одакле право председнику Србије да имовину грађана Србије односно државе Србије предаје сепаратистима ? Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ је у више наврата затражио од председника Србије да дâ јасан одговор да ли је он овај хидро систем поклонио или продао властима у Приштини. Ако је поклонио, зашто је то урадио, ако га је продао, где је новац од те продаје?

Преносимо: Балканска геополитика

Смрт градоначелника Харкова Генадија Кернеса догодила се као гром из ведра неба, иако је већ дуже био на лечењу у познатој берлинској клиници „Шарите“. Међутим, извештаји рођака и пријатеља о његовом здравственом стању уливали су одређени оптимизам.