Стивен Сахиуни: Ирачки парламентарни избори бележе високу излазност и нову динамику

Пише: Стивен Сахиуни, новинар и политички коментатор

Десетине хиљада ирачких бирача изашло је 11. новембра на биралишта како би изабрали нови парламент, што представља шесте законодавне изборе у земљи од америчке инвазије 2003. године, која је довела до свргавања режима покојног председника Садама Хусеина.

Више од 20 милиона Ирачана имало је право гласа за избор 329 посланика, од којих је 46 места додељено Курдистанском региону, укључујући пет резервисаних за мањинске заједнице.

Према подацима Независне високе изборне комисије (IHEC), излазност је премашила 55% регистрованих бирача — што су посматрачи оценили као позитиван знак обновљеног јавног ангажовања.

Укупно 7.743 кандидата такмичило се у оквиру више коалиција и савеза, при чему је скоро трећина чинила жене. Ирачки устав прописује да најмање 25% посланичких места морају заузимати жене.

Поред тога, 75 независних кандидата учествовало је на изборима, што представља скромно, али симболички значајно учешће ван доминантних политичких блокова у Ираку.

Гласање је спроведено у 8.703 бирачка центра и 39.285 бирачких места широм 18 ирачких провинција.

Процес гласања надгледало је 25 међународних и домаћих посматрачких организација како би се осигурала транспарентност и кредибилитет.

Прелиминарни резултати очекују се у року од 24 сата након затварања биралишта. Аналитичари предвиђају да ће Коалиција за обнову и развој, коју предводи премијер Мухамед Шија ал-Судани, остварити добар резултат — иако то не гарантује његов повратак на функцију.

Бирачи у Ираку генерално захтевају побољшање економске ситуације, са посебним нагласком на повећање броја радних места и прихода.

Међутим, у Садр Ситију, упоришту утицајног верског лидера Муктаде ал-Садра, многи бирачи остали су код куће, поштујући његов позив на бојкот онога што је описао као „корумпиран процес“. Покрет ал-Садра освојио је највећи број посланичких места на изборима 2021. године (73 места), али се повукао из парламента након спорова са Координационим оквиром — коалицијом шиитских странака блиских Ирану. Тај политички застој довео је до вишемесечних немира и смртоносних сукоба.

Политичку сцену Ирака и даље доминирају шиитске фракције, од којих многе одржавају блиске везе са Ираном.

Ови избори представљају увод у избор новог председника — углавном церемонијалне функције која је традиционално резервисана за Курде — и премијера, који има извршна овлашћења. Обе функције обично захтевају месеце преговора и политичких компромиса.

Премијер Мухамед Шија ал-Судани дошао је на власт 2022. године након више од годину дана политичке парализе изазване споровима између покрета ал-Садра и Координационог оквира. Његова влада добила је признање за очување релативне стабилности Ирака у условима појачаних регионалних тензија.

Иако су шиитске странке ове године наступале одвојено, очекује се да ће се након избора поново ујединити у један блок како би формирале највећу парламентарну коалицију.

Међу сунитским странкама, очекује се да ће бивши председник парламента Мухамед ал-Халбуси остварити значајан успех.

У Курдистану, конкуренција остаје оштра између Курдистанске демократске партије (KDP) и Патриотске уније Курдистана (PUK) — ривалство које и даље обликује курдску политику.

Ирачка улога као посредника између Техерана и Вашингтона постаје све значајнија у светлу променљиве регионалне ситуације након избијања рата у Гази 2023. године.

Упркос регионалним превирањима, Ирак је уживао релативан мир, иако су милиције подржане од стране Ирана изводиле нападе дроновима и ракетама на америчке положаје у Ираку и Сирији. Као одговор, Вашингтон је гађао неке од тих група на територији Ирака.

Сједињене Државе настављају да врше притисак на Багдад да разоружа недржавне милиције, што остаје једно од најосетљивијих питања у односима две владе. Специјални изасланик САД за Ирак, Марк Саваија, у администрацији председника Доналда Трампа, поновио је противљење Вашингтона присуству наоружаних група ван државне контроле, нагласивши да „сво оружје — посебно оно које припада иранским посредничким групама — мора бити под надлежношћу легитимне ирачке владе.“

Ирачка влада поздравила је ове изјаве, назвавши их „тачним разумевањем унутрашње динамике и суверенитета Ирака.“

Прелиминарни изборни резултати показали су да је коалиција „Обнова и развој“ премијера Мухамеда Шије ал-Суданија водила у Багдаду, освојивши 15 од 71 места. Следи коалиција „Држава закона“ Нурија ал-Маликија са 11 места.

Остали значајни резултати у Багдаду:

• „Такадум“ (Напредак), Мухамед ал-Халбуси: 9 места
• „Садикун“ (Асаиб Ахл ал-Хак): 5 места
• „Снаге националне државе“, Амар ал-Хаким: 5 места
• „Организација Бадр“, Хади ал-Амири: 4 места
• Алијанса „Ал-Асас“: 4 места
• Коалиција „Азм“: 4 места
• „Сијада“ (Сувереност): 4 места
• „Национална резолуција“, министар одбране Табит ал-Абаси: 3 места
• „Хукук“ (блок повезан са Хезболахом Ирак): 1 место
• Хришћанска мањинска листа: 1 место

Преосталих седам места припало је мањим странкама и независним кандидатима.

Једно од највећих изненађења било је неуспех министра рада и социјалних питања Ахмеда ал-Асадија, истакнутог члана Суданијеве коалиције, да задржи своје место, пошто је освојио само 3.500 гласова — далеко испод процењеног прага од 20.000 гласова потребних за победу у Багдаду.

У Басри, која има 25 посланичких места, коалиција „Тасмим“ Асаада ал-Еиданија водила је са 95.000 гласова, освојивши шест места. „Садикун“ је освојио пет, Суданијева коалиција три, „Држава закона“ четири, а „Бадр“ два места.

У провинцији Бабил (17 места), Суданијева коалиција поново води са три места, док је у Дијали (14 места) „Бадр“ освојио три, а неколико мањих савеза по једно место.

Према изборним изворима, три водећа блока на националном нивоу су:

1. Обнова и развој (Судани)
2. Држава закона (Малики)
3. Такадум (Халбуси)

Блиски резултати указују да ниједна коалиција неће имати апсолутну већину, што отвара простор за интензивне постизборне преговоре о формирању нове владе.

Премијер Судани је високу излазност назвао „новим успехом на демократском путу Ирака.“ „Ово широко учешће,“ рекао је у саопштењу, „одражава обновљено поверење грађана у изборни процес — циљ за који се моја влада неуморно залагала.“

Ново политичко поглавље Аналитичари верују да прелиминарни резултати указују на преобликовање политичке мапе и потенцијално уравнотеженији парламент, са добицима умерених и грађанских снага у односу на традиционалне странке.

Ипак, пут ка формирању нове владе биће дуг и сложен, уз бројне савезе и преговоре о подели власти међу супарничким блоковима.

Како Ирак наставља да се креће кроз регионалне притиске и домаће реформске изазове, парламентарни избори 2025. године могли би означити почетак нове, опрезно оптимистичне фазе у његовом демократском развоју.

Fonte: Centro de estudos estratégicos

17. новембар 2025.