Dragana Trifkovic, Diretor-Geral do Centro de estudos estratégicos
На недавно одржаној Међународној конференцији у Београду, под називом „Константинопољски патријархат као инструмент политике, рушилачка делатност патријарха Вартоломеја“, водила се веома отворена дискусија о задатој теми. На конференцији је говорило свештенство и мисионари Украјинске православне цркве, Српске православне цркве, Молдавске православне цркве, Руске православне цркве, као и представници грађанског друштва из Србије и Републике Српске.
Дискусија о проблемима у Православној Цркви, спољним удруженим нападима Ватикана и Фанара, као и унутрашњим проблемима (репресија и раскол), више је него потребна. Међутим, показује се да уопште није једноставно организовати овакву врсту дискусије у Србији.
Ватикан и Фанар ширили су деценијама свој утицај у Православљу на све могуће начине, за шта су добијали неограничену подршку политичких западних центара моћи, као и у многим случајевима, прећутну сагласност прозападних државних власти (Грчка, Србија и др.). Суштина је у томе да се Фанар по угледу на Ватикан претворио у инструмент геополитичке борбе против Православља и да они удружено делују у том правцу. Ово је нарочито опасно јер Фанар делује „изнутра“. Сетимо се речи великог филозофа Цицерона „Издајник разара душу нације, он у потаји поткопава темеље града; он инфицира политичко тело тако да се више не може бранити. Мање се треба бојати убице, издајник је куга“. Главни циљ удруженог деловања Ватикана и Фанара је лажно уједињавање хришћана којим би се оствариле вишевековне тежње о папском примату. Заједничка прослава Васкрса 2025. први је корак на том путу, а реализација читавог пројекта планирана је да се обави до 2054. године, тачно хиљаду година од великог раскола. Потребно је поновити да то није „духовни“ пројекат већ геополитички пројекат западних центара моћи.
Удружени утицаји (Ватикана, Фанара и прозападне државне политике) довели су до дубоког прожимања политичког и духовног живота, које је резултирало политизацијом религије. Црква се у таквим случајевима све више одвајала од канона, традиције и верника и постајала моћан савезник у политичким процесима. У Србији је последњих година нарочито уочљива ова појава, где су се политичке власти наметнуле Цркви сматрајући неопходним да је контролишу и прилагођавају сопственим политичким циљевима. Притисак режима Александра Вучића на Цркву толико је јак да се не може поредити ни са једним другим режимом последњих деценија, што сматрају и многи у Патријаршији.
Политика „дисциплиновања Цркве“ довела је временом до тога да је политичко руководство преко наметнуте строге дисциплине унутар Цркве и црквених великодостојника блиских политичким круговима, почело да користи црквену хијерархију и правила, за неутралисање било каквог отпора таквој политици.
Блаженопочишви митрополит Амфилохије и владика Атанасије Јевтић, уочавајући да Цркви прети опасност да постане политички инструмент режима, оштро су критиковали такав однос.
„Са Вучићем нисам имао никакав сукоб, он је први председник Србије који је био на Сабору. Он је рекао новинарима како му је Амфилохије казао да је издајник, а да он то није. Ја тада нисам рекао да је он издајник. Сада се бојим да та његова политика води издаји Србије и Косова и да се зато променио”, изјавио је митрополит Амфилохије у интервјуу 2018. године.
Велики скандал избио је 2019. године када су процуреле информације у јавности да је председник Александар Вучић био у посети Патријаршији не да би разговарао о важним државним и националним питањима већ да би дисциплиновао „епископе који су критични према његовој политици“, како су тврдили поједини медији, позивајући се на изворе из СПЦ. Наведено је да је председник Србије на пријем отишао са „фасциклама“ државних служби и извештајима обавештајних агенција којима је претећи махао епископима.
Ако је то тачно, то значи да режим користи читав државни апарат за завођење „дисциплине“ у Цркви.
Оно што је сигурно, то је да уочљиво изостају поруке СПЦ у вези са најважнијим државним и националним питањима, где се стиче утисак да се Црква потпуно отуђила од народа и ставила у функцију подршке политике режима. Ипак потребно је истаћи да постоје појединци из Цркве који не прихватају наметнуту „дисциплину“ и који схватају озбиљност ситуације и сопствену одговорност. Међутим они су изложени разним претњама, медијским прогонима, отвореним критикама, а најчешће и позивима на црквени суд и разним другим видовима репресије са виших инстанци. Практично свештенству се преко изостанка благослова брани да јавно иступа, гостује у медијима, говори на конференцијама или не дај Боже присуствује на народним окупљањима. За непоштовање таквих правила налазе се разни други изговори и механизми којима се врши репресија над појединцима из Цркве, а јавности се они представљају као „одметници“.
Пошто се народ у Србији масовно побунио против многобројних питања која се тичу унутрашње политике, очекивано би било да су међу њима и свештена лица. Заправо сетимо се да је у време масовних демонстрација студената 1996/1997 на чело демонстрација стала Српска православна црква заједно са патријархом Павлом. Нажалост, данас је тако нешто незамисливо иако је народу то више него потребно. Ауторитет СПЦ од тада до данас у великој мери је ослабио, посебно због промене вредносног система Цркве на који је највише утицао материјални и политички фактор. Уместо подршке студентима на сајту СПЦ појавио се текст митрополита Давида у коме пише да „студенте обучавају како да постану ‘српске усташе’ и нови злодуси Лубјанке“. За изречено митрополиту Давиду стигла је и награда у виду ордена из руку људи блиских српском режиму, витезовима, змајевима и Ватикану. Веома упечатљиво.
Све у свему СПЦ долази у све рањивији положај не налазећи могућност да се одупре ни спољним ни унутрашњим лошим утицајима, па је тако потпуно изостала и реакција Цркве на преузимање свештеника СПЦ од стране Фанара у Аустрији. Ко зна колико и где има још таквих случајева.
Уместо бављења озбиљним питањима која се тичу опстанка Православаља и опстанка Цркве, чест је случај да се црквени великодостојници баве подржавањем Српске листе и Куртијевих избора на Косову и Метохији, тапшањем на режимским скуповима или критиковањем побуњеног народа. Поставља се питање, а ко ће се онда бавити црквеним проблемима?
Оно што је на мене оставило највећи утисак у вези са недавно одржаном Међународном конференцијом о рушилачкој делатности патријарха Вартоломеја у Београду, је потпуна цензура догађаја од стране српских медија. Једини медији који су објавили информације о конференцији, били су Србин.инфо и Борба за веру (касније су се информације прошириле на YouTube и друштвеним мрежама). Са друге стране догађај из Београда су испратили медији у Украјини, Молдавији, Немачкој, Летонији, Грчкој, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Русији, Италији, а чак смо се нашли и на насловној страни турских медија. Просто невероватно. Стиче се утисак да је у Србији већа цензура и страховлада него у НАТО земљама, пошто су информације о нашој прошлој кoнференцији која је била у Софији, испратили сви водећи бугарски медији. Не само да водећи српски медији нису пренели ни слово, већ је очигледно некоме засметало да се информације о конференцији нађу и на сајту Центра за геостратешке студије, па је два дана након конференције сајт Центра био мета напада организованог високотехнолошког криминала што је резултирало наношењем огромне штете рачунарским подацима, интелектуалној својини и престанком рада сајта, чиме су најгрубље угрожена наша људска права и слободе.
Дакле све што је у Србији везано за најважније националне интересе, неискривљени патриотизам и Цркву строго је контролисано како од спољних тако и унутрашњих фактора. Веродостојност је једноставно забрањена, дозвољена је само симулација.
Fonte: Centro de estudos estratégicos
3. април 2025.
Instruções:
https://www.cdm.me/drustvo/amfilohije-bojim-se-da-vuciceva-politika-vodi-ka-izdaji-srbije-kosova/
https://direktno.rs/vesti/drustvo-i-ekonomija/338622/atanasije-jevtic-vucic-in-memoriam-kosovo.html
https://www.danas.rs/vesti/drustvo/vucic-pretio-vladikama-poverljivim-papirima/
https://savezpn.rs/news/84633-mitropolit-krushevachki-odlikovan-krstom-vozhda-ora-stratimirovia
Српски језик 
English 
Русский 
العربية 
Español 
Português 
Deutsch 
Français 
Italiano 
简体中文