Теодора Ћитић: Црква као живи организам јединства

Црква као живи организам јединства: догматска истина од Апостола до Васељенских сабора

Теодора Ћитић, магистар односа са јавношћу и међународни новинар

Васељенска Црква је живи, нераздељиви организам, као и Света Тројица – јединосуштна, што потврђује и Јован Златоусти када пише: “Име Цркве је име не поделе него уједињења и слоге. Црква подвојене сабира у једно, пошто име Цркве јесте име слоге и једнодушности… Црква је установљена не зато да се они који се сабирају у њој деле међусобно, већ да се подвојени сједине. Црква не зна за разлику између господара и роба; она разликује и једног и другог по врлини.”

То исповеда већ Први Васељенски Сабор, а посебно Свети Николај Мирликијски у Символу вере:

„Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква.“

Он то исповеда Духом Светим, који од Оца исходи, како даље и наводи. Духом Светим, који је сишао у дан Педесетнице, и којим су Апостоли касније проповедали по целом свету, о крвљу основаној Цркви, на челу са првоврховним и догматски непогрешивим Архијерејем, Господом и Богом Исусом Христом, који за њу каже:

„Ни врата адова неће је надвладати.“

Ад као стварно постојање духовног света, али и света који почиње овде на земљи и живи у нама.

Сваки који не исповеда овако — „лаж је и у њему нема истине“ — истине од Истине, тј. Духа Божијег, који се задобија при Светој Тајни миропомазања у склопу крштења, сваког православног хришћанина, а који у човеку пребива и до мере обожења, зависно од његовог духовног раста. Који се изграђује током живота, покајањем и примањем Светих Тајни, тј. Причешћем.

„Ако Христос није васкрсао, узалуд вера ваша“ — још један је од догмата потврђених на Саборима, којих је, као и Светих Тајни, седам.

То нису произвољно утврђене, или схоластичком мишљу запечаћене истине, већ истине утемељене Логосом — који у Јовановом Откровењу говори за себе:

„Ја сам Први и Последњи, Алфа и Омега, почетак и крај.“

А Символ вере потврђује и говори:

„Рођен, а не створен.“

Рођен у времену, али пре свих векова Он јесте, као једно са Оцем и у свему раван, што потврђује и Свето Писмо када благовести:

„Отац и ја једно смо.“

Како Црква, као заједница Бога и људи, верује и исповеда — непогрешивост је једино у Светој Тројици, а победа у Крсту. Тако је било и у време цара Константина, када је његова дилема разрешена Божијим речима:

„Овим побеђуј“,

када му се и указао.

Сваки који другачије проповеда, како објашњавају сабори, Свето Писмо (Посланица ап. Павла Титу 3:10.), свети оци, али и Псалми Давидови нека буде издвојен из заједнице, док се не покаје. Јер празнословље које је у супротности са Догмом, изазива раскол и секуларизацију Цркве као Тела Христовог, претварајући је у политички инструмент секуларне државе, чије последице осећају данас Цркве, широм васељене.

Извор: Материјал са Међународне конференције „Распеће православља у 21. веку: духовни ратови, екуменистичка офанзива и глобална политика“ организоване од стране Центра за геостратешке студије 4. децембра у Београду.

6. децембар 2025.