Стивен Сахиуни: Иранци који протестују због економије имају Трампово обећање да ће интервенисати

Пише: Стивен Сахиуни

Протести се брзо шире широм Ирана, од великих трговачких центара до универзитета и провинцијских градова, наглашавајући дубину економске кризе у земљи и стављајући ново проглашени помирљиви приступ владе према неслагању на његов први велики тест.

Оно што је почело као демонстрације трговаца на тежеанском тржишту мобилних телефона — једном од сектора најосетљивијих на флуктуације валуте — сада се проширило на велике универзитете, укључујући Универзитет у Техерану, Универзитет Шахид Бешешти, Технолошки универзитет Шариф, као и академске институције у Исфахану и Јазду, према извештајима иранске званичне новинске агенције ИРНА.

Колапс валуте подстиче јавни бес

Протести долазе у тренутку оштрог погоршања вредности иранске националне валуте. Ријал је пао на више од 1,4 милиона за један амерички долар на отвореном тржишту — што је незапамћен пад који је појачао притисак и на трговце и на обичне грађане.

Овај колапс поклопио се са великим променама у финансијском руководству Ирана. Оставка гувернера централне банке и именовање бившег министра економије Абдолнасера Хематиja на његово место нашироко су оцењени као хитне мере усмерене на обуздавање продубљујуће монетарне кризе.

Председник Масуд Пезешкијан покушао је да смири тензије дијалогом, наложивши Министарству унутрашњих послова да директно ступи у контакт са представницима протеста и призна оно што је описао као „легитимне јавне захтеве“. Такође је одржао састанке са представницима техеранског базара у настојању да умири један од најутицајнијих економских сектора у земљи и размотри хитне мере за стабилизацију валуте.

Председник парламента Мохамад Багер Галибаф подржао је овај став, истичући да протести везани за животни стандард захтевају „пуну одговорност“ државе и позвао на брже деловање владе у решавању економских тешкоћа грађана.

Универзитетски протести и реакција безбедносних служби

Иранске власти саопштиле су да су ослободиле четворицу студената ухапшених током протеста на Универзитету у Техерану раније ове недеље, што је нашироко протумачено као покушај да се ублаже тензије у академским круговима.

У међувремену, Универзитет Шахид Бешешти и Универзитет Аламе Табатабаји најавили су да ће се настава одвијати на даљину до краја текућег семестра, што одражава растућу забринутост због немира на кампусима.

Ескалација реторике између Техерана и Вашингтона

Ситуација се додатно заоштрила након оштрих размена између Техерана и Вашингтона. Амерички председник Доналд Трамп упозорио је у петак да су Сједињене Државе „спремне да делују“ ако иранске власти убију демонстранте, након извештаја да је шест особа погинуло током сукоба између протестаната и снага безбедности.

Иранско Министарство спољних послова брзо је одбацило ове изјаве. Портпарол Есмаил Багаеи рекао је да Техеран неће толерисати страно мешање, тврдећи да амерички наводи о заштити Иранаца звуче празно имајући у виду историјску улогу Вашингтона — укључујући пуч из 1953. године, обарање иранског цивилног авиона 1988, подршку Ираку током иранско-ирачког рата и текуће санкције.

Багаеи је навео да свака америчка претња под изговором хуманитарне бриге представља кршење међународног права и инсистирао да се унутрашња питања Ирана морају решавати искључиво кроз домаћи дијалог.

Стејт департмент САД одговорио је тврдњом да протести одражавају широко распрострањен бес због „неуспеха владе и упорних оправдања“, додајући да ће Вашингтон наставити политику „максималног притиска“ на Техеран. Оптужили су иранско руководство да троши милијарде на прокси групе и активности повезане са нуклеарним програмом, док занемарује домаће економске кризе, укључујући несташице воде и струје.

Упозорења о црвеним линијама

Трамп је додатно појачао реторику на својој платформи Truth Social, написавши да ће Сједињене Државе интервенисати ако Иран „пуца на мирне демонстранте, као што је то чинио раније“. „Спремни смо и припремљени да делујемо“, поручио је.

Високи ирански званичници оштро су реаговали. Али Лариџани, секретар Врховног савета за националну безбедност Ирана, упозорио је да би свако америчко мешање дестабилизовало читав регион и угрозило америчке интересе. „Трамп мора да схвати да ће такав авантуризам имати последице“, рекао је он.

Али Шамхани, високи саветник врховног лидера ајатолаха Алија Хамнеија, поновио је упозорење, наводећи да је национална безбедност Ирана „црвена линија“ и да није предмет „непромишљених твитова“. Упозорио је да ће свака страна сила која покуша да се умеша сносити последице „пре него што уопште успе да оствари свој циљ“.

Жртве и хапшења

Локални медији известили су да је најмање шест особа убијено током сукоба у четвртак — што представља прве смртне случајеве од почетка протеста. У провинцији Лорестан, званичници су потврдили смрт припадника паравојних снага Басиж, док су други извештаји наводили цивилне жртве.

Новинска агенција Фарс известила је о две погинуле особе у западном граду Лордагану, где су демонстранти наводно напали владине зграде. Још три смртна случаја пријављена су у Азни, где су се снаге безбедности сукобиле са демонстрантима који су покушали да упадну у полицијску станицу.

Иранске власти ухапсиле су најмање 30 особа у западним предграђима Техерана под оптужбом за „нарушавање јавног реда“, према извештајима агенције Тасним.

Економски колапс у средишту кризе

Иранска економија годинама је ослабљена америчким и међународним санкцијама повезаним са нуклеарним и ракетним програмима земље. Ријал је изгубио више од трећине своје вредности само у последњој години, док је инфлација у децембру званично достигла 52%, озбиљно нарушавајући куповну моћ становништва.

Тренутни немири долазе само неколико месеци након 12-дневног рата са Израелом, током којег су иранска нуклеарна и војна постројења била мета напада, укључујући и америчке ваздушне ударе на три нуклеарна објекта. Тај сукоб додатно је оптеретио већ крхку економију.

Према проценама АФП-а заснованим на званичним и локалним изворима, протести су се проширили на најмање 15 градова, посебно у западном Ирану. Иако су и даље мањег обима у поређењу са протестима из 2022. након смрти Махсе Амини, садашњи немири одражавају све дубље социоекономско незадовољство.

6. јануар 2026.