Интегрална верзија текста објављеног у ИА РЕГНУМ
Недавном изјавом Милорада Додика да је Република Српска кренула на пут изласка из БиХ са ког нема повратка, ова тема је поново добила велику медијску пажњу. Он је своје обраћање у Скупштини Републике Српске 17. фебруара почео речима „Goodbye BiH, welcome RS exit“
На председничкој Академији РАНХиГС у Брјанску од 19-20. фебруара, одржана је конференција посвећена међународној сарадњи. Догађај је одржан уз подршку владе Брјанског региона.
У Москви је 18-19. фебруара одржан, седми по реду, Форум о националној безбедности Русије.
Организатори овог догађаја били су: Сверуски покрет „Силна Русија“, „Официри Русије“ и „Координациони савет невладиних организација Русије“. Тема овогодишњег форума била је „Савремене претње и приоритети у остваривању националне безбедности Русије“.
Институт за европске послове у Београду је крајем јануара организовао дебату под називом “Колико су грађани безбедни?”.
На дебати је учествовала Драгана Трифковић, председник Савета за спољне послове Двери и директор Центра за геостратешке студије.
Остали учесници су били: председник Савета за стратешке политике и бивши министар одбране Драган Шутановац, војни аналитичар Александар Радић, народни посланик Мариника Тепић, бивши заменик начелника Ресора државне безбедности Зоран Мијатовић. Модератор дебате била је Оља Бећковић.
Драгана Трифковић за REGNUM
НАТО је заинтересован да стави читав Балкан под своју контролу и у том циљу предузима низ активности. Управо је идеја о НАТО интегрисаном Балкану кључна за војно-политичке циљеве алијансе. Суштински, поједине државе бивше Југославије по својој снази и свом положају не би требало да буду предмет интересовања алијансе, али ако их посматрамо кроз идеју интегрисања целог простора, јасно је због чега НАТО показује толико интересовање. Прва бивша југословенска република која је приступила НАТО била је Словенија 2004. године, а затим Хрватска 2009. Пут до пуноправног чланства одвијао се кроз сарадњу ових држава са НАТО кроз разноразне програме.
Драгана Трифковић за eurasia.expert
Председник Белорусије Александар Лукашенко боравио је у службеној посети Србији почетком децембра . У Београду је Александар Лукашенко разговарао са председником Србије Александром Вучићем. Шефови држава разговарали су о развоју политичког дијалога и економској сарадњи између земаља. Како бисте оценили исход састанка два председника? Шта је био главни разлог Лукашенкове посете Београду?
Мислим да је посета белоруског председника Србији прошла успешно и да је она била корисна и једној и другој страни. Разлог посете био је учвршћивање сарадње између Србије и Белорусије. Наше две земље су у пријатељским односима од самог почетка дипломатских односа (од када је Белорусија постала независна након распада СССР). У овој години смо прославили 25 година дипломатских односа Србије и Белорусије. Мислим да је ова посета председника Лукашенка реализована у циљу потврђивања добрих односа.
Пише: Драгана Трифковић
Пред Русијом су историјски задаци, а национални и државни интереси Русије су на првом месту. То је укратко најважнија порука председника Руске Федерације у обраћању нацији, које се по први пут десило почетком године. Разлог за то је према речима председника Руске Федерације, како би се убрзало решавање великих социјалних, економских и технолошких проблема.
Пише: Драгана Трифковић
У просторијама Српског културног центра „Ћирилица“ у Београду, Портал „Стање ствари“ је 11. јануара организовао трибину на тему: Матица и расејање-како повратити изгубљено поверење. На трибини су говорили: Александар Лазић - главни уредник портала „Стање ствари“, Мило Ломпар - професор Филолошког факултета, Милош Ковић - професор Филозофског факултета и Никола Живковић - публициста и преводилац.
Драгана Трифковић за NEWS FRONT
Недавно објављена документа Министарства одбране Велике Британије у вези са догађајима из јула 1995. године у Сребреници, бацају потпуно ново светло на тумачење догађаја за време ратних дејстава у Босни и Херцеговини.
Један од докуменат који је био заведен као службена тајна, написао је Едвард Акден свом колеги Родерику Лину, приватном секретару тадашњег премијера Џона Мејџора. Допис је послат 11. јула 1995. године с циљем да се премијеру предоче сви важни подаци о ситуацији на подручју Сребренице.
У руском Центру за науку и културу „Руски дом у Београду“ 6. децембра је одржана конференција „Београдски дијалог - за конструктивне односе са Русијом и признање воље народа Крима“. У раду конференције је учествовала велика делегација из Руске Федрерације на челу са г. Георгијем Мурадовим, председником сталног Представништва Крима при председнику Руске Федерације. Делегацију су чинили и представници кримског парламента и владе, сенатори и посланици Државне думе са Крима, као и представници националних заједница полуострва.
Поред тога, учешће у Београдском дијалогу су узели и представници десетак страних земаља из Немачке, Словачке, Италије, Грчке, Бугарске, Јерменије,Финске и др.
